Прочитај ми чланак
Сасвим је уобичајено да полиција мора да обезбеђује молитвене скупове и помене жртвама НДХ!
Прошле недеље по први пут након 71 године, служен је парастос за 542 српске жртве које су хрватски усташе убили бацањем у јаму на брду Клек покрај Огулина.
Објавили смо прилог СРНА-е, поставили и неколико фотографија. У прилогу није поменуто да је учеснике чувала полиција, пошто је то уобичајено када се одржавају комеморативни скупови и молитвена окупљања Срба, Србима побијеним у вријеме НДХ.
„Чувани“ смо били и касније, на ручку уприличеном од стране организатора. Овај пут, као недавно код цркве у Садиловцу, нисмо легитимисани, пописивани и претраживани.
У Садиловцу је био и исљеђивања.
Дакле присуство полиције је уобичајено.
Добродошло? Наравно! Зашто?
Глава у торби
Па зато што постоји озбиљан сигурносни ризик! Више не вјерујем да су у питању „неодговорни поједници“, који би могли изазвати нежељене инциденте. Постоји широки народни фронт који комеморације, молитвена сабрања и помињање српских стратишта сматра провокативним и увредљивим за хрватске грађане. Редовно се оспоравају историјске чињенице, доводе у питање записници Комисија за истраживање ратних злочина, бурно реагује на обнову антифашистичке споменичке баштине и оне посвећене цивилним жртвама рата.
Е сад, то никако није у складу са уставним, антифашистичким одређењима неовисне државе Хрватске, настале како кажу званичници, праведним наставком антифашистичке борбе „тијеком домовинског“ рата. У том праведном наставку борбе „бранитељи“ или њихови сународници, порушили су и уништили преко 3000 споменика „ослободитељима“ и цивилним жртвама усташког терора.
Да не буде забуне, ослободитељима се однедавно називају судионици антифашистичке борбе. Тамо гдје су споменичка обиљежја била масивнија и тежа за уништавање, украсили су их усташким симболима. Управо уз Клечку јаму стоји скрнављен споменик, на коме на мјесту разбијене плоче стоје два симбола „У“ са крстом, пардон, крижем у средини.
Не треба наглашавати да је већина споменика уништена на мјестима гдје није било никаквих борбених дејстава.
„Оно што су били партизани 1941., то су хрватски бранитељи били 1991. године“ – рече недавно хрватски предсједник.
Опс!
Нешто ту не штима…. Чему су онда „бранитељи“ рушили споменике „ослободитељима“, не признају истраживања, историјске записе и публикације „ослободитеља“, а њихове потомке сматрају провокаторима који се скупљају око јама и претурају по прошлости!?
Ако знамо да су Срби чинили главнину антифашистичког покрета у Хрватској („ослободитељи“), зашто су онда њихови потомци избјегли, протјерани, попаљени и покрадени, а немали број је и побијен, у вријеме „бранитељског“ наставка антифашистичке борбе?
Неовисна држава Хрватска, чији званичници бијесно сикћу када се доведе у питање њено антифашистичко поријекло и укаже на континуитет са Павелићевом НДХ, усвојила је готово сву терминологију и вокабулар Независне државе Хрватске. Опет су васкрсле одоре, стрељиво, часници, сатници, бојници, стијеговље итд. Круна свега је назив монете – куна!
Када се уз силне муке и неугодности, понегдје и обнови које спомен обиљежје, дигне се у јавности граја око ненамјенског трошења средстава хрватских пореских обвезника а споменик обично опет страда.
Пример?
У ували Слана на острву Пагу, на мјесту логора смрти НДХ, јуна 2010. обновљена Спомен плоча није опстала ни два дана. Погађате, обнављали смо спомен плочу уништену у „домовинском“ рату.
Успут речено, оног дана када је спомен плоча обновљена, хрватски предсједник је обећао код Шаранове јаме на Јадовну да ће сви споменици бити обновљени.
Оно мало Срба који су остали у Хрватској и одољевају процесу асимилације, однарођивања и превјеравања, живи у страху. Они углавном не долазе на парастосе и комеморације својим побијеним рођацима, јер ће их се послије питати зашто су ишли, ко их је звао…
Нама потомцима жртава који долазимо из иностранства, гдје нас је данас због „бранитељског“ наставка антифашистичке борбе „ослободитеља“ највећи број, обично поруче слиједеће: „Лако је вама, дођете са српском заставом и православним крстом, кажете што мислите и одете. А ми, ми остајемо овдје и кусамо оно што сте ви посијали.“
И треба их разумјети, није им лако!
За крај, ево неколико коментара на прилог о парастосу код Клечке јаме, објављеном на интернет странама Огулин-инфо.
Сложићете се да коментару на овакве коментаре, стварно нема мјеста.
(Фронтал, Двери Српске)
