Транспарентност Србија, која прати и ову предизборну кампању, забележила је бројне неправилности уочи локалних избора 29. марта у 10 градова и општина и тим поводом поднела 69 пријава Агенцији за спречавање корупције. Како тврде, проблеми су уочени на страначким и званичним налозима на друштвеним мрежама, сајтовима јавних институција и у медијима.
Најчешћи прекршаји, истичу, укључују представљање јавних пројеката као партијских успеха, злоупотребу јавних ресурса за промоцију, фаворизовање једне изборне листе на званичним платформама и ангажовање јавних функционера у кампањи под изговором службених активности.
Како наводе, иако је функционерска кампања веома интензивна, она није обухваћена пријавама јер закони не забрањују такве активности. Од расписивања избора до 19. марта, 62,5 одсто активности министара ван Београда било је усмерено на места где се избори одржавају.
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић за Нову каже да се пријаве које је ТС подносила односе само на један мали сегмент злоупотреба.
“На оно што су представници саме странке, локалних и централних власти обелоданили. Наиме, ми смо подносили пријаве Агенцији у случајевима када је странка без зазора приписивала себи разне јавне инвестиције, када су видео спотови кампање снимани у просторијама јавних институција или на градилиштима и слично. Постоји много више јавно изнетих сумњи у злоупотребе које би морале да се провере, али нема назнака да то ико чини”, каже Ненадић и додаје:
“На пример, ни једно од четири виша јавна тужилаштва, која су надлежна за сузбијање корупције се није огласило, макар да каже да ће проверити да ли су запослени у општинским управама, јавним предузећима и слично долазили из других градова у ових десет предизборних општина да би подржали кампању владајуће коалиције”.
Наш саговорник истиче да постоје и неке очигледне злоупотребе јавних ресурса, које, нажалост, нису забрањене изричито по садашњим законима.
“На пример, и у овој предизборној кампањи су асфалтирани сеоски путеви, при чему је очигледно да је све то могло да се учини било када у протекле четири године, али су средства циљано издвојена како би се постигао ефекат у изборној кампањи. Постоји и злоупотреба јавних ресурса о којој много говоримо, а која се везује за феномен „функционерске кампање“ – измишљање промотивних догађаја у којима учествују разни јавни функционери са републичког или локалног нивоа, у циљу обезбеђивања промоције за владајућу коалицију или кандидате, при чему се све то назива „обављањем редовног посла“. Да нема речи ни о каквом редовном послу сведочи статистика”, поручује Ненадић и објашњава:
“Мониторинг ТС показује да је од расписивања избора, па до 25. марта, 66 одсто активности чланова Владе које су обављали „на терену“ било у 10 предизборних општина, а само једна трећина у преосталих 160. То значи да су грађани предизборних општина имали 31 пута већу шансу да у свом месту сретну неког министра, него они у остатку земље. И такве посете потпуно измишљеним и непотребним поводима грађани такође плаћају.”
Ништа мање значајни, наглашава наш саговорник, су јавни ресурси који се тичу ангажовања појединих државних институција.
Председник опет у центру кампање
“Име председника Републике је део свих изборних листа владајуће коалиције, али је и његово директно ангажовање било веома значајно. У неким ситуацијама, он је наступао са места неспорног лидера странке и коалиције, а у другим, као председник државе. На пример, значајно место у овом предизборном периоду заузела је промоције такозваног програма „Србија 2030“, који је представљен као државни. Међутим, такав државни програм није нигде објављен као документ, нити је познато ко га је и када усвојио, тако да у ствари постоји сумња да је реч о партијском програму, који је, између осталог, представљен и на београдском митингу 21. марта”, прича Ненадић.
Наводећи главне замерке на кампању СНС за ове локалне изборе, Ненадић каже да је то, свакако, чињеница да није било чак ни покушаја да се раздвоји партијско од државног, ни када је реч о порукама и јавном представљању, а у великој мери ни када је реч о новцу и другим јавним средствима.
“Управо то раздвајање је био главни задатак и замерка ОДИХР након претходних локалних избора из 2024. То нам, дакле, говори да не постоји ни на декларативном нивоу било каква спремност код власти да промени своје понашање, те да стога није реално очекивати неку спремност за реформе. Очигледно је улог резултата на изборима превише велики да би превагнули други подстицаји, као што су, на пример, боље оцене од стране Европске уније или добијање финансијске помоћи, која је делимично везана за остваривање препорука ОДИХР”, прича Ненадић и закључује:
“Већина појава које смо запазили током ове кампање постојале су и раније, али су неке од њих сада биле учесталије. На пример, отворено приписивање јавних инвестиција владајућој странци је увек постојало (чак и пре садашње власти), али се сада то чини без икаквог зазора и свакодневно. Врхунац су свакако примери где општинске радове обилази особа која је потписана као „први на листи СНС“, а која не врши никакву јавну функцију у општини која би се могла повезати са тим јавним радовима. Раније је била доминантна појава да актуелни градоначелници, који су били кандидати за продужетак мандата, иду по градилиштима тврдећи како је то њихов посао”.
Истовремено, у свакој од општина у којима ће бирачи имати прилику да покажу изборну вољу у недељу, више од месец дана стижу пријаве поводом притисака, нерегуларности у изборни процес, претњи отказима, па чак и физичких напада на неистомишљенике режима.
Фантоми и притисци
Тако из Бора стижу информације о неправилностима у прикупљању потписа за изборне листе.
Наиме, Ана Јаковљевић, народна посланица и чланица правног тима Групе грађана „Време је да се Бор пита“, недавно је изјавила да је увидом у коначну збирну листу грађана који су дали потписе, утврђено да се имена које се налазе на листи број један, појављују на листама пет и седам, а да се јединствени потписи разликују. Како је нагласила, у питању су имена појединих високих функционера Српске напредне странке у Бору.
На другом крају Србије, у Кули, ситуација није много другачија. Тамо су почели да пристижу и фантомски позиви на гласање.
Кандидат са листе “Глас младих општине Кула” Роланд Шипош за ТВ Нову рекао је да се последњих дана масовно јављају грађани да им стижу позиви од људи које не познају или су умрли пре више од 10 година
“Ми смо у уторак, након потешкоћа, добили приступ бирачком списку, где смо уочили неколико аномалија које постоје. То су оне класичне аномалије, заправо кућни број нула, то јест трафо-станица. На тој адреси је пријављен велики број људи, тачније 34 пријављена бирача. Дакле, то је адреса која не постоји”, рекао је Шипош за ТВ Нову у среду и додао:
“Ми имамо велики број контролора и посматрача, тако да ниједан тај бирач неће бити у могућности да гласа јер ће наши контролори да одраде добар посао, уочиће те аномалије и неће им дозволити да изађу на гласање. Ти људи ће кривично да одговарају јер је то противзаконито, с обзиром да је непостојећа адреса и непостојеће пребивалиште”.
Проблеми уочи локалних избора не заостају ни у Смедеревској Паланци. Тамо су људи одустали од ангажмана у бирачким одборима због притиска који трпе јер се њихово име налази на студентској листи “Млади за Паланку – Сами против свих”.
“Нашли смо им замене и финализујемо те измене кроз наше представнике у Општинској изборној комисији. Без обзира на потешкоће, код нас влада позитивна атмосфера и очекујемо добар резултат у недељу. Формирали смо правни тим, одржали неопходне обуке и спремни дочекујемо 29. март. Бранићемо вољу бирача и искористити сва средства која нам закон дозвољава како би изборни резултат био регуларан”, рекла је за студенткиња архитектуре Љубица Ђурђевић за Нову.
С друге стране, у уторак су и чланови Комисије за ревизију бирачког списка, међу којима је и народна посланица Ана Гођевац, кренули у обилазак 10 локалних самоуправа где ће се у недељу одржати избори.
„Данас крећемо у обилазак локалних самоуправа у којима се у недељу одржавају избори, као део Комисије за ревизију бирачког списка. Уочили смо укупно 1102 промене у бирачком списку од фебруара у тих 9 општина и граду, и то по основу мистериозног основа „промена адресе пребивалишта“. Само у Књажевцу имамо 286 таквих промена“, изјавила је Гођевац.
Посланица је за Нову рекла да су чланови Комисије до сада обишли седам локалних самоуправа, док су следеће на реду Кула, Аранђеловац и Смедеревска Паланка.
“Оно што смо видели показује да се у свим овим местима понавља исти образац. У бирачком списку налазимо преминула лица, нетачне адресе и тзв. Фантомске бираче. Имамо неке конкретне примере које ћемо изнети пред Комиисју. Важно је нагласити да се овде не ради о грешкама референата на локалу, већ системским проблемима и злоупотребама које долазе из институција попут МУП-а и Министарства државне управе и локалне самоуправе и режиму који спроводи системску крађу избора”, рекла је Гођевац.
