Ко су Цинцари из Чипуљића?

Цинцари из Чипуљића (или Ципуљица, како си написао – најчешће се пише Чипуљић) су припадници старе цинцарске (аромунске) заједнице која је живјела у селу Чипуљић код Бугојна у средишњој Босни.

То је једно од најпознатијих и највећих цинцарских насеља у Босни и Херцеговини. Ево кључних чињеница:

Порекло и идентитет

Цинцари (Аромуни, Армани, понекад зову и „Македонски Власи“) су романски народ са Балкана, чији језик је сродан румунском, али није исти. Традиционално су били сточари, трговци и занатлије, а посебно су били познати као калајџије (поправљачи и калајисање бакарних судова – лонаца, шерпи и сл.).

Чипуљић као „цинцарска колонија“

Већ у 19. вијеку више путописаца и аутора биљежи да је Чипуљић била цинцарска насеобина.

Најпознатији је босански фрањевац Иван Фрањо Јукић који 1851. године у књизи „Земљопис и повјесница Босне“ пише да је село цинцарска колонија, да су становници калајџије који путују по цијелој Босни, и да само још старице говоре цинцарски језик.

Слично пишу и каснији аутори – село је било познато управо по калајџијама из Чипуљића који су се расељавали по босанским варошима.

Асимилација

До краја 19. и почетком 20. вијека већина њих се посрбила (језички и национално), тј. прихватили су српски језик и православну вјеру, а цинцарски језик је готово нестао (осим код најстаријих). Данас се већина потомака тих породица изјашњава као Срби.

Најпознатије породице

Међу најстаријим породицама које се традиционално везују за цинцарско/калајџијско порекло из Чипуљића спомињу се: Вуцићи, Бркићи, Димићи, Млађеновићи, Симовићи и др.

Због свега тога Чипуљић се у литератури и народним причама најчешће наводи као „класично“ цинцарско село у Босни, за разлику од неких других мјеста гдје су живјели Каравласи/Бањаши (другачија влашка група).

Ако те питање наводи на неку конкретну породицу или причу (нпр. Вучићи из Чипуљића), слободно прецизирај – радо ћу проширити одговор.

Да ли су Вучићи цинцари из Чипуљица?

Да, породица Вучићи из Чипуљића (код Бугојна) традиционално се убраја међу најстарије цинцарске (аромунске) породице у том селу.

Ево кључних чињеница на основу историјских извора и етнографских записа:
Чипуљић је био једно од највећих цинцарских насеља у Босни, познато по калајџијама (чанчарима/калајџијама) који су говорили цинцарски језик још у 19. веку.

Према етнографским записима (нпр. Миленко С. Филиповић у раду о Цинцарима у Босни, Густав Wеигандов истраживачки рад из раног 20. века, те локална предања која су преносили мештани попут Јефте Вучића), Вучићи спадају у најстарије породице у Чипуљићу, уз Бркиће и Димиће.

Они су првобитно били чанчари/калајџије – занимање које је типично за Цинцаре/Аромуне на Балкану (поправљање и калајисање бакарних судова, путујући занат).

Предање које су сами мештани (укључујући Вучиће) преносили немачком истраживачу Wеиганду: дошли су из Македоније пре више стотина година, као део већих миграција Аромуна.

До краја 19. века многи су прешли на трговину и земљорадњу, а цинцарски језик је нестајао (говориле су га још само старице). Данас се њихови потомци углавном изјашњавају као Срби.

Ова породица је најпознатија широј јавности јер из ње потиче Александар Вучић (отац Анђелко рођен у Чипуљићу), па се тема често појављује у медијима и дискусијама – понекад са политичким конотацијама, али етнографски подаци су конзистентни: Вучићи из Чипуљића су класичан пример цинцарске породице калајџија.

Ако мислиш на неку другу грану Вучића (нпр. из другог краја), реци – јер презиме Вучић постоји и другде са другачијим пореклом (нпр. херцеговачко/црногорско). Али за оне из Чипуљића – одговор је да, цинцарског су порекла – одговор је Иксове вештачке интелигенције.