Према наводима полиције, нелегалним радовима направљено је вештачко акумулационо језеро, чиме је оштећена животна средина на површини од око 23,5 хектара. Реч је о значајној површини пољопривредног земљишта, чија ће санација, уколико уопште буде могућа, захтевати дуг временски период.

Како се сумња, осумњичени је ископане сировине складиштио и даље прерађивао у погону за сепарацију, чиме је противправно стекао имовинску корист у износу од око 87,3 милиона динара.

Против М.С. поднета је кривична пријава због неовлашћеног обављања делатности, недозвољене производње и оштећења животне средине. Након хапшења, приведен је надлежном тужилаштву, које ће у даљем поступку утврдити све околности овог случаја.

Овај догађај поново указује на озбиљан проблем нелегалне експлоатације природних ресурса у Србији, посебно у приобалним подручјима, где овакве активности могу трајно да наруше екосистеме, угрозе пољопривреду и промене природни ток река.

Стручњаци упозоравају да неконтролисано вађење песка и шљунка може довести до ерозије земљишта, промене водотокова и губитка плодног тла, што оставља дугорочне последице не само по животну средину већ и по локално становништво.

Случај код Алексинца тако поставља и шире питање – колико су институције у стању да на време открију и спрече овакве активности и да ли су казне довољно строге да одврате будуће прекршиоце.