Прочитај ми чланакСви изборни процеси, укључујући понављање гласања на бирачким местима на којима су утврђене неправилности, морају да се доведу до краја, прогласе коначни резултати и конституише градска скупштина. Тек потом од политичке одлуке странака и коалиција зависи да ли ће бити изабрана нова власт у Београду или ће бити донета одлука о понављању избора у главном граду.
Након избора 3. априла ситуација у Београду се толико закомпликовала да је велико питање када ће бити формирана нова градска власт, као и ко ће у њој бити. Неизвесно је и на колико поновљених избора ћемо да изађемо, а од синоћ је у игри и опција понављања гласања у целом Београду до краја године.
Наиме, лидер ССП Драган Ђилас изјавио је да постоје две могућности – прва је понављање избора на 258 бирачких места, на колико су представници листе Уједињени за победу Београда поднели приговора Градској изборној комисија (ГИК). Друга могућност је, како је навео, понављање избора у целом Београду, о чему је на ту тему спреман да разговора са председником Александром Вучићем.
“Да ГИК прихвати наших 258 приговора, није претерано реално. Да ми прихватимо пет, колико је ГИК до сада прихватио, то такође није могућност… Опција је и да се избори потпуно понове. „Уједињени за победу Београда“ предлажу да се ти поновљени избори (нови) одрже до краја године, у року од шест месеци”, изјавио је Ђилас.
Уколико буде постигнут договор о одржавању нових избора у целом Београду, свакако ће претходно морати да се приведу крају сви изборни процеси који су у току, а тешко је и претпоставити колико би они могли да трају.
Наредних дана Градска изборна комисија разматраће на стотине приговора, које су поднеле опозиционе листе, након чега би могле бити донете одлуке о понављању избора на појединим бирачким местима. За сада је извесно да ће гласање за београдску скупштину бити поновљено на пет бирачких места, али се може очекивати да ће их бити још, имајући у виду огроман број неправилности.
Чак и ти поновљени избори могу да се понављају, уколико и на њима буде неправилности.
“Нема сценарија у којем овај изборни процес не може да се заврши, јер постоје врло јасни рокови за проверу изборног материјала на узорку, за жалбе, постоје рокови за одговор на жалбу. Прво формално -правно треба да се заврши овај процес, а шта ће политичари да се договоре то остаје да се види”, каже за “Нову” Раша Недељков, програмски директор Црте.
Иако рокови за примедбе и приговоре ГИК-у постоје, као и за одлучивање Управног суда, тешко је прецизно проценити када би могло да дође проглашавања коначних резултата избора.
Када се то, међутим, догоди почињу да теку рокови за конституисање локалне скупштине.
“У року од 10 до 30 дана од дана проглашења и објављивања коначних резултата мора бити конституисан локални парламент, а у року од 30 дана од конституисања парламента мора да буде изабран градоначелник. Уколико се то не догоди, распушта се та скупштина и расписују се нови избори. Њих расписује председник Скупштине Србије”, каже Недељков.
Како наводи, они морају да буду одржани у року од 45 до 60 дана, а Влада у том случају у Београду уводи принудну управу.
“Влада бира принудну управу, на основу пропорције странака у Скупштини Србије. То је владино тело које спроводи нужне техничке и комуналне ствари до одржавања избора”, објашњава Недељков.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 8, 2022
