Podešavanja / Settings

Nešto od onog na gornjim slikama su kozačke lične karte, a kozaci nisu ni krili da se tamo bore i da se bore na organizovan način još od proletos – to nije tajna od aprila 2014. Zatim su tu i neke oznake, medalje i ikone, sve iz iste, kozačke priče. I ruski pasoši, bez ikakvog objašnjenja čiji su i odakle su ti ljudi došli.

Novak Đoković bio je ekskluzivni gost emisije „Svedok“ koja je prikazana na „RTS“-u, a najbolji teniser sveta pričao je o čemu sanja, šta je u njegovom životu i karijeri promenio sin Stefan, ali i o glavnim konkurentima na vrhu i novim talentima u „belom“ sportu.

Zašto se u Rusiji posvećuje toliko pažnje godišnjici ukrajinskog Majdana, događaju iz druge države, pitaju se ruski liberali?

Sa obzirom na to da je unutar velike većine političkih stranaka odavno postignut dogovor o izabranom putu naše zemlje, potrebno je van skupštine obračunati se sa preostalom „opozicijom“, makar to bila i sama Crkva.

Kao što je Rusija nastojala da geopolitički zaobiđe nestabilni sanitarni kordon (izraz britanskog geopolitičara Helforda Makindera, pred kraj Prvog svetskog rata, kojim je opisao stvaranje država od Baltika do Jadrana i Egeja kao načina sprečavanja direktnog kontakta Rusije i Nemačke), tako su i evroatlantske sile odgovorile aktivnim sprečavanjem potpunog zaobilaženja „svoje zone interesa“.

Iskreno očekujem da će se i drugi „dozvati“ pameti. „Ustani Srbijo“ je stari je slogan. Mi smo zapalili žišku, ostali neka zapale vatru.

„Srbija mora umreti“, („Serbien muss sterbien“) je već tada bila glavna parola kolonijalnih sila, uoči i tokom Prvog svjetskog rata.
Od 90-ih godina, povampirani zapadni političari uzbudili su stare strasti.

U izveštaju se navodi i da je Tači provodio „nasilnu kontrolu“ nad trgovinom heroinom. Dik Marti, istražitelj Evropske unije, predstavio je to izveštaj diplomatama svih zemalja članica EU, ali je odgovor bio – apsolutna tišina. Vašington je ipak stajao iza Tačija.

Analizirajući zbivanja u savremenom svetu, politikolozi su prepoznali i objavili šemu po kojoj centri moći menjaju sudbine čitavih država i stvaraju nov svetski poredak.

Dok su trajali ratni sukobi na prostorima SFRJ u njih smo kao vojnici, političari, građani i uopšte kao društvo ušli prilično naivno, neplanski i bez određenog cilja. Nije ni za zameriti nakon uljuljkanog gotovo pedesetogodišnjeg lagodnog života.

Postavlja se i pitanje da li je moguće da teroriste koji su planirali atentat, a otvoreno su profašističkog svetonazora, nekim neobičnim automatizmom rehabilituje isključivo činjenica što su ti „psi rata“ bili sudionoci Domovinskog rata u Hrvatskoj?

Znatan je broj srbskih junačkih narodnih pesama kojima odgovaraju paralele u književnostima drugih naroda, s kojima smo u srodstvu ili ne. To što se srodnost ili podudarnost motiva i obrade javljaju u srbskim junačkim pesmama i ruskim bilinama (ruske junačke pesme), ne traži mnogo istraživanja, jer se radi o dva istorodna naroda, koji se nisu ni dandanile mnogo udaljili, ni krvno, ni jezički. Ti motivi se čuvaju u zajedničkom predanju.

Glumac koji strpljivo gradi put ka svetskoj slavi, Miloš Biković je ulogama u domaćim filmovima i serijama već stekao vrtoglavu popularnost, a u pozorištu kad igra po pravilu se traži karta više.

Nisam lično poznavao, ali sam dobro znao za Mila Počuču, rodom iz Divosela pored Gospića. Bio je 1929.godine osuđen na šest godina robije zbog političko revolucionarnih aktivnosti.

Faktor Debaljcevo je skinut s dnevnog reda, pa su potrebne krvave provokacije da bi se održao nivo sukoba. Prva je upriličena danas u Harkovu.

Debakl u Debaljcevu. Proameričke snage Kijeva doživele su pravi vojnički debakl u protekloj nedelji. Nije reč samo o tome da su ih oslobodilačke snage Donjecka i Luganska izbacile iz saobraćajno strateški važnog grada Debaljceva i okolnih mesta (manje snage Kijeva od oko 500-600 vojnika su još uvek u okruženju) u kratkom vremenskom periodu.