Podešavanja / Settings

Bosanski „nastavak građanskog rata bez oružja“ odvija se i kulturnim sredstvima – naučnim, literarnim, muzičkim, dramskim.

U svakom slučaju, siguran sam da za Rusiju i Putina u ovom trenutku gotovo da nema važnijeg posla nego da pažljivo prostudiraju sve aspekte jugoslovenskog konflikta i tako izbegnu makar neke Miloševićeve zablude.

Diplomatsko-medijska farsa koju je zvanični Vašington pokrenuo posle pada malezijskog aviona na istoku Ukrajine je zakucala i na vrata Srbije.

„Ovo je sada udar na Putina. Zašto je tajming ovog malezijskog aviona baš sada? Zato što su snage Ukrajinskog vlade doživjele nekoliko žestokih udaraca. Situacija na frontu nije išla u prilog Vladi u Kijevu. Rusija je dala nekoliko saopštenja da, ukoliko se nastavi gađanje njene teritorije, da će selektivno pristupiti gađljanju određenih ciljeva po Ukrajini. Zatim imate BRIKS, posjetu Putina Južnoj Americi. Imate jednu nevjerovatnu ofanzivu Moskve. Sa ovim obaranje malezijskog aviona Moskva je pacifikovana, bar na nekoliko dana. Oni se sada bave saopšte

Vreme da se istakne sabornost kao treći put između liberalne demokratije kao haosa i liberalne demokratije kao diktature

Američki plan krojenja „Velikog Bliskog Istoka“ na političkoj karti sveta počeo je od Iraka. Još pre američke intervencije 2003.godine Vašington je planirao da Irak podeli u tri dela, tri države –sunitsku, šiitsku i kurdsku. Deo takvog plana predstavlja i osvajanje velikog dela zemlje od strane boraca „Islamske države Iraka i Levanta“ (ISIL) koji su u Irak prebačeni sa sirijske teritorije.

Oružani otpor kijevskoj vlasti započet u aprilu sa svega nekoliko stotina lako naoružanih veterana, u međuvremenu je narastao na više od 15.000 boraca naoružanih tenkovima i drugim oklopnim vozilima, artiljerijom, uključujući i PVO sisteme. Upravo ti PVO sistemi su naprečac postali glavni uzrok pada malezijskog aviona.

Otvoreno pismo i Molba Arhiepiskopu Pećkom, Mitropolitu Beogradskom i Karlovačkom i Patrijarhu Srbskom, G. Irineju,

Tada, tih godina, oni koji su gradili igrališta i lovili talente, stvorili su sistem koji je stvarao najbolje košarkaše na svetu.

Industrija nesreće i mržnje je odavno osnova zapadne politike straha, kojom se pre svega domaća javnost održava u konstantnom, generalnom strahu i zabrinutosti, ali ovoga puta je javna komunikacija prevazišla sve do sada viđene „koncepte“.

Jedna je ona nastala ratom za oslobođenje od pretećeg ropstva i bratskim ujedinjenjem Donjecke i Luganske Narodne Republike u jednu konfederativnu celinu sa ovim nazivom. Ona je nastala u ratu i iz ognja i na sebi nosi (uz svoje „republičke zastave“ – i rusku trobojku) i sve pobedničke stegove ruske armije kroz vekove, a sve to odgovarajuće uokvireno crno-narandžastim, gerilskim „svetogeorgijevskim lentama“ („lentočkama“)…

Drugim rečima, evropski pokušaj da se krediti za ionako prezaduženu Srbiju preimenuju u veliku „pomoć“, te da se njihovi zajmovi predstave kao velikodušne „donacije“, liči na stari vic u kome se pominje „deset ćevapa sa lukom, ali bez ćevapa“. Prema toma, čini se da je Srbija od Evropske unije i ovog puta dobila samo luk, a od ćevapa je stigao samo miris, koji dopire negde iz udaljene briselske kuhinje.

Na teritoriji Donecke Narodne Republike, kao i i Luganske, nastavlja se sveobuhvatna ofanzivna operacija ukrajinske armije. Nasumična vatra po naseljima donosi nove i nove žrtve civilnog stanovništva. Kao rezultat žestoke vatre po gradu Nikolajevka pomoću uređaja „Grad“, Uragan“, „Smerč“ to mesto je praktično sravnjeno sa zemljom. Broj žrtava je nemoguće odrediti zato što se sa njim ni na koji način ne može uspostaviti veza.

Dramski pisac o predstavi koju je napisao za Engleze i dometima Sarajevskog atentata. Zapad je euforično pozdravio nestajanje Jugoslavije, SSSR…

Star, umoran i pritisnut savetnicima Josip Broz Tito je početkom 70-ih bio u velikom strahu od raspada zemlje. Da taj strah nije iracionalan, pokazuje i uspon Maspoka u Hrvatskoj, a potom i obračun sa srpskim liberalima. Tito se u poslednjem političkom manevru odlučio za korak unazad. Korak od 20 godina unazad i svojevrsni povratak partije na sovjetske temelje.

Na drugoj strani te klackalice između novca i ideja, gospodin Dostojevski je kao primer sređene, bogate i mirne zemlje uzeo Švajcarsku, koja je bila bogata, sređena i sasvim spokojna ali je svetskoj civilizaciji kao svoj najveći domet dala satove s kukavicom.