Pročitaj mi članakU raketnom napadu na ruski grad Brjansk, izvedenom 10. marta krstarećim raketama vazdušnog baziranja Storm Shadow, poginulo je osam civila, 47 je ranjeno. Neki od povređenih i dalje se nalaze u kritičnom stanju.
Такође у нападу оштећене су 33 зграде, у њима 244 стана. На месту пада ракета уништени су тржни центар и комплекс продавница.
Према информацији руских медија, ракете британско-француске производње лансиране су са бомбардера Су-24 украјинског ратног ваздухопловства. Претпоставља се да су авиони полетели са аеродрома Староконстантинов, који се налази на мети руске авијације практично од почетка специјалне војне операције.
Ракетни напад изведен је после пет сати поподне поред једног од напрометнијих саобраћајних чворова. У ово време многи се враћају са посла и у том делу града велика је гужва. Зато се може тврдити да је нападач имао за циљ постизање што већег броја цивилних жртава. Да је главни циљ било уништење објекта двоструке намене који се налази у близини, како то тврде запдни извори, напад би био изведен у ноћно време. Реч је о фабрици „Кремниј Ел“ која производи микроелектронику и у Русији је једна од највећих те врсте.
Акцији су претходили интензивни налети украјинских дронова на територију пограничне Брјанске области. Они су имали за циљ да истроше руску противваздушну одбрану, која је данима пре ракетирања града радила фактички без престанка, обарајући по неколико стотина дронова у року од 24 сата.
Таква пракса одавно се примењује у савременим конфликтима. Прво се лансира велика количина беспилотних летелица, које оптерете систем ПВО. Затим следи удар прецизнијим и разорнијим ракетним наоружањем.
На овај начин организован и изведен напад требало је да постигне двоструки ефекат. Први је деморализација и паника среди руског цивилног становништва. Други је одговор руских оружаних снага, на пример, ударом по центру Кијева. Ма колико то цинично звучало, управо такву реакцију хтели би да изазову и лидер кијевског режима Владимир Зеленски, и његови британски, француски и немачки спонзори, који се на све начине труде да обезбеде наставак војних дејстава, односно да осујете наставак мировних преговора.
Треба додати да без непосрдног учешћа британских и француских инструктора и координатора који се налазе на територији Украјине овакав напад не би могао да се изврши, јер само они могу да задају координате ракетама Storm Shadow и да их лансирају.
Редакција Србин.инфо добила је фотографије са лица места на којима се виде последице пада ракета. Градске власти улажу максималне напоре у ликвидацију последица трагичног догађаја, али трагови које су ракете оставиле за собом још увек могу да се виде на месту несреће.
На фотографијама се виде околне зграде, које су скоро све остале без стакала. Преко прозорских отвора превучен је најлон, а у појединим становима виде се бригаде радника, који уграђују нова стакла. Од продавница са обе стране улице остала је само метална конструкција, места где су раније били излози сада се заклоњена шпер-плочама. На асфалту се још виде комадићи полупаних прозора, а избијени оквири одавно су већ уклоњени са улица.
Редакција је такође добила снимке остатака једне од ракета Storm Shadow, која је 10. марта пала на Брјанск. По ознакама, које су остале читљиве на различитим деловима ракете види се да се ради о пројектилу који је модернизован сасвим недавно, 2024. године.
Очигледно је да Запад није престајао да снабдева Украјину наоружањем и да је Кијев добио нове испоруке о којима једноставно није говорио у јавности. Британска страна својевремено је изјављивала о томе да неће објављивати податке о партијама наоружања које иде у Украјину, али после последњег напада на руску територију све је и тако постало очигледно.
Под изговором да се ради о роби за цивилну намену западно оружје стиже у Одесу и друге луке на Црном мору под контролом Украјине. Тај ланац никада није прекидан, без обзира на мировне преговоре које је почетком 2025. године инцирала администрација америчког председника Доналда Трампа.
Цинично је то што се ракетни напад на Брјанск догодио убрзо после посете представника председника Француске Емануела Макрона Москви. Том приликом француски изасланици су покушавали да убеде руско руководство да прошири формат текућих преговора о миру у Украјини тако што ће укључити у њих Европску унију као још једну заинтересовану страну.
Према писању западне штампе, ова посета се завршила неславно по Французе, а поједина издања тврде да је специјални преставник председника Русије Дмитриј Ушаков послао високе стране госте „до ђавола“, како у преносном, тако и у дословном смислу.
Заправо прави разлог због чега руска страна не жели да се њиховим преговорима са Вашинтгном прикључи и Брисел лежи у томе што Русија нема поверења у европљане и не види њихово стремљење да реално допринесу постизању мира у Украјини, објаснио је касније секретар за штампу председника Русије Дмитриј Песков.
Зашто Storm Shadow?
Корићшење високопрецизних ракета великог домета за уништавање циљева на међународно признатој територији Русије изазвало је велику пажњу међународних експерата. До сада је разрада европског концерна MBDA коришћена против циљева на територији Крима, Луганска, али не и на оној територији Руске Федерације чија припадност није спорна чак ни за земље НАТО-пакта.
Уз то Storm Shadow спада у ред скупог и технолошки компликованог наоружања. Цена једне ракете износи неколико милиона долара, а за напад на Брјанск употребљено је, по различитим подацима, од седам до десет ракета. Њихова производња је ограничена и Кијев на располагању нема много оваквих ракета.
Још један важан моменат везан је за специфику бојеве примене ове врсте наоружања. Као што смо већ поменули, лансирање Storm Shadow не може се извести без сагласности за земљом-испоручиоцем.
Све то значи да се трагедија у Брјанску није догодила случајно. Она има политичку позадину, а то је несумњива тежња да се уместо мира изазове ескалација украјинског конфликта.
