Према наводима наставника и других запослених, овакви позиви упућени су у форми интерног обавештења, уз образложење да је поседовање косовских докумената неопходно за „несметано функционисање“ и остваривање појединих права. Иако формално није наведено да је у питању обавеза, запослени истичу да се притисак осећа као индиректан ултиматум.
,,Осећам се као Јевреји 1941 у Немачкој. До сад сам одолевао и још нећу то да узимам али сам свестан да то повлачи озбиљне консеквенце. Мораћу да плаћам казне а онда ће ме прогласити опасним по безбедност земље и депортовати ван Косова. А ван Косова немам ни шатор.
Веруј ми да сам бесан као рис а нико реч да проговори на ове ултиматуме.
Бојим се да ће свашта бити.“ истиче Горан Миленковић из Лепосавића, човек који се годинама бори на Косову и Метохији и алармира српску јавност о дешавањима.
Саговорници Србин инфо, указују да је посебно проблематично то што овакви позиви долазе из установа које су основане од стране Републике Србије и које и даље формално функционишу у њеном систему. У том контексту, питање личних докумената добија далеко шири значај од административног, јер се од запослених у српским институцијама очекује да прихвате документа другог правног система, који Република Србија не признаје као државу.
„Ово се не доживљава као питање личног избора, већ као корак ка принуди. Људима је јасно стављено до знања да ће они који не прихвате косовска документа бити изложени новчаним казнама, административним проблемима и могућим последицама по радни статус“, наводи један од саговорника, који је инсистирао на анонимности.
Према његовим речима, посебан страх изазива могућност да они који одбију да узму косовска документа буду означени као „безбедносни проблем“, што би могло да доведе до њиховог удаљавања са Косова и Метохије. За већину запослених то би значило принудно напуштање средине у којој живе и раде, без обезбеђене алтернативе ван покрајине.
Запослени истичу да је најтеже то што изостаје јасна реакција институција и јавности у централној Србији. „Људи имају утисак да се ово дешава тихо, без сведока, као да је у питању нешто што је већ прихваћено као неминовност“, каже наш саговорник.
Правници упозоравају да оваква пракса може имати далекосежне последице, јер постепено води ка институционалном повлачењу Републике Србије и преношењу одговорности на појединце, који остају сами да сносе последице политичких одлука донетих далеко од њих.
За сада нема званичног саопштења надлежних органа о овим наводима. Запослени на факултетима у Косовској Митровици очекују јасне инструкције и заштиту од државе чије институције формално представљају, упозоравајући да је у питању егзистенцијално, а не техничко питање.
