Један од кључних разлога била је корупција која је, према оценама међународних анализа, попримила системски карактер. Мађар је током кампање говорио о „индустријским размерама корупције“, тврдећи да је управо она довела до блокаде милијарди евра из фондова Европске уније (ТЕПСА). Процене указују да је чак 28 милијарди евра јавних и европских средстава током година завршило у рукама фирми блиских власти, што је додатно подстакло бес бирача.
Тај наратив потврђују и медији. Гуардиан пише да је Орбанов пад „у великој мери покренут бесом због корупције и економских тешкоћа“ , док Воx наводи да је управо комбинација „широко распрострањене корупције и стагнације“ била кључни фактор његовог пораза . Мађарска је, према подацима Транспаренцy Интернатионала које цитирају аналитичари, годинама важила за једну од најкорумпиранијих земаља ЕУ, што је додатно урушавало легитимитет власти.
Посебан ударац режиму задале су афере из 2024. године, укључујући скандал са помиловањем у случају заташкавања злостављања деце, који је довео до оставки председнице Каталин Новак и министарке правде Јудит Варге. Управо тај тренутак био је преломни, јер је, како наводи АП, тада Петер Мађар – бивши део система – јавно раскинуо са Фидесом и оптужио га за корупцију и елитизам .
Други велики разлог пораза власти била је економија. Мађарска је у претходним годинама забележила једну од највиших инфлација у Европској унији, која је у једном тренутку достигла више од 25 одсто, што је драматично смањило куповну моћ грађана. Иако је инфлација касније опала, последице су остале – високе цене хране, скупо становање и пад реалних плата. Аналитичари истичу да је управо „криза трошкова живота“ била централна тема избора, уз незадовољство стањем у здравству и јавним службама.
Економски проблеми додатно су појачани дуготрајним стагнацијама. Након предизборних државних трошкова 2022. године, мађарска економија је практично ушла у период минималног раста, што је створило осећај да систем не функционише у корист грађана.
Трећи кључни фактор био је сам лидер ТИСЗА – Петер Мађар. Као бивши члан владајуће елите, он је имао кредибилитет какав опозиција раније није имала. Медији истичу да је његова предност била у томе што је „инсајдер који се окренуо против система“, што му је омогућило да допре до бирача који су годинама били скептични према опозицији. Његова кампања фокусирала се на конкретне проблеме, а не идеолошке поделе, чиме је успео да привуче широк спектар бирача.
Велику улогу одиграла је и мобилизација грађана. Излазност је достигла скоро 80 одсто, што је рекорд у новијој историји Мађарске. Како преноси Ел Паíс, чак 73 одсто младих бирача гласало је за ТИСЗА, што указује на снажан генерацијски заокрет. Млади су, према анализама, гласали не само против Орбана, већ за потпуно другачији политички модел.
У ширем контексту, избори су представљали и својеврсни референдум о политичком систему. Након година оптужби за контролу медија, правосуђа и институција, бирачи су, како пише Гуардиан, тражили „повратак демократији и институцијама“. Управо та жеља за променом система, а не само власти, била је кључна разлика у односу на претходне изборе.
На крају, важан фактор била је и спољнополитичка димензија. Орбанова блискост са Русијом и сукоби са Европском унијом довели су до замрзавања око 17 милијарди евра европских фондова, што је додатно оптеретило економију и повећало незадовољство грађана. ТИСЗА је понудила јасну алтернативу – повратак европском курсу и нормализацију односа са Бриселом.
Када се сви ови фактори саберу, јасно је да победа ТИСЗА није била случајна. То је био резултат дубоког незадовољства, економских притисака и појаве новог политичког актера који је успео да обједини разочаране бираче.
Најкраће речено – како закључују страни медији – ово нису били само избори против Виктора Орбана, већ глас против система који је, после 16 година, изгубио поверење сопствених грађана.
