Pročitaj mi članak
Трибина „Сукоби на Блиском истоку и избегличка криза“, у организацији Студентског фронта, одржана је 27. 10. 2015. у дому културе Студентски град. На трибини су говорили професорка са Факултета драмских уметности Љиљана Богоева Седлар и колега Ламак Кудер, студент на размени из Сирије, док је питања говорницима постављала колегиница Нађа Павлица у својству модератора трибине.
На почетку трибине приказан је документарни филм у режији Косте Ристића, члана секретаријата Студентског фронта. „Ружа вјетрова“ (Wиндросе) краткометражно је остварење настало у сарадњи са дописничком екипом Радио Штудент-а из Љубљане, која кроз неколико интервјуа и дијалога са избеглицама из више земаља Блиског истока, највише из Сирије, Афганистана и Палестине, али и из афричке Нигерије преноси њихова искуства и побуде које су ин натерале да напусте своју земљу.
Након пројекције филма уследило је представљање говорника.
Колега Ламак Кудер, који одлично влада српским језиком, тренутно студира медицину у Београду и председник је уније сиријских студената у Србији. Главни разлог због чега је за размену студената изабрао управо Србију лежи у чињеници да је рођен у Бијељини, а уз то је његова породица живела неко време у Београду, где је Ламаков отац дипломирао медицину.
Професорка Седлар истакнути је политички активиста. Бавећи се разним актуелним темама које за примарни циљ имају подизање свести о репресивним и дискриминаторским механизмима који одликују савремено европско али и српско друштво, учествовала је и у хуманитарним акцијама помоћи избеглицама у Србији.
На питање модераторке шта виде као основни узрок рата у Сирији и повод за избегличку кризу, наши говорници су се сложили у оцени да се главни кривац може наћи у „овалном офису“ и спољној политици уједињених држава. ИСИС је марионета Америке, то је данас свима јасно. ИСИС је иницирани разлог за присуство оружаних снага НАТО пакта на Блиском истоку, који под старим и излизаним изговором „ширења демократије“ успостављају хегемонију у региону Блиског истока зарад одбране интереса САД-а и очувања прилива профита америчким компанијама.
Читав регион Блиског истока а посебно Сирија, Ирак и Иран играју кључну геостратешку улогу за трговину многим ресурсима, пре свега нафтом, истакао је колега Кудер. Нафта и гас најважнији су производи Сирије, поред тога, Сирија је богата и другим ресурсима, пре свега фосфатом и огромним залихама минерала.
Колега Кудер, одговарајући на питања о условима живота и ситуацији у Сирији пре рата, истакао је да је Сирија увек била секуларна држава, у којој су без икаквих сукоба сложно живели припадници различитих вероисповести, међу којима и муслимани и хришћани, како католици тако и православци. О високом степену социјалне правде, далеко вишем од оног који постоји у највећем делу европских држава говори чињеница да су сви нивои студија у Сирији потпуно бесплатни, од основних до докторских. „Од основне школе, па све до доктората, не морате ништа да платите, уколико желите и додатно да се усавршавате, држава је спремна то да финансира“ нагласио је Кудер.
На питање о жртвама рата, Ламак је рекао да је то, у тренутним околностима, док редовни сукоби и даље трају четврту годину за редом, јако тешко утврдити. „Процене су различите, али ја лично сматрам да су оне које говоре о 200.000 погинулих и 3 милиона расељених, најближе истини“.
Следећих неколико питања била су посвећена избегличкој кризи у Европи, положају избеглица, њиховим тешкоћама, ситуацији на границама са освртом на Мађарски зид и слично.
„Мађарски зид, то је материјална манифестација идеолошких зидина које још одавно постоје. Зато што их не видите у истом смислу у коме видите зид од жице или бетона, то не значи да су они мање опасни, напротив.“ истакла је професорка Седлар. „Говорили су о Берлинском зиду на сав глас, а данас прећуткују амерички зид на граници са Мексиком, мађарски зид на граници са Србијом, зид у Израелу којим је ограђен несрећни народ Палестине и многи други примери постоје.
Не сме да нас чуди ксенофобија и расизам који на сваком кораку сусрећу избеглице у Европи, то није неки нови феномен, то није нешто што је симптоматично само за данашњу Европу. Није се она одједном „искварила“, то је традиција! Узмите за пример Енглеску, пуна су им уста говора о геноцидима који су се десили од стране других народа, а на помен небројених геноцида које је Енглеска као кључна колонијална сила извршила и злочина у којима је у новијој историји као чланица НАТО алијансе учествовала, они ће слегнути раменима. Није ни потребно напомињати стравичну историју Немачке и Трећег рајха у којој је расизам и шовинизам попримио своју најужаснију форму током фашистичког режима.
Енглески, шпански, француски, холандски и други колонизатори непозвани су „ширили демократију и тековине цивилизације“ у другим земљама. Сада када миграције теку у супротном смеру, они су незадовољни јер их „колонизује нижа раса“, а ниједном се нису осврнули на сву пљачку и злочине које су починили у тим земљама“, истакла је између осталог професорка Седлар, и навела бројне занимљиве примере изјава, коментара и запажања о овим и сличним проблемима многих интелектуалаца и званичника разних земаља.
Колега Ламак је истакао да није непознато ко у Европској унији повлачи конце. „Тешко да се догађаји на мађарској, хрватској и словеначкој граници, као и многа друга питања могу одвијати без утицаја и одобрења „Мис Меркел“. Мађарски зид није ствар Мађарске, то је ствар Европске Уније. Не сме заварати чињеница да је у непосредној прошлости званични Берлин ширио руке имигрантима и избеглицама. Разлог томе је једноставан, била је неопходна јефтина радна снага за одређене делатности у којима је постојао дефицит радника. Чим су те потребе задовољене, прича се потпуно изменила“ рекао је он.
Једно од најважнијих питања, за које постоји велико интересовање јавности, јесу тврдње да скупа са избеглицама у Европу долази велики број фундаменталиста и екстремиста, тј. терориста. Нас је интересовало мишљење сиријског колеге.
„Тачно је, постоји одређени број људи са таквом прошлошћу међу редовима избеглица. Неки од тих људи били су припадници екстремистичких група и учествовали су на тој страни у ратним дејствима. Из различитих разлога они су напустили борбене положаје и сада такође беже од рата. Какве су њихове даље намере и шта планирају, ми не можемо знати. У најгорем случају, такви људи чине 5% имиграната, осталих 95% јесу управо они који су своје домове напустили због злодела ове прве групе.“
Несумњива чињеница да одређени проценат људи има криминалну прошлост учешћа у терористичким нападима и рату на страни фундаменталистичких исламиста експлоатише се и инструментализује, у сврхе ширења панике и ксенофобије. То не само да одвлачи пажњу од суштине проблема, већ је и преокреће против недужних људи који су у рату изгубили све, те са преживелим члановима породице траже уточиште у стабилнијим земљама – општи је закључак трибине по овом питању.
На питање да ли се назире крај рата, колега Кудер имао је афирмативан одговор: „Наравно да је тешко прогнозирати, али чињеница је да од почетка сукоба оптимизам по том питању никада није био већи. Узрок таквој атмосфери у сиријском народу јесу оружана дејства снага Руске федерације. Учешће Русије улива сигурност, јер су њихова дејства заиста усмерена на „исламску државу“ а не на просто руинирање сиријских градова и отаљавање рата што смо до сада видели од америчких снага.“
Последице рата су, наравно, ужасне. Пре свега, изгубљени животи се не могу надокнадити. Оно што се може надокнадити и поправити, инфраструктура и индустрија земље, јесте у другом плану, али за то ће бити потребни огромно време и огромни ресурси, јер читава Сирија је потпуно разрушена – закључује се из говора по питању последица рата.
Након излагања говорника, уследила је дискусија у којој су учествовали сви присутни излажући своја запажања и мишљења. Више пута у току трибине истакнута је паралела између догађаја у Сирији и оних који су обележили недавну прошлост на балканским просторима.
На крају трибине, присутима се у име Студентског фронта обратио Први секретар организације Марко Шовић.
Захваливши се свим присутима, пре свега говорницима он је између осталог у свом говору истакао:
„Не смемо заборавити кључну ствар која је данас потребна када је у питању избегличка криза, наша солидарност са свим угроженим људима. Испред организације Студентски фронт, ја бих је пре свега исказао колеги из Сирије и свој сиријској омладини, која је данас једна од највећих жртви имеријалистичког сукоба.
Имајући у виду нашу недавну историју али и тренутно стање у Србији, сматрам да се можемо на много начина пронаћи у ономе што је данас истакнуто. Ту пре свега мислим на злочиначко НАТО бомбардовање СР Југославије, кога се, иако смо сви млади, јако добро сећамо.
Ратови који се данас воде у свету, појављују нам се у разним формама, ми видимо „сукобе цивилизација“, сукобе религија, сукобе нација, међутим, суштина је потпуно иста. Све су то сукоби које су иницирале непосредно или посредно империјалистичке силе, у првом реду НАТО пакт. Нама то може изгледати као сукоб различитих култура и духовних традиција, али се увек ради о сукобу материјалних интереса.
Логика профита, то је логика империјалистичких ратова. Нема мира у свету док постоји имепријализам, нема мира док постоји капитализам, јер империјализам није ништа друго до капитализам у својој специфичној монополистичкој фази.
Свет је већ једном подељен и монопол је успостављен, али ту конкуренција и компетиција не престају. Напротив, оне се заоштравају, свет се прерасподељује и сведоци смо процеса у коме САД све више губи своју хегемонију. У том сукобу постоји, поред опасности, такође и нада да мале земље попут Сирије и Србије могу повратити своју сувереност и независност.
Сувереност Србије, нарушена је окупацијом Косова и Метохије од стане НАТО пакта. Највећа НАТО база у источној Европи данас се налази управо у Србији, на територији Косова. Из тог разлога, али пре свега због горуће теме по питању избегличке кризе, руководство Студентског фронта је сматрало да је ова трибина сада неопходна и ми се надамо да је она испунила очекивања.
Видели смо на примеру Сирије, још једном, да образовање може бити потпуно бесплатно и да само тако може бити свима доступно, за шта се ми као борбена студентска организација пре свега залажемо. Видели смо на примеру Сирије, још једном, да се таква достигнућа социјалне равноправности каква су код нас постојала, још једном нарушавају НАТО бомбама и њиховим марионетама. Видели смо на примеру Сирије, још једном, да људи различитих религија и нација могу живети у миру тамо где постоји праведан друштвени систем.
Варају нас да Европска унија носи исте такве вредности, јер неједнакости и класне разлике нигде нису веће него тамо, а сав високи стандард који они имају и који за сада обезбеђује мир, резлтат је пљачкања других земаља, између осталих и бивше Југославије и данашње Србије. Да такве пљачке и високог стандарда нема били бисмо сведоци исте инструментализације националних и верских опредељења у сврхе сукоба у многим земљама Европске уније.“
Колега Шовић је на крају искористио прилику да позове све учеснике трибине да се укључе у будуће активности Студентског фронта и дао неке опште назнаке онога што нас очекује у наредном периоду: „Спремају нам нову пљачку. Такозвани систем суфинансирања већ хвале као напреднији и праведнији од постојеће поделе на буџетске и самофинансирајуће студенте. Праведније је, кажу, да сви плаћају, да они који су бољи плаћају мање а они мање успешни да плаћају више. Међутим, та реформа је најопаснија до сада.
Она продубљује дискриминацију студената из радничких и сеоских породица, из социјално угрожених слојева, дискриминацију сиромашних студената, оних са самохраним родитељима или чији су родитељи незапослени а каквих је много данас у Србији. Јер зашто бисте ви својој колегиници или колеги позајмили књигу или скрипту, поделили информацију, уколико тиме ризикујете да он оствари бољи успех, заузме место испред вас на ранг листи и ви будете у позицији да платите већу суму. Такво заоштравање конкуренције у потпуности нарушава суштину студирања – колегијалност и заједнички рад, и тиме даље нарушава квалитет образовања.
Уколико вредно учите платићете мање, рећи ће они. Међутим, мора се имати на уму да су за врхунски успех неопходне и врхунске материјалне околности, какве данас већина у Србији нема. По свему судећи, реформа ће у потпуности онемогућити већини омладине да стекне високо образовање, а оно ће постати искључива привилегија богатих.
Потребно нам је сво јединство, солидарност, борбеност и монолитност студентске популације да се изборимо против реформе. Та огромна борба нас очекује наредне године, а ми се надамо да ћемо оштрицу окренути захтеву за бесплатним образовањем.“
Напокон, можемо закључити да је трибина успешно реализована. Након трибине коју смо имали о систему образовања у Венецуели и реформи коју је донела Боливарска револуција, трибина о избегличкој кризи је поред те актуелне теме, разматрањем ситуације у Сирији некада и сада, додатно подвукла потребу за једином праведном алтернативом постојећем образовном систему – укидање „Болоње“ и бесплатно образовање за све нивое студија.
Студентски фронт ће у даљем периоду наставити да организује сличне трибине како би што већи део студентске популације информиласали и освестили о томе да такви циљеви не само да су могући и да такав систем истински квалитетног образовања већ постоји у другим земљава, већ да је он неопходан и нужан. Нужан не само из разлога поправљања нарушене социјалне правде, већ и да би се омогућила правилна друштвена репродукција која једино као таква води прогресу читавог друштва.
Секретаријат Студентског фронта
