Суштина поруке је једноставна и забрињавајућа: Европа је војно спремнија него 2022, има више оружја и муниције, али нема логистичку издржљивост за дуготрајан високоинтензитетни рат. Савремени ратови се не воде само тенковима и ракетама већ пре свега горивом. Без дизела и керозина стају тенковске колоне, авиони остају на пистама, болнице губе струју, транспорт хране и муниције колабира.

Три месеца резерви значи да би у озбиљном сукобу Европа врло брзо ушла у фазу логистичког слома ако не би имала непрекидан доток енергената споља. А ту лежи главни проблем:

• Европа је и даље енергетски зависна

• складишта су пројектована за мирнодопске кризе, не за рат

• ратна потрошња горива је вишеструко већа од цивилне

Рат у Украјини је већ показао колико су логистика и енергија постале оружје саме по себи. Русија је гађала складишта горива, рафинерије и електроенергетску мрежу управо зато што без њих војска постаје паралисана. Сада европски војни кругови јавно признају да би исти проблем имала и Европа.

Шири контекст је и страх од могућег већег сукоба са Русијом у наредним годинама. НАТО убрзано наоружава источни фронт, али све више стратега схвата да оружје без логистике не значи ништа. Зато се унутар ЕУ већ покрећу планови за:

• масовно повећање резерви горива

• заштиту рафинерија и енергетске инфраструктуре

• изградњу „ратне логистике“ налик хладноратовској

Другим речима, Европа се полако припрема за сценарио дугог рата, а не кратке интервенције.

Изјава из Рајнметала је упозорење: војна моћ Запада тренутно стоји на стакленим ногама енергије. Ако се прекину ланци снабдевања, најсавременија техника постаје гомила метала.

У преводу на прост језик:

ракете имају, тенкове имају, али без горива све то вреди нула