YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод: Давор Калајжић гост СМС Ливе ТВ
00:00:17 Да ли Уједињене нације још имају сврху?
00:01:32 Трамп и интереси унутар ослабљених УН
00:02:12 Тврдња о злату и сребру Венецуеле
00:02:35 Иран: напади током преговора
00:03:02 Нова организација после новог светског рата?
00:03:43 „Ко јачи, тај табачи“: право, Газа и Косово и Метохија
00:05:05 Дуговања УН: новац, програми и политички утицај
00:06:36 УНМИК и одбрана српских државних интереса
00:07:15 СИД и задаци амбасада: подаци и контакти
00:08:45 Криза српске дипломатије и Вучићев наступ у УН
00:10:15 Порука студентској листи: решења и борба против мафије

Уједињене нације изгубиле су сврху, а великим силама одговара организација која не може да их заустави, оценио је бивши дипломата и један од оснивача покрета „Моба“, проф. Давор Калајжић. У изјави за YоуТубе канал „СМС Ливе ТВ“, на питања Дејана Петра Златановића, изнео је и тврдњу да је Доналд Трамп после хапшења председника Венецуеле испразнио њене трезоре и однео злато и сребро.

Калајжић је светске сукобе, финансијску зависност УН и стање српске дипломатије повезао у оцену да је међународни поредак постао простор у којем пресуђује снага. Разговор је завршио поруком студентској листи: покрет „Моба“ наставља да јој даје принципијелну подршку, али очекује људе, знање и решења за проблеме државе и обрачун са мафијом.

„Распале су се, а да им то нико није рекао“

Златановић је разговор отворио питањем о заседању Генералне скупштине УН и смислу међународног система успостављеног после Другог светског рата. Питао је да ли су се Уједињене нације већ распале, иако то нико није формално саопштио.

Калајжић се сагласио са таквом оценом. Према његовом мишљењу, УН у садашњем облику више немају ни смисао ни сврху. Његова оцена „распада“ односи се на делотворност организације и способност да испуњава своју улогу у међународним односима.

„Уједињене нације овакве какве јесу више немају никакав смисао, никакву сврху и распале су се, а да им то нико није рекао“, поручио је, сматрајући да у свету власт држе бирократе, од којих многе настоје да постану веома богате. Због тога им, како каже, одговара постојање организације која не испуњава своју основну сврху, али може да служи њиховим интересима.

Трамп, Венецуела и тврдња о однетом злату и сребру

Посебно оштру критику Калајжић је упутио Доналду Трампу. Тврди да је амерички председник на почетку другог мандата покушавао да угаси УН и створи паралелну организацију, али да је потом увидео да и у постојећем систему може некажњено да спроводи своју политику.

Као један од примера навео је хапшење председника друге државе, у контексту случаја Венецуеле, а затим изнео тврдњу о одузимању њених племенитих метала. То је представио као информацију која, према његовим речима, није позната гледаоцима и није објављена.

„Покупио им је сво злато и сребро из трезора, испразнио је све трезоре“, рекао је Калајжић.

За Калајжића, суштина овог примера јесте питање шта преостаје од суверенитета једне земље ако велика сила може да ухапси њеног председника и располаже њеним ресурсима, а међународни систем није у стању да такво поступање заустави.

Иран: напад током преговора као пример слома поверења

После Венецуеле, Калајжић је говорио о Ирану. Тврди да је Трамп започео бомбардовање док су трајали преговори, и то на велики верски празник, а затим да је у нападу убијено цело државно руководство. Такав напад назвао је терористичким. Оценио је да је све прошло без последица које би показале да међународни систем има снагу да наметне правила великим силама.

Његова аргументација почива на оцени да се истовремено руше два ослонца међународних односа: забрана употребе силе и поверење да преговори могу да обезбеде мирно решавање спора. Према његовом виђењу, управо та немоћ УН објашњава зашто Трампу више није неопходно да их уклања.

„Њему треба таква организација“, сматра Калајжић, описујући је као неспособну, некомпетентну, анахрону и превазиђену.

Нова организација тек после новог светског рата?

На питање шта би могло да замени садашњи систем, Калајжић није понудио извесно или брзо решење. Изнео је претпоставку да би нова међународна организација можда могла да буде формирана после Трећег светског рата.

Подсетио је на историјски след: после Првог светског рата створена је Лига народа, која није спречила нови велики рат, док су после Другог светског рата настале Уједињене нације. Сматра да је сада дошло време и за пропаст тог модела. Ово је изнео као могућу последицу краха постојећег поретка, а не као позив на рат или као најаву да је такав исход сигуран.

„Ко јачи, тај табачи“: критика и америчког и руског примера

Златановић је затим питао како уопште може да функционише дипломатија ако је све дозвољено и ако међународним односима влада хаос. Калајжић је одговорио да, по његовој оцени, дипломатија више нема стварну сврху и да је њено место преузело правило „ко јачи, тај табачи“. Нагласио је да се то види на америчком примеру, али и на руском и другим примерима.

Тиме своју критику није ограничио на једну државу. Његов став је да велике силе, када сопствени интерес намећу силом, поткопавају правила која би морала да важе за све. Међународно право и систем УН описао је као срушене, уз оцену да од њих више нема користи каква се очекује од механизама за очување мира и заштиту угрожених.

Газа и Косово и Метохија: питање резултата мисија УН

Као примере немоћи УН навео је Газу и Косово и Метохију, саставни део Србије који је под окупацијом албанских сепаратиста. Питао је шта су Уједињене нације урадиле да спрече оно што је назвао погромом у Гази, као и погромом на Косову и Метохији, нарочито на северу покрајине током последњих годину и по до две године.

Нагласио је да је мисија УН присутна на терену, па је поставио и шире питање: шта су различите мисије Уједињених нација у последње време стварно постигле? Његов одговор био је: ништа. То је Калајжићева оцена резултата и делотворности мисија, којом захтева да се њихов рад мери заштитом људи и спречавањем насиља.

Финансирање УН: дугови, смањивање програма и отпуштања

Калајжић је потом отворио питање финансијске зависности организације. Каже да су људи који су радили у дипломатском систему пратили дуговања држава и о њима добијали редовна обавештења, док је та страна функционисања УН мање позната широј јавности.

САД је означио као највећег дужника. Објаснио је да УН не производе робу и не остварују приход на тај начин, већ зависе од уплата држава које улазе у заједничку касу, а потом се распоређују. Такав модел оштро је назвао „паразитским принципом“.

Према његовим речима, државе нису редовно плаћале нити су уплаћивале пуне износе обавеза. Тврди да је Трамп одбијањем уплата покушао да уруши организацију, што је довело до великих мањкова, обустављања програма, смањења броја запослених и непродужавања уговора.

Калајжић даље тврди да је Трамп, када је увидео корист од ослабљених УН, пре два до три месеца уплатио половину дуга. Каже да се организација потом поново охрабрила и покушала да обнови активности.

„Ко даје највише пара, командује системом“

За Калајжића, питање новца није само питање опстанка организације. Сматра да финансијски допринос доноси и пресудан утицај на кадровску политику. „Онај ко даје највише пара, он командује системом“, поручио је, додајући да тај актер поставља своје људе на кључна места.

Као пример навео је УНМИК на Косову и Метохији. Тврди да су Американци у мисији најчешће били шефови, а када нису били на самом врху, били су заменици или руководиоци политичке канцеларије и тако усмеравали њен рад.

Шта Србија треба да обнови: тимски рад и дипломатску службу

На Златановићево питање како би Србија у таквом свету могла да брани националне и државне интересе, Калајжић је одговорио: тимским радом и функционалним Министарством спољних послова.

Подсетио је на некадашњи СИД, дипломатску обавештајну службу при министарству, коју сматра најквалитетнијом обавештајном службом бивше Југославије. У изјави њен назив изговара приближно; реч је о Служби за истраживање и документацију. РТС

Изнео је уверење да су ту службу укинули „жути“, односно тадашња власт коју тако назива, а да каснијим властима није пало на памет да је обнове. Сматра да је тиме из дипломатског рада уклоњен важан елемент прикупљања података и процене прилика.

Амбасаде морају да прикупљају податке и отварају могућности за земљу

Калајжић је нагласио да дипломатска представништва треба да прикупљају информације и развијају што више контаката. Издавање пасоша, привремених путних исправа и уверења описао је као споредне амбасадорске, односно конзуларне послове у односу на тај стратешки задатак.

Према његовом виђењу, амбасада мора да познаје економске и политичке прилике земље у којој се налази, да тражи могућности за Србију и да, када може, проширује контакте и ван тог оквира. Суштину дипломатског рада види у користи за сопствену земљу. Оценио је да је мир у међународној пракси често потиснут у други или трећи план и да само успостављање односа не спречава рат.

У том контексту изговорио је и да Америка и Иран имају дипломатске односе, а ипак ратују. Формални дипломатски односи те две државе, међутим, прекинути су 1980. године; контакте и преговоре треба разликовати од постојања дипломатских односа. Оффице оф тхе Хисториан

Оштра оцена Министарства спољних послова и Вучићевог наступа

Калајжић сматра да је Србија „сахранила“ Министарство спољних послова. Тврди да у њему нема ко да ради, да људи не знају шта треба да раде и да су последице таквог стања видљиве у спољнополитичком наступу земље.

Посебно је критиковао Александра Вучића и његов наступ у УН са српском заставом. Сматра да је то начин да се недостатак садржаја надомести визуелним гестом, који је назвао примитивизмом. Иронично је додао да га чуди што Вучић није обукао и доњи веш и чарапе у државним бојама. Оценио је да домаћи медији такав наступ представљају као херојство и врхунски патриотизам.

Позвао је гледаоце да замисле Владимира Путина како долази у УН са руском заставом на леђима или Џозефа Бајдена огрнутог америчком заставом. У истом делу разговора подсмех упућује и начину поступања са заставом и помиње Марка Ђурића.

Принципијелна подршка студентској листи, али и захтев за решењима

На крају изјаве Калајжић је стање дипломатије и државе повезао са одговорношћу студентске листе. Сматра да су студенти ушли у суочавање са озбиљним проблемима, али да још нису понудили решења која би јавност уверила како ће их савладати.

Нагласио је да им покрет „Моба“ и даље даје принципијелну подршку. Истовремено је затражио да размисле о саставу листе и људима који могу да помогну у будућем управљању државом. Поменуо је уклањање Мила Ломпара са листе, а затим питао зашто на њој нису Шкоро и Цвјетин, како их именује у разговору, као и други људи који имају знање и искуство. Поручио је студентима да не могу сами да решавају све проблеме.

Предлог „Мобе“: студенти на листи, па округли сто о обнови државе

Калајжић је објаснио да је покрет „Моба“ заступао предлог да на изборној листи буду искључиво студенти. Ни професори, ни лекари, ни други кандидати, већ сами студенти, којима би грађани дали глас.

У том контексту изговорио је и примере студентских имена, „Жика Жикић“ и „Милка Миланковић“, наглашавајући да конкретно име није пресудно. Суштина предлога била је да после избора уследи округли сто и заједнички разговор о томе како средити државу. Сматра да су студенти од тог предлога одустали и да нису желели да га прихвате. На листу су, како каже, ставили докторе и професоре, којима признаје знање у њиховим струкама.

Али његово завршно питање гласи: како ће се ти људи обрачунати са мафијом? Управо способност да реше тај проблем поставио је као мерило политичке спремности, поред академских и професионалних звања.

Калајжићеви ставови и предлози на једном месту

Тема	Калајжићев став	Последица или предлог
Уједињене нације	Садашња организација изгубила је сврху и делотворност	Могућа нова организација после новог великог рата
Трамп и Венецуела	Тврди да су после хапшења председника однети злато и сребро из трезора	Ослабљене УН одговарају великим силама
Иран и употреба силе	Нападе током преговора описује као тероризам	Сматра да је поверење у дипломатију срушено
Газа и Косово и Метохија	Оцењује да мисије нису спречиле насиље и погром	Тражи да се рад мери стварним резултатима
Финансирање УН	Дуговања угрожавају програме, а новац доноси утицај	Критикује зависност од највећих финансијера
Српска дипломатија	Министарство и дипломатски капацитети су урушени	Тимски рад, обавештајно-аналитички капацитети и контакти
Студентска листа	Подржава је принципијелно, али тражи решења и искусне сараднике	Студентска листа, округли сто и план против мафије

Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ
Аутор: Дејан Петар Златановић