Осим што сам политичар, ја сам, међутим, и електроинжењер, научен да увек сагледава проблематичне ситуације и да све пројекције прави узимајући у обзир могућност да нешто пође мимо жеља. Инжењерски приступ подразумева да се планови праве према најнеповољнијим сценаријима, који се дефинишу анализом слабих тачака система.

Отуда бих изборе који су за нама посматрао као завршне припреме пред велики парламентарни меч који ће се врло брзо одржати. Шта видим као кључне проблеме на чијем отклањању морамо радити уколико желимо да будемо сигурни у коначну победу?

Очекивано је било да ће Вучић у изборној ноћи прогласити победу „10:0″. Њега још од оснивања СНС-а у свакој изборној ноћи гледамо као некога ко саопштава и тумачи резултате избора. Практично је у јавности створен „Павловљев рефлекс“, па се почело подразумевати да се изборна ноћ завршава оног тренутка када Вучић заврши своју конференцију за медије. Нажалост, тако је било и овог пута.

Постављам питање: шта ће се десити уколико и након парламентарних избора он поново прогласи своје резултате? Међу људима који су веома заинтересовани за политику провејава мишљење да би се након тога масе појавиле на улицама, али то не мора нужно бити тако – управо због те истрениране ситуације у којој је већ створена навика да је Вучић тај који проглашава изборне победе.

Из тог разлога већ сада мора се започети заједничка кампања којом ће се јасно ставити до знања да се у изборној ноћи неће прихватити било какви резултати произашли из непоштеног и недемократског процеса. До сада је важило правило да Вучић својом конференцијом ставља тачку на изборну ноћ, али нова позиција мора бити да ће та конференција представљати увод у велику постизборну кризу.

Друга важна тема која директно произилази из резултата са локалних избора јесте чињеница да Вучић, у апсолутним бројевима, није изгубио значајан број гласача. Наиме, СНС и сви њихови коалициони партнери су 29. марта 2026. године освојили укупно 91.566 гласова, док су на републичким изборима 2023. године освојили 92.054 гласа. Дакле, пад у апсолутним бројевима износи тек око 500 гласова.

У процентима је тај пад знатно израженији, јер је повећана излазност. То значи да су досадашњи апстиненти и такозвани „неутрални“ бирачи у великој мери мобилисани и да су се претежно окренули против власти.

Ипак, то очигледно није довољно. Сада је неопходно интензивно радити на томе да се привуче део грађана који су до сада гласали за власт. То ће бити буквално рударски посао и, по свему судећи, убедљиво најтежи задатак, јер ће те гласаче Вучић бранити свим расположивим средствима.

Отуда је неопходно осмислити стратегију, пажљиво одабрати људе и теме које ће направити разлику и привући макар неколико процената бирача власти. Тиме би већ уздрмана „тврђава“ почела и дефинитивно да се урушава.

Коначно, власт види у каквом је проблему и због тога Вучић започиње режиране разговоре о изборима и европском путу Србије. Циљ је, с једне стране, да се грађанима покаже како једино власт жели дијалог, док се са друге стране таква могућност заправо одбија.

Истовремено, кроз те режиране разговоре Вучић ће настојати да међународној јавности представи себе као јединог гаранта европског и, генерално, прозападног курса Србије, сугеришући да као такав не би требало да буде диран, нити да његова власт буде доведена у питање.

Отуда је важно, с једне стране, обесмислити то његово глумљење друштвеног дијалога, а са друге стране неопходно је покренути стварне разговоре унутар опозиционе јавности о томе како задати завршни ударац овој власти.