Прочитај ми чланак
(Политика)
Полемика међу стручњацима због предлога да петнаестогодишњаци на хируршку интервенцију иду без сагласности родитеља
Решење по којем би деца од 15 године могла да иду на хируршке интервенције без одобрења родитеља, већ је поделило јавност, а да ли ће и посланике – знаће се од понедељка, када ће Закон о правима пацијената ући у скупштинску расправу.
Стручњаци који се баве здрављем и психом адолесцената, на које би се ово законско решење примењивало – различито гледају на ову новину. Да посланици неће погрешити ако усвоје поменуту одредбу сматра педијатар др Верица Зељић из Школског диспанзера београдског Дома здравља „Врачар”, која већ 33 година брине о здрављу школараца од уписа у школу до 19. године.
– Ово је у свету уобичајено решење. Код нас се оваква уредба у закону у овом часу не доноси због оних родитеља који редовно долазе са својом децом код лекара и држе их као „мало воде на длану”. Ово је решење које треба да помогне оним адолесцентима који имају проблем у својој породици и не могу родитељима да повере своју интиму, а да то не донесе последице. Овакво решење би требало да „отвори врата” лекарима да помогну и збрину ону децу која не желе да своје интимне проблеме деле са родитељима због социјалних или других проблема – каже докторка Зељић.
Она додаје да ће са девојком, која на пример има нежељену трудноћу сваки педијатар прво попричати, онда је усмерити ка другим специјалистима и начинима како да реши проблем.
– Није реч о томе да ће дете доћи самостално код лекара, јер има кијавицу, а мајка то не зна него о ситуацијама када је девојчица улетела у малолетничку трудноћу. Значи да је изостао савет мајке како да се штити од нежељене трудноће. Педијатар треба да такву младу особу обавести о важности подршке родитеља или пријатеља – истиче ова лекарка.
Докторка Зељић сматра да је сувишна брига да ће ово решење отворити пут ка нерационалним жељама непунолетних девојчица за естетским захватима, јер како каже кратко „сви ће их одбити, док не буду напунили 18 годину”. Такође. сматра да је са 15 година мала вероватноћа да ће нека девојчица обезбедити 2.000 евра за естетску уградњу силикона или нешто друго. Нажалост, стручњаци за естетску хирургију имају другачије мишљење и – искуство.
– Истина је да нам долазе девојчице већ са 15, 16 или 17 година и траже уградњу силикона или друге естетске интервенције. Међутим, увек тражимо личну карту и утврђујемо пунолетство. Имали смо ситуацију да смо урадили повећање груди девојци за 18. рођендан, што су јој родитељи поклонили, али тада је тражен њихов пристанак. Било је покушаја да се и пре пунолетства ураде неке интервенције, подметања туђих личних карата, али смо у нашој болници сви врло опрезни: наш тим чине жене и саме смо родитељи и апсолутни смо противници оваквог решења – каже др Магдалена Крупеж, специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије из Специјалне болнице „Ореа”.
Ова докторка каже да би се усвајањем ове норме подстицало и раније ступање у сексуалне односе, за чим следи ризик нежељених трудноћа
– Они нису са 15 година зрели за такве самосталне одлуке. Не знају ни коју школу желе да упишу, а знају да су им потребни силикони. До 18 године не могу сами да купе алкохол или цигарете, а са друге стране се доноси одлука која им омогућава да одлуче о нечему што носи трајне последице – каже др Крупеж.
Психолог Снежана Адашевић-Петровић из саветовалишта „Психолошки кругови”, сматра да ова одредба у закону није добра, мада оставља могућност да адолесцент и пре 18 године може да донесе самосталну одлуку да сам посети психолога или оде на преглед код гинеколога, ако не желе ту врсту интиме да деле са родитељима. Међутим о свему другом поготово када је реч о озбиљним хируршким интервенције, по мишљењу наше саговорнице, деца не могу да одлучују сама.
– Мислим да ни девојка са 15 година не може сама да одлучује о абортусу да родитељи о томе не знају. То говори о нарушеном односу тог детета са родитељима. Оним адолесцентима који не могу да се обрате родитељима због неких здравствених проблема, морамо прво кроз систем обезбедити доступна разна саветовалишта, „отворена врта”, па тек онда усвајати овакве одредбе. У овом часу нисам сигурна да таква мрежа код нас постоји, па цео терет одлуке пребацујемо на лекаре. Ово јесте решење из Европске уније, али код њих је систем здравствене заштите потпуно другачије организован. Пресликавамо закон директно, а не водимо рачуна у којим се друштвеним околностима налазимо – каже Адашевић-Петровић.
