Kao što Aleksandar Vučić omogućava političku, pravosudnu i logističku podršku Balkanskom kartelu, tako i američki državni sekretar Marko Rubio štiti narko klan ekvadorskog predsednika Danijela Noboe. Uz posredovanje zajedničkih ortaka, izraelskog premijera Benjamina Natenjahua i arapskog šeika Abdulaha bin Zajeda al Nahjana, Rubio je pokušao da Vučića nedavno uvede na prijem, koji je u Njujorku priredio američki predsednik Donald Tramp. Plan je propao. Takođe, američki ministar finansija Skot Besent je odbio da razgovara sa Vučićem oko sankcija NIS-u, odnosno o Vučićevoj molbi da mu bude dozvoljeno da švercuje gorivo. Posle svih skandala, Vučić nije dobrodošao u blizinu predsednika Amerike. Uskoro, takva sudbina će zadesiti i njegovog političkog i poslovnog partnera Rubija.

Александар Вучић и Марко Рубио имају исти политички, пословни и криминални ДНК. Обојица мењају политичке ставове у складу са личним финансијским интересима, лако и брзо пристају да буду слуге сваког господара, позиције у власти употребљавају за развој својих бизнис комбинација, укључујући и нарко трафикинг. Обојица раде у корист туђих, а не својих држава. Имају исте партнере из Израела и Уједињених Арапских Емирата. Напослетку, обојицу чека једнако тврд и болан пад.

Како функционише спрега између Вучића и Рубија видело се пре неколико дана, у дешавањима која су пратила 80. седницу Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку.

Вучић је ангажовао америчког државног секретара да му омогући приступ председнику Доналду Трампу. У тој акцији посредовали су заједнички партнери, израелски премијер Бенџамин Нетањаху, шеф дипломатије Уједињених Арапских Емирата шеик Абдулах бин Зајед ал Нахјан и саветник за националну безбедност УАЕ шеик Тахноун бин Зајед ал Нахјан, брат председника УАЕ Мохамеда бин Заједа ал Нахјана.

Према плану, Рубио је требало да омогући Вучићу да уђе на пријем, који је Трамп приредио у елитном њујоршком хотелу Лотте Неw Yорк Палаце. План је пропао, а већу бруку је спечио стари Вучићев абонент Ричард Гренел, који је у првом Трамповом председничком мандату вршио значајне функције, док сада има мистериозан статус „специјалног изасланика председседника за специјалне мисије“ („специал пресидентиал енвоy фор специал миссионс). Гренел је упозорио Вучића да ни не покушава да уђе на пријем јер ће проћи као 3. маја ове године, кад је намеравао да се прошверца на конвент Републиканске партије у Мар-а-лагу. Трампово обезбеђење је спречило Вучићев улазак на гала вечеру.

Као што тада нису могли да му помогну Род Благојевић и Ранко Ристић, амерички бизнисмен пореклом из Босне и Херцеговине, тако сада нису могли да га убаце Рубио и Гренел.

Вучић је у мају измислио да му је позлило, па да зато није ишао на пријем. Сада је слагао да су на Трампов пријем били позвани само представници држава чланица Европске уније и НАТО-а. Кад је та лаж раскринкана, Вучић је преко Марка Ђурића пласирао другу. Шеф напредњачке дипломатије је на друштвеној мрежи X написао да је “ Вучић добио позивницу још 2. септембра, али да није био у прилици да присуствује због билатералних састанака у исто време“. Притом, Ђурић је објавио позивницу за 23. септембар, а пријем је одржан 25. септембра. Није ни битно да ли је та грешка настала приликом прављења фалсификованог примерка позивнице, много већи проблем представља чињеница да је Вучић опет успео да изазове међународни скандал.

Рубио је на Трампов коктел увео шеика Абдулаха бин Заједа ал Нахјана и његову пратиљу Вјосу Османи. Председница лажне албанске републике Косово је прошла као Вучић у Мар-а-лагу. Стафери америчког председника су је испратили из хотела на Менхетну. Османи се на друштвеним мрежама похвалила заједничком фотографијом са Рубијом, која је направљена током њиховог сусрета на маргинама седнице Генералне скупштине УН-а. Такође, објавила је још неколико фотографија на којима позира у ширем друштву, у коме се, поред осталих, налазио и Вучић.

Осим неуспешног покушаја да се слика са Трампом, што би искористио у својим медијским манипулацијама као доказ „пријатељства и подршке“, Вучић је доживео и фијаско с много озбиљнијим последицама, али не по њега, него по Србију. Државни секретар Рубио није успео да му уговори састанак са Скотом Бесентом, америчким министром финансија и шефом Трезора. Одбијањем да се сретне са председником Србије, Бесент је послао јасну поруку – санкције Нафтној индустрији Србије зависе искључиво од односа Америке и Русије. За коначну одлуку у том случају, Србија није битна, она се налази у трпном стању, у које ју је довео управо Вучић.

С обзиром да је раније обавештен да САД више неће одлагати примену санкција НИС-у, Вучић је намеравао да од Бесента тражи „мекши режим према Србији“. У пракси, то би значило да америчке службе не спречавају шверц горива, које је потребно Србији. Нема сумње да је Вучић већ направио шверцерску шему у коју ће укључити компаније тајкуна и осталих криминалаца из свог окружења.

Вучић добро зна како може да се профитира под санкцијама. Пре три деценије, кад је ушао у Српску радикалну странку, из непосредне близине је гледао како Војислав Шешељ згрће огромне количине новца шверцом нафте преко страначке фирме „Велика корпорација“. По истом пословно-мафијашком моделу, Вучић сада намерава да организује увоз и продају горива, опет на улици, у дволитарским пластичним флашама, по десетоструко већој цени од реалне.

Међутим, да би могао на тај начин да пљачка народ, потребна му је дозвола страних газда. Вучић се надао да ће Американци пристати да зажмуре на једно око, баш као што су деведесетих избегавали да затворе шверцерске канале из Македоније, Бугарске, Румуније и Мађарске. Но, Бесент није хтео да га види и чује.

У истом пакету, на још примитивнији шибицарски начин, Вучић је спречио могућност договора са Русијом. Кад је најавио могућност увођења санкција НИС-у, 4. јануара ове године, Вучић је рекао да ће Србија покушати да се договори са Русијом да откупи већински пакет акција у тој компанији. „Понудићемо им 500 или 600 милиона евра“, рекао је Вучић, иако је добро знао да толико износе годишњи приходи НИС-а, који је у своју пословну инфраструктуру инвестирао више од четири милијарде евра. Руски Гаспром је одмах одговорио на ту понижавајућу понуду: НИС није на продају. Русија није попустила под америчким притисцима, којима се придружила Србија. Американце баш брига, они воде своју политику, а са каквим последицама ће се суочити Србија видеће се ускоро, кад скочи цена руског гаса.

Авантуризам Александра Вучића, који је мислио да може манипулисати са Путином и Трампом, платиће грађани Србије. Додуше, материјалну штету трпе и Вучић и његов картел.

Балканска мафија, којој сву неопходну политичку, финансијску и логистичку подршку даје власт СНС-а, ове године је претрпела огромне губитке у основном репроматеријалу за свој бизнис. Америчке и европске службе заплениле су више од 32 тоне кокаина, који је тај картел пребацивао из Јужне Америке у Европу.

У истом послу штету трпи и Вучићев ортак Рубио. Последњи удар на картел, који контролише амерички државни секретар, догодио се 29. августа 2025. године. Руска царинска служба и Федерална служба безбедности на лучком терминалу у Санкт Петербургу заплениле су више од 1,5 тоне кокаина на броду „Цоол Емералд“. Пакети кокаина од једног килограма (брикови) били су скривени у 63 кутије са бананама. Процењена вредност заплењене дроге износи око 240 милиона америчких долара.

Брод „Цоол Емералд“ припада флоти компаније „Нобоа Традинг“, чији власник је еквадорски председник Данијел Нобоа. Амерички медији од 2020. године објављују информације о нарко трафикингу из Еквадора, када је заплењено више од 700 килограма кокаина намењеног европском тржишту. У тим извештајима, нарко трафикинг је описан као „породични бизнис председника Нобое“. Америчке службе наводе да се у Еквадору годишње опере више од 3,5 милијарде долара стечених продајом дроге. Еквадор је главна извозна станица, преко које се, углавном за Европу, транспортује кокаин произведен у Перуу и Колумбији.

У тај бизнис је укључен и амерички државни секретар Марко Рубио.

Шест дана након што је у Русији заплењена дрога из Еквадора, Рубио је посетио Нобоу. У заједничком саопштењу за медије, навели су како ће се „после овог случаја још оштрије борити против шверца наркотика“. Заиста, они се одлучно боре против нарко кланова, али само конкурентских. Рубио и Нобоа су објавили рат мафијашким бандама „Лос Лобос“ и „Лос Цхонерос“, које су означене као терористичке организације. Рубио је обећао америчке донације у вредности од 13 милиона долара за безбедносне службе Еквадора, плус још шест милиона долара за дронове, које ће користити еквадорска морнарица у борби против кријумчара дроге. „Разбићемо нарко картеле“, рекао је Рубио. Тако је и Вучић годинама претио припадницима Шкаљарског клана, истовремено штитећи њихове конкуренте из Кавачког клана.

Да би скренуо пажњу са својих и Нобоиних послова, Рубио предводи ударе на венецуеланске кланове. Амерички војни бродови су блокирали морске прилазе Венецуели, а недавно су потопили један глисер за који су проценили да превози кокаин за Сједињене Државе.

Марко Рубио је, због веза са картелом породице Нобоа, добио надимак „Нарко Марко“. Тако га назива и венецуелански министар полиције Диосада Кабеља, који тврди да је Рубио дубоко уплетен у еквадорске нарко-мреже. Од таквих оптужби, Рубио се брани на исти начин као Вучић. Као што је Вучић пласирао приче да му Радоје Звицер, вођа Шкаљараца, прети убиством, тако је и Рубио тврдио да Кабеља припрема атентат на њега.

У том замршеном клупку, чврста нит вуче према Израелу. Политички и медијски критичари Марка Рубија истичу као водећег „израелског јастреба“, а медији објављују илустрације с његовим ликом, са натписом „Исреал Фирст“ на челу, што представља пародију Трампове главне предизборне поруке „Америца Фирст“ – „Америка на првом месту!“ За разлику од веза са нарко картелима, Рубио не демантује блискост са изаелским државницима, лобистима и бизнисменима.

Почетком новембра прошле године, одмах после победе на председничким изборима, Доналд Трамп је изјавио да ће „своју нову администрацију заштитити од људи као што су Мајк Помпео и Ники Хејли„, који су до тада претендовали на највише функције у власти. На тај начин, Трамп је прихватио захтев републиканаца, који су покренули кампању „Зауставите Помпеа“. Медијски извори из Беле куће су као кандидате за место државног секретара истицали Била Хагертија, сенатора из Тенесија, „црног бика“ Вивека Рамасвамија, бившег председничког кандидата, и Ричарда Гренела, који је вршио дужност директора Националне обавештајне службе. Њујорк тајмс је 10. новембра објавио информације о томе да ће Трамп поставити Марка Рубија за државног секретара. Одлука је изазвала изненађење с обзиром на оштре сукобе између Рубија и Трампа током прелиминарних избора 2016. године у Републиканској партији. Трамп се ругао Рубију, називајући га „Литтле Марцо“ („Мали Марко“), на шта му је ривал узвраћао надимком „Литтле Хандс“ – „Мале руке“, имплицирајући да то одражава Трампов карактер.

Међутим, кад су републиканци изабрали Трампа за свог кандидата на председничким изборима, Рубио га је подржао и постао један од његових савезника у Сенату.

Као један од најоштријих америчких сенатора, Рубио је заступао агресивне ставове против Кине, залагао се за обарање режима Николаса Мадура у Венецуели, као и за америчку војну интервенцију која би имала за циљ да уништи ирански нуклеарни програм. Такође, одговорност за убиства десетина хиљада цивила у Гази пребацио је на Хамас, у потпуности аболирајући Израел.

Док су амерички медији још нагађали да ли је Трамп озбиљан у намери да Рубија постави на место државног секретара или том најавом тестира расположење јавности, реаговала је најмоћнија светска лобистичка група АИПАЦ – Америцан Исраел Публиц Аффаирс Цоммиттее, која промовише америчко-израелске односе. Лобисти из АИПАЦ-а одмах су донирале више од милион долара Рубију. Финансијску подршку је добило још двоје Трампових сарадника: Елиса Стефанек, која је предложена за амбасадора САД у УН, добила је 900.000 долара, а Мајк Волц, саветник за националну безбедност 235.000 долара.

Марко Рубио је оправдао сваки долар, који су Израелци инвестирали у њега. После заседања Генералне скупштине УН-а, на којој је око 140 држава признало Палестину, Рубио је рекао да је то „награда за терористе из Хамаса“ и да ће „додатно подстаћи ширење рата“. Власти у Великој Британији, Француској, Аустралији и Канади је оптужио да су признале Палестину под притиском домаће јавности, која је забринута због све већег броја миграната који стижу у њихове државе. Рубио је закључио да „нема и неће бити палестинске државе, без обзира колико се признања штампа широм целог света“, као и да „ниједно решење неће бити прихваћено без учешћа Израела“.

Рубио је изговорио исто што и његов политички и пословни партнер Натењаху. Управо на том заседању ГС УН-а, Рубио је организовао сусрет Вучића и Натјенахуа. На састанку је потврђен договор о набавци војне опреме из Израела, али нису утврђени детаљи.

Израелска одмбрамбена компанија Елбит Сyстемс је у августу ове године објавила да је „добила велики уговор са једном европском државом за испоруку одбрамбених решења“, вредан између 1,39 и 1,64 милијарди долара. У извештајима израелских медија наводи се да је Елбит Сyстемс тај уговор склопио са Србијом.

У пакету се налазе беспилотне летелице из серије „Хермес“ и слични дронови, прецизне артиљеријске ракете и лансери за систем ПУЛС, као и командни, управљачки и обавештајни Ц4ИСР системи, подржани најмодернијим моделима вештачке интелигенције. Нису објављени рокови за испоруку, као ни списак свих платформи и компоненти које су наручене. Такође, није утврђена ни прецизна вредност уговора, али познато је да ово није први крупан посао између Србије и Израела.

У марту ове године, Србија је купила израелске дронове и ракетне системе по укупној цени од 355 милиона долара. Истовремено, српска наменска индустрија је у Израел извезла све залих муниције за лако наоружање, не зна се по којој цени.

Није познато ни да ли је Марко Рубио имао директну улогу у том послу, али он не би могао бити уговорен без одобрења из Вашингтона. Притом, Рубио је доказао склоност да пословне односе повезује са приватним. На његово инсистирање, Натењаху је доделио одликовање „Фриендс оф Зион“ еквадорском нарко-председнику Даниелу Нобои. Вучић још није добио такву награду, али заслужио је, нарочито ако израелској војној компанији плати 1,6 милијарди долара за непотребно и прескупо наоружање.

Велики део новца, стеченог не само продајом оружја већ и шверцом наркотика, пере се кроз разне пројекте у којима учествује та група. Преко Нобое и Рубија, новац се пере у Еквадору, а њихови ортаци из Израела и Уједињених Арапских Емирата то раде у Србији, под контролом Вучића.

У том послу значајну улогу има шеик Тахнун бин Зајед ал Нахјан. Тај брат Вучићевог побратима Мохамеда бин Заједа располаже пословном империјом вредном 1.500 милијарди долара. Осим трговином нафтом, остварује огромне профите кроз своје компаније за вештачку интелигенцију Г42 и МГX. Ипак, без обзира на толико богатство, шеик Тахнун се не уздржава ни од пословних комбинација с оне стране закона. Оптуживан је за кршење санкција Европске уније против сиријског председника Башара ал Асада, препродају руских вакцина „Спутник“ против Ковида 19 сиромашним земљама, а нарочито за шпијунирање политичких противника преко „Пројекта Рејвен“.

Иако је званично представљено да се тај програм за електронски надзор користи у борби против тероризма, доказано је да га је шеик Тахнун употребљавао за праћење опозиционара, активиста за људска права и новинара, нарочито ББЦ-а и Ал Јазеере, као и страних дипломата и државника. У оквиру тог пројекта корићени су софистицирани алати за хаковање телефона, електронске поште и налога на друштвеним мрежама, као и за све остале шпијунске активности које воле Арапи, а и њихов ортак Вучић.

Иако су се и амерички медији опширно бавили незаконитим активностима шеика Тахнуна, државни секретар Рубио је успео да га, почетком марта ове године, уведе у Белу кућу. Шеик је предводио делегацију Уједињених Арапских Емирата, за коју је, после састанка, председник Трамп приредио свечану вечеру.

Ипак, чак ни Нарко Марко није толико моћан да омогући Вучићу да приђе Трампу. То нису успели ни остали Вучићеви абоненти, који се представљају као утицајни бивши или актуелни сарадници америчког председника, као што су Рудолф Ђулијани, Род Благојевић или Ричард Гренел. Они и данас примају апанажу из Вучићевих црних фондова, али не могу да му помогну. Ђулијани и Благојевић су избачени из игре, а ни „специјалац“ Гренел није у много бољој позицији. Осим повремених похвала на мрежи X, Гренел се углавном бави лобирањем за ослобађање заједничког пословног и политичког партнера Хашима Тачија из Хага, где му се суди за ратне злочине.

Доналд Трамп у актуелном мандату има више стрпљења за сараднике. Кад је преузео дужност председника САД-а, отпустио је више од 200 запослених у вашингтонској администрацији, 17 шефова владиних агенција и 160 чланова Савета за националну безбедност са разних нивоа. Међутим, међу високим функционерима није било великих промена. Мајк Волц је смењен са места шефа Националне службе безбедности, а најурен је и његов заменик Алекс Нелсон Вонг. Без посла је остао и Тејлор Будович, заменик шефа Трамповог кабинета.

Конгресмени и сенатори из Демократске партије, као и многе њихове републиканске колеге, па и медији, најављују могућност да се Трамп ускоро захвали на сарадњи Малом Марку Рубију. Демократе оптужују Рубија за „подривање кредибилитета САД-а у свету, чиме доводи у ризик америчке дипломате и њихове партнере“.

На списку грехова, који су везани за унутрашње теме, на терет му се ставља прекид програма за помоћ избеглицама, као и за финансирање пројеката за подршку јавном здравству. Осим за кршење људских права, Рубио је оптужен и за расизам, односно за политичке одлуке које су довеле до селекције избеглица на основу боје коже или националности. Конкретно, белцима који су у САД дошли из Африке омогућен је статус који немају црни мигранти. Ни републикански функционери не штеде Рубија. Напротив, многи га критикују због нељудског третмана избеглица и суспензије програма за подршку сиромашних Американаца, па и за прогон новинара и гушења слободе изражавања.

По свему судећи, Нарко Марко Рубио може да очекује да ће га ускоро задесити судбина брата по кокаину Оскара Вучића. Уз све сличности, обојица ће се наћи на истој листи неподобних у Белој кући.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Njujork, Aleksandar Vučić, Donald Tramp, Mark Rubio