Pročitaj mi članak

Čika Dragan je poljoprivrednik iz Čumića o kom govori Srbija: Njegove reči o režimu

0

Dragan Petrović, domaćin iz Čumića, opisao je stanje srpskog sela preciznije od mnogih na daleko višim pozicijama od njega. Njegova izjava postaće svedočanstvo vremena i dubine krize naših poljoprivrednika, ali i ilustracija gde su završili oni koji su birani da štite upravo takve ljude.

„Ja sam Petrović Dragan, seljak iz Čumića“, predstavio se ovaj domaćin medijima koji su došli da izveštavaju o blokadama poljoprivrednika koje traju duže od dve nedelje.

Njegove reči i poruke koje je poslao, razgovarajući sa novinarima, ostavile su mnoge u razmišljanju i otvorile pitanje: gde to kao zemlja idemo? Zašto dozvoljavamo da propada srpski seljak? Dokle će sve ovo da traje?

„E, sad… Ako je situacija takva da ja u ovim godinama moram da se borim za svoja osnovna prava, da bih preživeo ja, preživela porodica, preživela poljoprivreda, sve bi trebalo da bude jasno svakome…. Ne jedu se leteći automobili, ne jede se veštačka inteligencija, živi se od hrane, živi se od poljoprivrede…“, objašnjava ovaj domaćin u razgovoru za Glas Šumadije.

Potom je i kolegama sa televizije N1 objasnio koliko je vlast zapostavila srpskog seljaka i poljoprivredu, te koliko su, prema njegovim rečima, prozirne priče o „skoku u budućnost“, „najvećim platama u novijoj istoriji Srbije“ i subvencijama koje poljoprivrednike „pretvaraju u milionere“.

„Ja sam iz Čumića, preko 200 godina smo ovde, a nama pričaju neki… Moji su ostavili kosti od Cera, Kolubare, preko Skadra. A sada neko ko treba da nas štiti vređa nas i maltretira na svakom koraku. Seljak radi 24 sata, 365 dana. Mi ne tražimo ništa više nego da se ispoštuju naši zahtevi. Ako je plata, kaže predsednik, 1.000 evra prosek, a mi radimo dve smene – u mojoj kući radi nas šestoro – naš rad vredi 12.000 evra, a mi ne možemo da zaradimo toliko za šest meseci. Mažu oči nekim subvencijama, to su prazne priče za one koji nose televizor umesto glave na ramenima“, objasnio je on.

„Trebalo bi neko da pročita ‘Gorski vijenac’: ‘Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom’. Od ovakvog režima ne možemo da očekujemo ništa bolje. Šta ima dobro u zemlji? Da li postoji sektor koji je zadovoljan, osim ljudi koji vladaju“, dodao je poljoprivrednik iz Čumića.

„Cezar je rekao da u najpropalijoj zemlji ima najviše zakona. A Njegoš je napisao: ‘Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom’. Znači, od ovakvog režima ne možemo da očekujemo ništa bolje. Režim represije, režim sile, režim zastrašivanja, režim podmićivanja i podmetanja ljudi koji će da se isključe iz ove blokade“, naglašava ovaj domaćin.

I dok čekamo kako će se protest srpskih poljoprivrednika okončati, ostajemo da se zamislimo nad ovim rečima i vapajem ljudi kojima su vreme i vremenski uslovi sve, a koje sopstvena država ne vidi i koja ih je dovela do toga da vreme troše na drumovima, a ne na njivama ili uz svoju stoku. Jer ako seljak mora da blokira put da bi ga neko čuo, onda je jasno koliko smo kao društvo već odmakli. I od zemlje, i od razuma.

Izvor: Nova

Oznake: , , ,