Наравно, реч је о говору проф. Мила Ломпара на прошлогодишњем, великом студентском протесту. Поставља се питање, ако Ђокић хоће да се кандидује за председника, ко ће онда бити носилац студентске листе, односно кандидат за премијера Србије?

Према анализи политичког научника Данила Копривице, све што се последњих дана дешава у режији Александра Вучића има и благослов Брисела. Циљеви операције су троструки: да се фокусира ЕУ-прихватљив кандидат за будућег председника Србије, да се промовише атлантска опозиција по мери Брисела и да се растури најтврђе патриотско језгро студената, посебно око Филозофског факултета.

Да се подсетимо како треба да изгледа говор (који се не чита са папира) правог српског председничког кандидата, кога се плаше и Александар Вучић и Европска комисија.

Мило Ломпар,
О српском интегрализмуhttps://t.co/ejXUxCoxqe

— Бранимир Нешић Брана (@БранимирНесиц) Април 2, 2026

У том контексту, ректор Ђокић се намеће као фигура која савршено одговара прозападној агенди – његов говор са терасе Ректората већ се глорификује у медијима блиским Западу као „историјски“ и „инспиративан“, док се истовремено настоји да се потисне свака алтернатива која би могла да окупи ширу подршку, како грађанских, тако и патриотских гласача.

Насупрот томе, све већи број гласова међу студентима и патриотски оријентисаним грађанима истиче да је проф. др Мило Ломпар управо онај кандидат који би могао да представља праву студентску и грађанску и националну алтернативу.

Подсетимо, прошле године током студентског протеста на Видовдан, Ломпар је одржао чувени говор о српском интегрализму који и данас одзвања као пример храбре, непатворене српске речи – говор који се не чита са папира, већ из срца и убеђења.

Баш тај говор поделио је ових дана на X мрежи и публициста Бранимир Нешић, уз поруку: „Да се подсјетимо како треба да изгледа говор правог српског председничког кандидата, кога се плаше и Александар Вучић и Европска комисија.“

Напад на Ректорат од стране Вучића, медијска офанзива за Ђокића у прозападним медијима, има за циљ управо спречавање да проф. Ломпар постане студентски кандидат за председника.

„Ту се поклапају интереси Вучића и Европске уније“, наглашава Копривица.

Идеја да се студентска листа претвори у искључиво про-ЕУ причу са прозападним фигурама, по мишљењу аналитичара, служи само да Вучић остане на власти услед недовољно широког и јаког фронта против њега или да настави да влада у коабитацији са про-ЕУ снагама, а све уз благослов Брисела.

Многи студенти и аналитичари упозоравају да без уједињења патриотских снага – како оних са „леве“, тако и са „десне“ стране – нема победе над Вучићем.

Уместо тога, операција тежи да растури управо онај тврди патриотски блок који је кичма студентског протеста. Ректор Ђокић се, према овој логици, не напада да би био уништен, већ да би постао пожељан противник Вучићу, који ће одвући пажњу од Ломпара и сличних личности које режим и ЕУ виде као праву опасност.

У тренутку када се студентски покрет налази на прекретници, јасно је да медијска кампања за Ђокића није случајна. Она је део ширег сценарија у којем Брисел и Вучић имају заједнички интерес – да студентска енергија не прерасте у праву националну алтернативу, већ да остане заробљена у прозападном коридору.

Насупрот томе, Ломпаров Видовдански говор остаје симбол онога што многи виде као аутентичан глас Србије – глас који се не плаше ни власт ни окупаторске структуре из Брисела.

Питање је само хоће ли студенти препознати замку и да ли ће патриотско језгро успети да се одупре овој подмуклој операцији. Јер, без јединства нема промене – а то је оно чега се највише плаше и Вучић и његови европски спонзори.

Наравно, Ђокић треба да буде на листи као ректор универзитета који Вучић највише напада, наравно да на листи треба бити и кандидата који су пожељни за грађански део гласача, али потискивањем родољуба и прављењем искључиво прозападне студентске листе, Вучић ће или поново добити изборе или у кохабитацији с новим председником избећи одговорност за све злочине.

У тој варијанти, нико неће одговарати за пад надстрешнице, издају КиМ, кршења Устава, историјску пљачку, неће бити угашени Информер, Пинк, неће одговарати сви полицијски насилници… Другим речима, наставићемо да живимо у тужној Србији која нестаје.