У духу прозивки министра просвете, науке и технолошког развоја Жарка Обрадовића, које је упутио челницима РТС због мањка образовних емисија, питамо се да ли је на уму имао ово: „Бог те је.о“, „Је.о те ко те посл’o“, „Је.о те онај што те гледа“, „Је.о те отац“, „Је.о ти пас матер“ или, можда, „Стоко смрдљива“!

Управо те погрдне реченице могле су се чути у научно-образовној емисији коју је емитовао Трећи програм Радио Београда, под окриљем Јавног сервиса на чијем је челу Александар Тијанић.

Милка Цанић: Нисам за вулгаризацију језика!
Лектор Милка Цанић рекла је да тема емисије може да буде било шта, па чак и псовка. Међутим, она то не подржава и сматра да псовка није добро и нужно средство комуницирања.

 – Нисам за вулгаризацију језика, ни у медијима ни у јавном животу, па чак ни када је то упаковано као научно дело. Залажем се за лепоту језика, али се не саблажњавам над псовкама – рекла је она за Курир.

– Чак је и иррума-ре, пушење ку.ца, био активни глагол резервисан за активног партнера, оног који ставља свој уд, даваоца пениса, убацивача ку.ца у уста примаоца. Пасивни прималац није вршио радњу фелације, него је трпео – речи су спикера Александра Божовића које су отишле у етар и које је преко свог радио-апарата могао да чује сваки човек у Србији.

 Како је за Курир објашњено у овом радију, у питању је дело „Индекс опсованог“ нашег еминентног филозофа Предрага Крстића.

 – Основни критеријум за одабир текстова, који ће се од осам увече до пет ујутру емитовати у Трећем програму, јесте да буду научно-теоријско релевантни. Ово дело се бави проблематизовањем псовања, који је важан феномен у нашем, али и у другим друштвима – рекао је Иван Миленковић, главни уредник Трећег програма Радио Београда.

 

Овако је даље текла емисија:
– Пошто смо тако апсолвирали статус „је.ања“ у псовкама, окрећемо се делатнику у том предузећу. То наравно није „је.ач“, него оно чега је он носилац или персонификација. У псовкама са „ку.цем“ се увек ради о ку.цу као праведнику, као осветнику, као бичу, као награди и казни, као богу оцу, као универзалном ратнику, који може бити и милосрдан и прек – речи су овог аутора, које је пренео Трећи програм Радио Београда.

 

Шта се може научити из емисије
Латински Српски

Felix bene futuis Срећниче, је.ао си добро

Fututa sum hic Овде сам се је.ала

Futu-tio Је.ање

 

Зашто се каже „Боли ме ку..ц“
У овој емисији су се бавили и пореклом узречице „Боли ме ку.ац“.

– Професор Поповић признаје да нема доказа у прилог реконструкције настанка ове реченице, на коју не само Пољаци, него и други могу да реагују једино упућивањем одговарајућем лекару. Постоји, међутим, хипотеза. Према њој је изворни исказ гласио „Не боли ме ку.ац“, а онда је ефективности ради испало обрнуто. А зашто баш ку.ац? Прича се ту позива на медицинске чињенице. Болови ку.ца при избацивању камења су изузетно јаки, у мушкараца можда најјачи и могу се мерити с порођајним боловима код жена. А када кажемо да нас боли ку.ац? Професорски пример, када каснимо на предавање, када каснимо на посао, свеједно… – објаснио је спикер Радио Београда.

 

 

 И ово ми из свог џепа плаћамо као доказ српске културе и образованости.

Само да се подсетимо: РТС никако да пронађе време да пусти документарн филм о српским јасеновачким жртвама, но, итекако има времена за овакве и сличне научне емисије.

Докле?