Прочитај ми чланак

Кркобабић штити своје бирачко тело: Нема смањења нити замрзавања пензија

0

D.JEVREMOVICHКоалиционим споразумом прецизирано је да нема замрзавања нити смањења пензија и плата у јавном сектору и то се мора поштовати, каже Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а Номинално приходи најстаријих неће бити умањени, али колико ће их поскупљења реално обезвредити Нема смањења, нити замрзавања пензија.

Помоћ стиже у септембру

Исплата социјалне помоћи најугроженијим пензионерима који примају до 15.000 динара месечно почеће крајем септембра, када ће бити исплаћена прва од четири рате у износу од 3.750 динара.

Друга рата би требало да стигне у децембру, док би преостале две биле подељене у 2013. години, каже Мома Чолаковић. За исплату ове помоћи обезбеђена су средства у буџету у износу од 3,8 милијарди динара. 

Закон о пензијама који предвиђа да се примања најстаријих усклађују два пута годишње, у априлу за износ тромесечне инфлације, а у октобру за шестомесечни раст цена на мало и половину прошлогодишњег раста БДП, мора се поштовати. Тако је договорено и коалиционим споразумом и од тога се неће одступити, каже Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини, коментаришући најаве Милице Бисић, саветнице министра финансија, да би раст плата и пензија због свеукупне економске ситуације морао да се ограничи.

– Пензионерима је обећано током предизборне кампање да, док је ПУПС на власти, њихова примања неће бити довођена у питање и да ће пензије наставити да се исплаћују сваког 10. и 25. у месецу. Тако мора и да остане, категоричан је он.

Уколико би дошло до још теже економске ситуације, а коалициони партнери су знали какво је стање у буџету када су пристали на захтеве ПУПС-а, морало би се разговарати о евентуалној измени актуелног Закона о пензијама, али док је он на снази, мора се поштовати, наглашава Чолаковић.

Неозбиљно би било, истиче он, да влада има пара за исплату помоћи социјално најугроженијима, односно онима који примају до 15.000 динара, а таквих је 505.000 у Србији, а да нема за редовну исплату пензија осталим пензионерима.

Где то у закону, пита Чолаковић, стоји да се прави разлика међу пензионера и да за једне има, а за друге нема пара. Пензије су стечено право најстаријих. Они су своје принадлежности зарадили и држава без обзира на ситуацију мора да им исплати оно што им по закону припада, каже Чолаковић.

Упитан, који је то минимум на који би ПУПС пристао уколико би коалициони партнери инсистирали да се одступи од формуле за обрачун пензија, јер пара, тврде у финансијама нема, Чолаковић каже, да би се о томе одлучивало унутар странке, те да такву одлуку не могу доносити коалициони партнери.

На констатацију да би евентуално могло да се иде на то да се пензије за оне који примају највише принадлежности не повећавају на исти начин као и за сиромашне, који примају до 13.000 динара, а таквих је око 270.000 у Србији, Чолаковић каже да је Закон о ПИО исти за све.

– Законом о ПИО из 2010. године коефицијенат за оне који имају највише пензије снижен је с четири на 3,8 што значи да су највиша примања већ смањене, објашњава Чолаковић.

Рачуница с друге стране показује да би уштеде у овом случају биле минималне, јер у Србији има укупно 60 пензионера који примају највишу пензију по новом закону од око 115.787 динара и око 1.716 пензионера који добијају по 81.484 динара по старом закону.

И док Бисићева упозорава да дефицит буџета не може да се смањи без ограничавања раста пензија и плата у јавном сектору Драган Марковић Палма посланик Јединствене Србије у Скупштини и потписник коалиционог споразума, каже за „Политику”, да су они апсолутно против било каквог „изигравања” закона и смањења плата и пензија.

– Циљ и приоритет коалиционог споразума је да се пензије и плате не доводе у питање, каже Палма и додаје да докле год је Закон о ПИО на снази мора да се поштује.

Иако је буџетом за 2012. године предвиђена маса за исплату пензија по формули – увећање за раст потрошачких цена и половину БДП од 2011. године, стварност демантује ова очекивања, јер су приходи у буџет прецењени за 20 милијарди динара, а расходи потцењени за 65 милијарди динара.

Предлози, да се пензије до износа просечне зараде од око 42.335 динара не дирају, а да се све принадлежности преко тог износа не повећавају за раст инфлације и половине раста БДП, такође не би донеле велике уштеде. Јер, статистика фонда показује да око 1,5 милиона пензионера прима пензију до тог износа, док тек око 100.000 њих прима више од те суме.

И док у Србији и даље упозоравају на то да јавна потрошња мора да се смањи, пензионерима који примају део пензија из Словеније стигло је обавештење да им се умањују и то тако што ће се принадлежности умањити за укупан износ који се обезбеђује из буџета, али не више од износа који је прописан законом и не мање од 622 евра. Тако је максимално могуће смањење пензија од 100 до 350 евра.

 

(Политика)