Kao što Aleksandar Vučić omogućava političku, pravosudnu i logističku podršku Balkanskom kartelu, tako i američki državni sekretar Marko Rubio štiti narko klan ekvadorskog predsednika Danijela Noboe. Uz posredovanje zajedničkih ortaka, izraelskog premijera Benjamina Natenjahua i arapskog šeika Abdulaha bin Zajeda al Nahjana, Rubio je pokušao da Vučića nedavno uvede na prijem, koji je u Njujorku priredio američki predsednik Donald Tramp. Plan je propao. Takođe, američki ministar finansija Skot Besent je odbio da razgovara sa Vučićem oko sankcija NIS-u, odnosno o Vučićevoj molbi da mu bude dozvoljeno da švercuje gorivo. Posle svih skandala, Vučić nije dobrodošao u blizinu predsednika Amerike. Uskoro, takva sudbina će zadesiti i njegovog političkog i poslovnog partnera Rubija.

Aleksandar Vučić i Marko Rubio imaju isti politički, poslovni i kriminalni DNK. Obojica menjaju političke stavove u skladu sa ličnim finansijskim interesima, lako i brzo pristaju da budu sluge svakog gospodara, pozicije u vlasti upotrebljavaju za razvoj svojih biznis kombinacija, uključujući i narko trafiking. Obojica rade u korist tuđih, a ne svojih država. Imaju iste partnere iz Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naposletku, obojicu čeka jednako tvrd i bolan pad.

Kako funkcioniše sprega između Vučića i Rubija videlo se pre nekoliko dana, u dešavanjima koja su pratila 80. sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Vučić je angažovao američkog državnog sekretara da mu omogući pristup predsedniku Donaldu Trampu. U toj akciji posredovali su zajednički partneri, izraelski premijer Bendžamin Netanjahu, šef diplomatije Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Abdulah bin Zajed al Nahjan i savetnik za nacionalnu bezbednost UAE šeik Tahnoun bin Zajed al Nahjan, brat predsednika UAE Mohameda bin Zajeda al Nahjana.

Prema planu, Rubio je trebalo da omogući Vučiću da uđe na prijem, koji je Tramp priredio u elitnom njujorškom hotelu Lotte New York Palace. Plan je propao, a veću bruku je spečio stari Vučićev abonent Ričard Grenel, koji je u prvom Trampovom predsedničkom mandatu vršio značajne funkcije, dok sada ima misteriozan status „specijalnog izaslanika predsedsednika za specijalne misije“ („special presidential envoy for special missions). Grenel je upozorio Vučića da ni ne pokušava da uđe na prijem jer će proći kao 3. maja ove godine, kad je nameravao da se prošverca na konvent Republikanske partije u Mar-a-lagu. Trampovo obezbeđenje je sprečilo Vučićev ulazak na gala večeru.

Kao što tada nisu mogli da mu pomognu Rod Blagojević i Ranko Ristić, američki biznismen poreklom iz Bosne i Hercegovine, tako sada nisu mogli da ga ubace Rubio i Grenel.

Vučić je u maju izmislio da mu je pozlilo, pa da zato nije išao na prijem. Sada je slagao da su na Trampov prijem bili pozvani samo predstavnici država članica Evropske unije i NATO-a. Kad je ta laž raskrinkana, Vučić je preko Marka Đurića plasirao drugu. Šef naprednjačke diplomatije je na društvenoj mreži X napisao da je “ Vučić dobio pozivnicu još 2. septembra, ali da nije bio u prilici da prisustvuje zbog bilateralnih sastanaka u isto vreme“. Pritom, Đurić je objavio pozivnicu za 23. septembar, a prijem je održan 25. septembra. Nije ni bitno da li je ta greška nastala prilikom pravljenja falsifikovanog primerka pozivnice, mnogo veći problem predstavlja činjenica da je Vučić opet uspeo da izazove međunarodni skandal.

Rubio je na Trampov koktel uveo šeika Abdulaha bin Zajeda al Nahjana i njegovu pratilju Vjosu Osmani. Predsednica lažne albanske republike Kosovo je prošla kao Vučić u Mar-a-lagu. Staferi američkog predsednika su je ispratili iz hotela na Menhetnu. Osmani se na društvenim mrežama pohvalila zajedničkom fotografijom sa Rubijom, koja je napravljena tokom njihovog susreta na marginama sednice Generalne skupštine UN-a. Takođe, objavila je još nekoliko fotografija na kojima pozira u širem društvu, u kome se, pored ostalih, nalazio i Vučić.

Osim neuspešnog pokušaja da se slika sa Trampom, što bi iskoristio u svojim medijskim manipulacijama kao dokaz „prijateljstva i podrške“, Vučić je doživeo i fijasko s mnogo ozbiljnijim posledicama, ali ne po njega, nego po Srbiju. Državni sekretar Rubio nije uspeo da mu ugovori sastanak sa Skotom Besentom, američkim ministrom finansija i šefom Trezora. Odbijanjem da se sretne sa predsednikom Srbije, Besent je poslao jasnu poruku – sankcije Naftnoj industriji Srbije zavise isključivo od odnosa Amerike i Rusije. Za konačnu odluku u tom slučaju, Srbija nije bitna, ona se nalazi u trpnom stanju, u koje ju je doveo upravo Vučić.

S obzirom da je ranije obavešten da SAD više neće odlagati primenu sankcija NIS-u, Vučić je nameravao da od Besenta traži „mekši režim prema Srbiji“. U praksi, to bi značilo da američke službe ne sprečavaju šverc goriva, koje je potrebno Srbiji. Nema sumnje da je Vučić već napravio švercersku šemu u koju će uključiti kompanije tajkuna i ostalih kriminalaca iz svog okruženja.

Vučić dobro zna kako može da se profitira pod sankcijama. Pre tri decenije, kad je ušao u Srpsku radikalnu stranku, iz neposredne blizine je gledao kako Vojislav Šešelj zgrće ogromne količine novca švercom nafte preko stranačke firme „Velika korporacija“. Po istom poslovno-mafijaškom modelu, Vučić sada namerava da organizuje uvoz i prodaju goriva, opet na ulici, u dvolitarskim plastičnim flašama, po desetostruko većoj ceni od realne.

Međutim, da bi mogao na taj način da pljačka narod, potrebna mu je dozvola stranih gazda. Vučić se nadao da će Amerikanci pristati da zažmure na jedno oko, baš kao što su devedesetih izbegavali da zatvore švercerske kanale iz Makedonije, Bugarske, Rumunije i Mađarske. No, Besent nije hteo da ga vidi i čuje.

U istom paketu, na još primitivniji šibicarski način, Vučić je sprečio mogućnost dogovora sa Rusijom. Kad je najavio mogućnost uvođenja sankcija NIS-u, 4. januara ove godine, Vučić je rekao da će Srbija pokušati da se dogovori sa Rusijom da otkupi većinski paket akcija u toj kompaniji. „Ponudićemo im 500 ili 600 miliona evra“, rekao je Vučić, iako je dobro znao da toliko iznose godišnji prihodi NIS-a, koji je u svoju poslovnu infrastrukturu investirao više od četiri milijarde evra. Ruski Gasprom je odmah odgovorio na tu ponižavajuću ponudu: NIS nije na prodaju. Rusija nije popustila pod američkim pritiscima, kojima se pridružila Srbija. Amerikance baš briga, oni vode svoju politiku, a sa kakvim posledicama će se suočiti Srbija videće se uskoro, kad skoči cena ruskog gasa.

Avanturizam Aleksandra Vučića, koji je mislio da može manipulisati sa Putinom i Trampom, platiće građani Srbije. Doduše, materijalnu štetu trpe i Vučić i njegov kartel.

Balkanska mafija, kojoj svu neophodnu političku, finansijsku i logističku podršku daje vlast SNS-a, ove godine je pretrpela ogromne gubitke u osnovnom repromaterijalu za svoj biznis. Američke i evropske službe zaplenile su više od 32 tone kokaina, koji je taj kartel prebacivao iz Južne Amerike u Evropu.

U istom poslu štetu trpi i Vučićev ortak Rubio. Poslednji udar na kartel, koji kontroliše američki državni sekretar, dogodio se 29. avgusta 2025. godine. Ruska carinska služba i Federalna služba bezbednosti na lučkom terminalu u Sankt Peterburgu zaplenile su više od 1,5 tone kokaina na brodu „Cool Emerald“. Paketi kokaina od jednog kilograma (brikovi) bili su skriveni u 63 kutije sa bananama. Procenjena vrednost zaplenjene droge iznosi oko 240 miliona američkih dolara.

Brod „Cool Emerald“ pripada floti kompanije „Noboa Trading“, čiji vlasnik je ekvadorski predsednik Danijel Noboa. Američki mediji od 2020. godine objavljuju informacije o narko trafikingu iz Ekvadora, kada je zaplenjeno više od 700 kilograma kokaina namenjenog evropskom tržištu. U tim izveštajima, narko trafiking je opisan kao „porodični biznis predsednika Noboe“. Američke službe navode da se u Ekvadoru godišnje opere više od 3,5 milijarde dolara stečenih prodajom droge. Ekvador je glavna izvozna stanica, preko koje se, uglavnom za Evropu, transportuje kokain proizveden u Peruu i Kolumbiji.

U taj biznis je uključen i američki državni sekretar Marko Rubio.

Šest dana nakon što je u Rusiji zaplenjena droga iz Ekvadora, Rubio je posetio Nobou. U zajedničkom saopštenju za medije, naveli su kako će se „posle ovog slučaja još oštrije boriti protiv šverca narkotika“. Zaista, oni se odlučno bore protiv narko klanova, ali samo konkurentskih. Rubio i Noboa su objavili rat mafijaškim bandama „Los Lobos“ i „Los Choneros“, koje su označene kao terorističke organizacije. Rubio je obećao američke donacije u vrednosti od 13 miliona dolara za bezbednosne službe Ekvadora, plus još šest miliona dolara za dronove, koje će koristiti ekvadorska mornarica u borbi protiv krijumčara droge. „Razbićemo narko kartele“, rekao je Rubio. Tako je i Vučić godinama pretio pripadnicima Škaljarskog klana, istovremeno štiteći njihove konkurente iz Kavačkog klana.

Da bi skrenuo pažnju sa svojih i Noboinih poslova, Rubio predvodi udare na venecuelanske klanove. Američki vojni brodovi su blokirali morske prilaze Venecueli, a nedavno su potopili jedan gliser za koji su procenili da prevozi kokain za Sjedinjene Države.

Marko Rubio je, zbog veza sa kartelom porodice Noboa, dobio nadimak „Narko Marko“. Tako ga naziva i venecuelanski ministar policije Diosada Kabelja, koji tvrdi da je Rubio duboko upleten u ekvadorske narko-mreže. Od takvih optužbi, Rubio se brani na isti način kao Vučić. Kao što je Vučić plasirao priče da mu Radoje Zvicer, vođa Škaljaraca, preti ubistvom, tako je i Rubio tvrdio da Kabelja priprema atentat na njega.

U tom zamršenom klupku, čvrsta nit vuče prema Izraelu. Politički i medijski kritičari Marka Rubija ističu kao vodećeg „izraelskog jastreba“, a mediji objavljuju ilustracije s njegovim likom, sa natpisom „Isreal First“ na čelu, što predstavlja parodiju Trampove glavne predizborne poruke „America First“ – „Amerika na prvom mestu!“ Za razliku od veza sa narko kartelima, Rubio ne demantuje bliskost sa izaelskim državnicima, lobistima i biznismenima.

Početkom novembra prošle godine, odmah posle pobede na predsedničkim izborima, Donald Tramp je izjavio da će „svoju novu administraciju zaštititi od ljudi kao što su Majk Pompeo i Niki Hejli„, koji su do tada pretendovali na najviše funkcije u vlasti. Na taj način, Tramp je prihvatio zahtev republikanaca, koji su pokrenuli kampanju „Zaustavite Pompea“. Medijski izvori iz Bele kuće su kao kandidate za mesto državnog sekretara isticali Bila Hagertija, senatora iz Tenesija, „crnog bika“ Viveka Ramasvamija, bivšeg predsedničkog kandidata, i Ričarda Grenela, koji je vršio dužnost direktora Nacionalne obaveštajne službe. Njujork tajms je 10. novembra objavio informacije o tome da će Tramp postaviti Marka Rubija za državnog sekretara. Odluka je izazvala iznenađenje s obzirom na oštre sukobe između Rubija i Trampa tokom preliminarnih izbora 2016. godine u Republikanskoj partiji. Tramp se rugao Rubiju, nazivajući ga „Little Marco“ („Mali Marko“), na šta mu je rival uzvraćao nadimkom „Little Hands“ – „Male ruke“, implicirajući da to odražava Trampov karakter.

Međutim, kad su republikanci izabrali Trampa za svog kandidata na predsedničkim izborima, Rubio ga je podržao i postao jedan od njegovih saveznika u Senatu.

Kao jedan od najoštrijih američkih senatora, Rubio je zastupao agresivne stavove protiv Kine, zalagao se za obaranje režima Nikolasa Madura u Venecueli, kao i za američku vojnu intervenciju koja bi imala za cilj da uništi iranski nuklearni program. Takođe, odgovornost za ubistva desetina hiljada civila u Gazi prebacio je na Hamas, u potpunosti abolirajući Izrael.

Dok su američki mediji još nagađali da li je Tramp ozbiljan u nameri da Rubija postavi na mesto državnog sekretara ili tom najavom testira raspoloženje javnosti, reagovala je najmoćnija svetska lobistička grupa AIPAC – American Israel Public Affairs Committee, koja promoviše američko-izraelske odnose. Lobisti iz AIPAC-a odmah su donirale više od milion dolara Rubiju. Finansijsku podršku je dobilo još dvoje Trampovih saradnika: Elisa Stefanek, koja je predložena za ambasadora SAD u UN, dobila je 900.000 dolara, a Majk Volc, savetnik za nacionalnu bezbednost 235.000 dolara.

Marko Rubio je opravdao svaki dolar, koji su Izraelci investirali u njega. Posle zasedanja Generalne skupštine UN-a, na kojoj je oko 140 država priznalo Palestinu, Rubio je rekao da je to „nagrada za teroriste iz Hamasa“ i da će „dodatno podstaći širenje rata“. Vlasti u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji i Kanadi je optužio da su priznale Palestinu pod pritiskom domaće javnosti, koja je zabrinuta zbog sve većeg broja migranata koji stižu u njihove države. Rubio je zaključio da „nema i neće biti palestinske države, bez obzira koliko se priznanja štampa širom celog sveta“, kao i da „nijedno rešenje neće biti prihvaćeno bez učešća Izraela“.

Rubio je izgovorio isto što i njegov politički i poslovni partner Natenjahu. Upravo na tom zasedanju GS UN-a, Rubio je organizovao susret Vučića i Natjenahua. Na sastanku je potvrđen dogovor o nabavci vojne opreme iz Izraela, ali nisu utvrđeni detalji.

Izraelska odmbrambena kompanija Elbit Systems je u avgustu ove godine objavila da je „dobila veliki ugovor sa jednom evropskom državom za isporuku odbrambenih rešenja“, vredan između 1,39 i 1,64 milijardi dolara. U izveštajima izraelskih medija navodi se da je Elbit Systems taj ugovor sklopio sa Srbijom.

U paketu se nalaze bespilotne letelice iz serije „Hermes“ i slični dronovi, precizne artiljerijske rakete i lanseri za sistem PULS, kao i komandni, upravljački i obaveštajni C4ISR sistemi, podržani najmodernijim modelima veštačke inteligencije. Nisu objavljeni rokovi za isporuku, kao ni spisak svih platformi i komponenti koje su naručene. Takođe, nije utvrđena ni precizna vrednost ugovora, ali poznato je da ovo nije prvi krupan posao između Srbije i Izraela.

U martu ove godine, Srbija je kupila izraelske dronove i raketne sisteme po ukupnoj ceni od 355 miliona dolara. Istovremeno, srpska namenska industrija je u Izrael izvezla sve zalih municije za lako naoružanje, ne zna se po kojoj ceni.

Nije poznato ni da li je Marko Rubio imao direktnu ulogu u tom poslu, ali on ne bi mogao biti ugovoren bez odobrenja iz Vašingtona. Pritom, Rubio je dokazao sklonost da poslovne odnose povezuje sa privatnim. Na njegovo insistiranje, Natenjahu je dodelio odlikovanje „Friends of Zion“ ekvadorskom narko-predsedniku Danielu Noboi. Vučić još nije dobio takvu nagradu, ali zaslužio je, naročito ako izraelskoj vojnoj kompaniji plati 1,6 milijardi dolara za nepotrebno i preskupo naoružanje.

Veliki deo novca, stečenog ne samo prodajom oružja već i švercom narkotika, pere se kroz razne projekte u kojima učestvuje ta grupa. Preko Noboe i Rubija, novac se pere u Ekvadoru, a njihovi ortaci iz Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata to rade u Srbiji, pod kontrolom Vučića.

U tom poslu značajnu ulogu ima šeik Tahnun bin Zajed al Nahjan. Taj brat Vučićevog pobratima Mohameda bin Zajeda raspolaže poslovnom imperijom vrednom 1.500 milijardi dolara. Osim trgovinom naftom, ostvaruje ogromne profite kroz svoje kompanije za veštačku inteligenciju G42 i MGX. Ipak, bez obzira na toliko bogatstvo, šeik Tahnun se ne uzdržava ni od poslovnih kombinacija s one strane zakona. Optuživan je za kršenje sankcija Evropske unije protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada, preprodaju ruskih vakcina „Sputnik“ protiv Kovida 19 siromašnim zemljama, a naročito za špijuniranje političkih protivnika preko „Projekta Rejven“.

Iako je zvanično predstavljeno da se taj program za elektronski nadzor koristi u borbi protiv terorizma, dokazano je da ga je šeik Tahnun upotrebljavao za praćenje opozicionara, aktivista za ljudska prava i novinara, naročito BBC-a i Al Jazeere, kao i stranih diplomata i državnika. U okviru tog projekta korićeni su sofisticirani alati za hakovanje telefona, elektronske pošte i naloga na društvenim mrežama, kao i za sve ostale špijunske aktivnosti koje vole Arapi, a i njihov ortak Vučić.

Iako su se i američki mediji opširno bavili nezakonitim aktivnostima šeika Tahnuna, državni sekretar Rubio je uspeo da ga, početkom marta ove godine, uvede u Belu kuću. Šeik je predvodio delegaciju Ujedinjenih Arapskih Emirata, za koju je, posle sastanka, predsednik Tramp priredio svečanu večeru.

Ipak, čak ni Narko Marko nije toliko moćan da omogući Vučiću da priđe Trampu. To nisu uspeli ni ostali Vučićevi abonenti, koji se predstavljaju kao uticajni bivši ili aktuelni saradnici američkog predsednika, kao što su Rudolf Đulijani, Rod Blagojević ili Ričard Grenel. Oni i danas primaju apanažu iz Vučićevih crnih fondova, ali ne mogu da mu pomognu. Đulijani i Blagojević su izbačeni iz igre, a ni „specijalac“ Grenel nije u mnogo boljoj poziciji. Osim povremenih pohvala na mreži X, Grenel se uglavnom bavi lobiranjem za oslobađanje zajedničkog poslovnog i političkog partnera Hašima Tačija iz Haga, gde mu se sudi za ratne zločine.

Donald Tramp u aktuelnom mandatu ima više strpljenja za saradnike. Kad je preuzeo dužnost predsednika SAD-a, otpustio je više od 200 zaposlenih u vašingtonskoj administraciji, 17 šefova vladinih agencija i 160 članova Saveta za nacionalnu bezbednost sa raznih nivoa. Međutim, među visokim funkcionerima nije bilo velikih promena. Majk Volc je smenjen sa mesta šefa Nacionalne službe bezbednosti, a najuren je i njegov zamenik Aleks Nelson Vong. Bez posla je ostao i Tejlor Budovič, zamenik šefa Trampovog kabineta.

Kongresmeni i senatori iz Demokratske partije, kao i mnoge njihove republikanske kolege, pa i mediji, najavljuju mogućnost da se Tramp uskoro zahvali na saradnji Malom Marku Rubiju. Demokrate optužuju Rubija za „podrivanje kredibiliteta SAD-a u svetu, čime dovodi u rizik američke diplomate i njihove partnere“.

Na spisku grehova, koji su vezani za unutrašnje teme, na teret mu se stavlja prekid programa za pomoć izbeglicama, kao i za finansiranje projekata za podršku javnom zdravstvu. Osim za kršenje ljudskih prava, Rubio je optužen i za rasizam, odnosno za političke odluke koje su dovele do selekcije izbeglica na osnovu boje kože ili nacionalnosti. Konkretno, belcima koji su u SAD došli iz Afrike omogućen je status koji nemaju crni migranti. Ni republikanski funkcioneri ne štede Rubija. Naprotiv, mnogi ga kritikuju zbog neljudskog tretmana izbeglica i suspenzije programa za podršku siromašnih Amerikanaca, pa i za progon novinara i gušenja slobode izražavanja.

Po svemu sudeći, Narko Marko Rubio može da očekuje da će ga uskoro zadesiti sudbina brata po kokainu Oskara Vučića. Uz sve sličnosti, obojica će se naći na istoj listi nepodobnih u Beloj kući.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Njujork, Aleksandar Vučić, Donald Tramp, Mark Rubio