Pročitaj mi članak
Обећање Ника Вујичића, чувеног мотивационог говорника рођеног без руку и ногу, изговорено у петак у слушаоници Правног факултета, пропраћено је овацијама. Баш као што је аплаузом и повицима одобравања стално прекидан његов први јавни наступ у Србији. Више од хиљаду студената слушало је Ника у препуној „петици“ и још неколико стотина на видео-биму испред Правног факултета. Били су у публици и супруга председника Србија Драгица Николић, Владе и Ана Дивац, Милорад Чавић и, наравно, Никови родитељи.
Ник је говорио убедљиво, духовито, шалио се на рачун својих недостатака.
– Волим да се шалим са људима, уосталом, шта ће ми учинити ако не будем добар, свакако не могу да ми ставе лисице – причао је Ник. – Једном сам дошао на идеју да се обучем као пилот и да дочекујем људе у авиону. Предложио сам то једној авио-компанији и пристали су. Објашњавао сам људима да ћемо летети новом технологијом, а неки људи су прихватали шалу и одговарали: „Шта, без крила?“.
РАЗУМЕО САМ РОДИТЕЉЕ
– Био сам у Белој Цркви и Земуну, у местима одакле потичу моји родитељи – испричао је Ник. – То ми је помогло да разумем ствари о којима су му причали. Њихове породице напустиле су Србију шездесетих година и преселиле се у Аустралију. Били су сиромашни и причали су ми да је било тренутака када су могли да једу и пију само хлеб и воду.
Искрено и шармантно Ник је говорио о најлепшим и најтежим тренуцима свог живота непрестано понављајући да је најважније не одустајати и не прихватати пораз.
– Рекао сам оцу да желим да будем професионални говорник, а он ми је одговорио: „У реду, али прво заврши школу“. Типично српски, зар не – показао је Ник и завидно познавање овдашњег менталитета. – До данас сам добио више од 30.000 позива за наступе, а могао сам да их прихватим мање од 2.000. Знате колико их је било на почетку? Ниједан. Нула. Звао сам 52 школе и питао их да говорим код њих и сви су ме одбили. Тек су у 53. пристали да ме ангажују.
Говорио је о времену када је као десетогодишњак покушао да се убије јер није видео смисао у свом животу, али и о томе да и сада има периода када се осећа лоше.
– Пре две године сам запао у депресију упркос свим својим успесима и свему што сам постигао – открио је Ник. – Две недеље сам лежао на поду дневне собе и плакао. Живот никада није гладак. Пун је успона и падова. Нисам од оних који ће вам рећи да је довољно да мислите позитивно и да ће све бити у реду, јер знам да није тако. Ако покушате и не успете стотину пута, то не значи да сте промашај. Једноставно морате да пробате поново.
Ник је позвао студенте да се не дозволе да их било ко ограничава, али и да не очекују да ће све добити од државе или било које владе:
– Колико још Србија треба да пати пре него што схватимо шта значи бити активан? Можда ће Србији у будућности бити још горе, али не смете да одустанете. Због себе и своје деце.
НАСТУП У САВА ЦЕНТРУ
Ник Вујичић је у петак у 19 сати одржао и свој други говор. Наступио је у препуном Сава центру, а улазнице су биле распродате неколико дана раније. У публици је била и група од 30 особа са инвалидитетом из Крагујевца, Војводине и Београда. Долазак на Никово предавање обезбедио им је власник школе страних језика „Свети Никола“, Мома Вујачић.
( Новости )
