Бадњак и његова симболика

По обичају, бадњак се сече ујутру на Бадњи дан. Овај чин се обавља с поштовањем и молитвом јер бадњак симболизује дрво које су пастири донели да загреју новорођеног Христа у Витлејемској пећини. Храст је увек одабран јер у хришћанској симболици представља снагу, постојаност и живот.

Сечење бадњака почиње с окретањем домаћина према истоку, знаком крста и молитвом. Бадњак се сече са источне стране и ставља на земљу, чиме се поштује природа и Божји поредак. Уношење бадњака у дом на Бадње вече има симболичко значење: дом се поистовећује са Витлејемском пећином, а породица са онима који дочекују Христа. Слама која се ставља у кућу подсећа на скромне услове Христовог рођења и позива на захвалност, смиреност и заједништво.

Српска православна црква наглашава: смисао бадњака није у самом дрвету, већ у томе што подсећа верника на топлину дома, породично јединство и спремност да се Христос прими у срце.

Положајник – први гост са благословом

Положајник је први гост који на Божић улази у дом и носи симболику радости, благослова и добрих вести. Његова посета се унапред договара и није препуштена случају.

Положајник улази уз божићни поздрав „Христос се роди“, на који домаћини одговарају „Ваистину се роди“. Његово кретање кроз кућу, посипање жита или симболично паљење ватре означава жељу за плодношћу, здрављем и благостањем. Ипак, Црква подсећа да прави благослов долази из молитве и вере, а не из самог ритуала.

Суштина празника

Божић, како га учи црква, није време буке и раскоши. То је дан мира, породичног окупљања и сећања на прави смисао празника. Бадњак и положајник имају значај само ако су део духа скромности, љубави и захвалности међу укућанима.

Обичаји се могу разликовати од краја до краја, али њихова порука је универзална: бадњак нас подсећа на Христово рођење у скромности, а положајник на радост доласка новог живота и наде. Управо у томе лежи њихова права вредност, како у црквеном учењу, тако и у свакодневном животу верника.