У том смислу, а говорећи конкретно на тему студентског покрета и будуће студентске изборне листе, професор је апеловао на потребу избалансираности и уравнотежености тзв. грађанских и тзв. националних елемената на њој, истичући и одређене замке које се могу испречити у времену уочи избора.

“Наредни избори јесу пресудни за даљу будућност Србије. Међутим, потребно је да сви схвате важност момента и да се најпре очува јединство студената, а будућа листа да буде једна, јединствена. Онај који се највише нада расколу у студентском покрету јесте Александар Вучић. Све ово говорим јер је очигледно постојање два центра у склопу студентског покрета: један у Новом Саду, доминантно програђански оријентисан, и други у Београду, рекао бих више национално обојен”, истакао је у емисији “Без цензуре” на КТВ телевизији Дејан Мировић.

Он је додао да је нпр. за Светог Саву, 27. јануара, београдски део студената организовао протест, док су се одређене разлике испољиле и када су у Србију дошли европарламентарци: новосадски део покрета се са њима састао, док су београдске колеге “гласно ћутале”.

“Понављам, ниједно крило не може само већ само сви заједно. Листу треба да предводи особа превасходно националне оријентације, попут нпр. професора Мила Ломпара, али и то да кажем, подела би требало да буде 50:50, иако су националисти двотрећинска већина и у студентском покрету и у читавој земљи. Међутим, тзв. грађанисти имају боље позиције на Западу и јаче медијске пунктове. Свакако, потпуни паритет би био одлична и добитна формула”, нагласио је Мировић, бивши истакнути члан Српске радикалне странке.

По његовим проценама, резултат на следећим изборима биће неизвестан и све може да се смести у неколико процената, “па је важно да не дајемо Вучићу простора за дисање или пружимо појас за спасавање”.

“Вучић би највише волео да ако се, најпре, не поцепа студентски покрет, да листа буде доминантно “грађанистичка”, и на њој заузму место људи који би изазивали не само негодовање и одијум, него би и повећали број апстинената. Понављам, листа по моделу 50:50, уз спортске легенде као што су, хипотетички, Немања Видић или Дејан Бодирога, уз један мегапопуларан “Београдски синдикат”, уз једног часног и искреног професора Јова Бакића итд., била би дрим-тим, од ког би се сви напади режима одбијали […] Међутим, ако листа буде таква где ће се признавати верзија југословенских ратова и рата на КиМ онако како је то у наративу НАТО-а, они помињани проценти пашће доле а неће ићи горе”, оценио је Мировић.