У тексту под насловом „Зашто Словенија, као мала и стабилна земља, окреће леђа либерализму“, ауторка указује да би победа Словеначке демократске странке (СДС), предвођене Јанезом Јаншом, могла означити још један корак ка јачању нелибералних политичких модела у Европској унији.

Шнабл истиче да је актуелна влада премијера Роберта Голоба, иако не без недостатака, обезбедила релативну стабилност, што је реткост у словеначком политичком систему. Голобов Покрет слобода, који је на изборима 2022. године освојио највише мандата, успео је да формира коалицију са Социјалдемократама и Левицом, обезбедивши већину у парламенту.

Ипак, подршка влади је у међувремену ослабила, док СДС бележи константну предност у анкетама. Ауторка наглашава да се ова странка разликује од других десних покрета у Европи јер није маргинална, већ дугогодишњи стуб деснице са значајним искуством у власти.

Подсећа се да су ранији мандати Јанше били обележени контроверзама, укључујући протесте због оптужби за корупцију и сукобе са медијима и институцијама. Током последњег мандата, од 2020. до 2022. године, забележени су, како се наводи, покушаји притиска на медије и институције, што је изазвало реакције како у земљи, тако и у Европској унији.

У тексту се посебно истиче да се политички контекст у међувремену променио, те да су нелиберални модели власти постали присутнији и прихватљивији у ширем међународном окружењу. Наводи се да су политички приступи који укључују јак притисак на институције, медије и политичке противнике све видљивији широм Европе.

Јанша, који отворено показује симпатије према таквим моделима управљања, најављује одлучнију политику у области миграција, економске дерегулације и јачања извршне власти. Према оцени ауторке, овакве промене не морају одмах нарушити демократске процедуре, али могу постепено трансформисати институције.

Ипак, наглашава се да Словенија и даље има снажне институције, активно цивилно друштво и чврсте везе са Европском унијом, што представља важан фактор стабилности.

Закључак текста је да предстојећи избори представљају више од уобичајеног политичког надметања – они су, како се наводи, избор између различитих модела управљања и будућег правца развоја државе.