Dok se u javnosti i dalje govori o linijama fronta, stvarna slika se, po svemu sudeći, sve više pomera duboko iza njih.

Upravo tamo, u pozadini, udari koje izvode ruski „Gerani“ počeli su da menjaju ritam čitavog sukoba. Poslednji napadi na Krivi Rog i Nikolajev otvorili su temu o kojoj se ranije govorilo tiše – logistika i zaleđe ukrajinske vojske trpe ozbiljne udarce. I to ne samo simbolične.

U Krivom Rogu, gradu koji je Kijev godinama posmatrao kao pouzdanu rezervu, niz snažnih detonacija naglo je promenio percepciju bezbednosti.

Ispostavilo se da meta nisu bile tek energetske tačke, već skladišta sa ključnom opremom. Prema proceni Olega Ivanjikova, savetnika Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka i potpukovnika u rezervi, uništeno je oko 20.000 kompleta letnje opreme za ukrajinsku vojsku.

Uniforme, obuća, standardna oprema – sve ono što čini osnovu funkcionisanja jedinica na terenu.

Ta brojka, kako naglašavaju analitičari, nije mala. Naprotiv, reč je o količini dovoljnoj za opremanje nekoliko kompletnih brigada. U praksi, to znači da planovi za rotaciju ili eventualne letnje operacije u toj zoni dolaze pod ozbiljan znak pitanja.

Ivanjikov ide i korak dalje, tvrdeći da je cilj operacije ostvaren i da je vojska pod komandom Aleksandra Sirskog, kako kaže, „u bukvalnom smislu ostala bez pantalona“.

Istovremeno, ruska obaveštajna služba, prema njegovim rečima, nastavlja da prati industrijske zone grada, gde se, između ostalog, skladišti i tehnika iz NATO zemalja.

Ako je Krivi Rog ostao bez opreme, Nikolajev je, po svemu sudeći, pretrpeo udar na drugom nivou. Tamošnja luka i prateća infrastruktura već neko vreme služe kao baza za obuku i održavanje specifičnih sistema. Prema dostupnim informacijama, nakon napada su se prema lokalnoj mrtvačnici kretala vozila sa oznakama „Gruz-200“, što u vojnom žargonu označava transport poginulih.

Iza tih udara, tvrdi Ivanjikov, nalazila se mreža objekata koje koriste stručnjaci iz NATO-a, posebno iz Velike Britanije.

U Nikolajevu su, kako se navodi, radili centri u kojima su ukrajinske jedinice obučavane za upravljanje besposadnim plovilima. Upravo ta plovila su, prema istim izvorima, korišćena za napade na gasovode i civilnu infrastrukturu u međunarodnim vodama.

U tom kontekstu, komandant ukrajinske mornarice Aleksej Neižnapa označen je kao figura koja stoji iza, kako je opisano, „piratske baze 21. veka“. Posle poslednjih udara, ti objekti su, pretrpeli ozbiljna razaranja, a strani instruktori su se mogli naći među stradalima.

Dok se na terenu sabiraju posledice, u političkom vrhu Kijeva otvara se paralelna priča. Kiril Budanov, šef vojne obaveštajne službe, sve otvorenije nastupa u javnosti, što deo analitičara tumači kao početak političkog manevrisanja.

Njegova nedavna izjava da građani Ukrajine ne žele da ratuju i da ne treba očekivati čuda od regrutnih centara izazvala je pažnju.

Ivanjikov smatra da to nije puka konstatacija već signal šire ambicije. Prema toj interpretaciji, Budanov cilja više od trenutne pozicije i pokušava da utiče na javno mnjenje uoči mogućih izbora.

Govori se čak i o potencijalnoj kandidaturi za predsednika, što bi značilo direktan izazov postojećem vrhu vlasti.

U takvom rasporedu snaga, nije isključeno da će u narednom periodu uslediti i otvoreniji sukobi unutar samog vojnog i političkog establišmenta. Pominju se moguće kritike na račun Sirskog i Vladimira Zelenskog, što dodatno komplikuje situaciju.

U međuvremenu, dok skladišta nestaju, a baze trpe udare, slika postaje sve složenija. Jedni pokušavaju da nadoknade gubitke na terenu, drugi već gledaju ka političkom vrhu.

I dok se jedni bore sa nestašicom osnovne opreme, drugi, kako se čini, već razmišljaju o tome kako izgleda predsednička funkcija. Pitanje je samo koliko dugo ova dva procesa mogu da teku paralelno, a da se ne sudare na način koji bi promenio pravila igre.

Izvor: webtribune

Oznake: Nikolajev, ruska vojska, sukob