Прочитај ми чланак
Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боја на Делиграду.
Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић предводиће централну манифестацију којом ће у Србији бити обележена 206. годишњица Боја на Делиграду, најавио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Манифестација ће бити одржана сутра са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организацији Владе Србије.
Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства одбране и Војске Србије, општине Алексинац и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
У Боју на Делиграду извојевана је једна од најзначајнијих и највећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку.
За време турске офанзиве против устаника 1806. румелијски валија Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многобројном коњицом и 14 топова и кумбара наступао је крајем јуна од Ниша ка Делиграду.
Борбе су вођене током целог лета, а предња одељења турске војске избила су пред Делиград 16. јула.
Ибрахим-паша је неколико недеља свакодневно пешадијом нападао српска утврђења на Делиграду, покушавајући да их олакша обиласком коњице и подилажењем помоћу подземних ходника, али без успеха.
Крајем јула, српски устаници војводе Петра Добрњца, којима је у помоћ притекао и Младен Миловановић са Топљака, испадом у турску позадину, потукли су и помоћне снаге Шашит-паше.
Турци су се у нереду и уз велике губитке у људству и ратној опреми, морали повући ка Нишу.
Средином августа Ибрахим-паша добио је појачања и са 60.000 војника и поново предузео наступање ка Делиграду.
Међутим, вожд Карађорђе је после боја на Мишару (13. августа), са делом својих снага стигао у Делиград, појачао српске снаге на 10.000 устаника и преузео команду.
Бој за Делиград почео је 3. септембра 1806. године у зору јаким фронталним нападом Турака. У жестоким борбама, које су трајале цео дан, Турци су само успели да се приближе утврђењима.
Истог дана пред ноћ, Станоје Главаш са одредом од 2.500 пушака и 500 коњаника, успео је да преко Крушевца и Јастрепца заузме Прокупље и тиме угрози Ниш.
Када је у току борби Ибрахим-паша за то сазнао, прекинуо је даље нападе на Делиград и повукао се преко Алексинца ка Нишу.
Тако су Срби, иако бројно много слабији, одбранили Делиград. После овог неуспеха, на захтев Турака потписано је, 14. септембра у Лому, шестонедељно примирје.
Делиград никада није пао, већ су храбри Рудничани и Гружани, након пада Београда 5. октобра напустили утврђења и пробивши се кроз турску опсаду разишли својим кућама.
Зато је, првобитно названа Делишанац или Делилогор, српска тврђава названа турско-српским именом Делиград или Јуначки град.
На месту где се налазио главни шанац српских снага на Делиграду је, према пројекту угледног београдског архитекте Момира Коруновића, подигнут храм Светог арханђела Михаила у спомен ратницима палим у свим ослободилачким ратовима Србије до 1918.
Изградња Спомен-цркве са костурницом почела је 1930. и завршена три године касније, а храм је обновљен од 2004. до 2006. године.
(Танјуг)
