Поморска блокада Ормуског мореуза, коју од понедељка спроводе Сједињене Државе, могла би брзо осакатити привреду Ирана, прекинути већину трговине, зауставити извоз иранске нафте те изазвати инфлацију и притисак на риал, националну валуту, у року од само неколико недеља. Иранска економија у великој мери зависи од Ормуског мореуза, кроз који пролази више од 90% увоза и извоза, што годишње износи 109,7 милијарди долара.
Због тога је Иранска централна банка пре неколико дана упозорила председника Масуда Пезешкијана да би обнова ратом оштећене привреде земље могла да траје више од једне деценије, открио је независни портал Иран Интернатионал. У документу упућеном Пезешкијану (у Ирану председник државе управља владом), високи економски званичници поручили су да би опоравак од штете нанете током 40-дневног рата са Сједињеним Државама и Израелом, у комбинацији са већ крхком економском ситуацијом Ирана, могао трајати и до 12 година.
Пораст инфлације
Из Централне банке упозорили су и да ће уништавање производних капацитета вероватно изазвати нагли раст инфлације у наредним месецима. Према процени достављеној председнику Ирана, инфлација би могла достићи и до 180% ако се настави пад индустријске производње, а незапосленост порасте за око два милиона људи јер се фабрике, пружаоци услуга и мала предузећа боре да наставе пословање. Због тога је гувернер централне банке Абдолнасер Хемати направио храбар потез и позвао Пезешкијана да предузме хитне кораке за стабилизацију привреде, укључујући враћање пуног приступа интернету и постизање споразума са Сједињеним Државама.
Очекује се да ће блокада Ормуског мореуза прекинути готово целокупну иранску поморску трговину и довести до затварања нафтних поља у року од неколико недеља. Ако потраје, блокада би практично поништила иранске извозне приходе већ у року од неколико дана и изазвала ланчане ефекте у целом финансијском систему. Пошиљке сирове нафте биле би прва и најтежа жртва. Иран извози око 1,5 милиона барела дневно, што доноси приходе од око 139 милиона долара дневно.
Острво Харг
Најважније је острво Харг, преко којег се пласира 90% извоза сирове нафте, а циљ америчке блокаде је јасан — ако Иран не може да извози нафту кроз Хормуз, то ће довести до прекида главних извора прихода Исламске Републике у страној валути.
Није реч само о нафти, јер је заустављен и извоз петрохемикалија, вредан око 54 милиона долара дневно. Постројења у лукама Асалујех, Имам Хомеини и Шехид Раџаи налазе се унутар Персијског залива и одатле се извозе минерали и метали у вредности око 88 милиона долара дневно, али би због блокаде пали за девет десетина, што би за Иран значило губитак додатних 79 милиона долара прихода дневно.
Алтернативне извозне руте нису довољне да надокнаде губитке. Терминал Јаск, осмишљен као заобилазница за Ормуз, ради далеко испод предвиђеног капацитета, са ефективним протоком процењеним на око 70.000 барела дневно, док лука Чабахар и постројења у Каспијском мору обрађују само мали део нафте која се транспортује кроз луке Персијског залива. Заједно, ове руте могле би надокнадити мање од десетине тренутних количина иранског извоза.
Ту је и увоз
Поред тога, Иран кроз Ормуски мореуз дневно увози робу у вредности од око 159 милиона долара, укључујући индустријске производе, машине и храну. Прекиди у тим токовима вероватно би убрзали инфлацију, која је већ нагло порасла на 180 посто. Заједно, ови подаци сугеришу да ће америчка поморска блокада Ирану нанети око 13 милијарди долара месечне економске штете, кроз губитке извоза и поремећен увоз. Иранска привредна структура, која у великој мери зависи од транзитних рута Персијског залива и извоза енергије, налази се пред економским колапсом ако блокада Ормуза потраје.
Цене основних намирница попут пиринча већ су порасле и до седам пута у последњих неколико месеци, а сваки прекид увоза додатно би продубио несташицу и оптеретио куповну моћ обичних грађана Ирана.
Они су 28. децембра почели да протестују због економске кризе — колапса националне валуте и вртоглавог раста инфлације. Међутим, слогани, који су у почетку били искључиво економски, брзо су постали политички: демонстранти су тражили свргавање ајатолаха Алија Хамнеија и преиспитивање целокупне политике Исламске Републике. Познато је како се то завршило — режим је искључио интернет, затворио Иран од остатка света, а у масовним репресијама убијено је око 30.000 људи.
Сада је риал додатно ослабио. На црном тржишту један долар вреди 1,6 милиона риала (пре десет месеци мењао се за 430.000 риала), а прекид прилива девиза услед блокаде Ормуза вероватно ће додатно убрзати депрецијацију, ограничити приступ готовини, па можда чак изазвати хиперинфлацију. Иранске банке већ су увеле ограничења подизања новца, што указује на надолазећу финансијску кризу.
