Словенија има 3,2 тоне злата, Босна и Херцеговина две тоне, а Хрватске нема у првих 100, пошто је Хрватска народна банка продала златне резерве пре 11 година.

Према подацима Светског савета за злато, централне банке широм света купиле су 157,5 тона злата у другом кварталу, што је 65 одсто више него у првом кварталу и 137,9 одсто више у односу на прошлу годину.

САД, према службеним подацима, имају 8.133,5 тона злата, што је највише још од 1952. године када су имали више од 20.000 тона. Проценат девизних резерви у злату је 75,4 одсто.

Немачка службено има 3.395,5 тона злата, и од октобра 2011. продала је 4,7 тона злата, а удео девизних резерви у злату је 72,4 одсто.

Италија има 2.451,8 тона злата, са уделом у девизним резервама од 72 одсто, Француска има 2.435,4 тоне, са уделом од 71,6 одсто, а Кина 1.054,1 тоне злата, са уделом од 1,7 одсто.

Швајцарска има 1.040,1 тону злата, а удео девизних резерви у злату је 11,5 одсто. Швајцарци су 1997. године одлучили да продају нешто злата јер су сматрали да им оно више није нужно како би одржали франак.

Русија има 936,7 тона злата, а проценат девизних резерви у злату износи 9,6 одсто. Русија гради своје златне резерве тек од 2006. године, а руска централна банка обично купује злато на домаћем тржишту, пренео је сајт index.hr.