Како се наводи, током прошле године забележени су бројни случајеви незаконите употребе технологија за надзор, укључујући и примену шпијунских софтвера против новинара, активиста, учесника протеста и обичних грађана. Упркос томе, државни органи нису предузели конкретне кораке како би се ови облици кршења права спречили или санкционисали.

Партнери Србија подсећају да су озбиљни налази међународних и домаћих организација, међу којима су извештај „Дигитални затвор“ организације Амнестy Интернатионал и годишњи извештај СХАРЕ фондација, остали без институционалног одговора. Према подацима СХАРЕ фондације, документовано је више од 250 инцидената повреде дигиталних права грађана током 2025. године, али за та кршења нико није сносио одговорност.

Посебну забринутост изазива дугогодишња пракса увођења система масовног видео-надзора са напредним функцијама, укључујући препознавање лица, у школама, вртићима, геронтолошким центрима и јавним просторима широм Србије. Према анализама Партнера Србија и БИРН-а, ови системи су увођени уз озбиљне правне и етичке пропусте, без јасних гаранција заштите приватности и без ефикасне јавне контроле.

Иако су у претходном периоду усвојени поједини стратешки и законодавни документи, попут Стратегије развоја вештачке интелигенције и новог Закона о информационој безбедности, у саопштењу се истиче да то није довољно. Кључни закони који би унапредили систем заштите података о личности и појачали одговорност институција и даље касне, док се кршења права грађана настављају без последица.

Партнери Србија упозоравају да без стварне политичке воље, транспарентности и одговорности институција, приватност грађана у Србији остаје озбиљно угрожена, а надзор — средство притиска, а не заштите.