Pročitaj mi članakKroz projekat „Čista Srbija“, država će gradovima obezbediti zastarela postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Investicija realizovana kroz kineski kredit od četiri milijarde evra ostaviće pustoš iza sebe za svega nekoliko godina, dok će akutni problemi ostati nerešeni – nećemo imati čistiju ni zemlju, ni vazduh ili vodu.
Иако делује здраворазумски да ће пројекат допринети бољем стању животне средине, дугорочно он ће направити нефункционалан систем који неће решити горуће проблеме у земљи. Уместо тога, новац се може инвестирати у решавање проблема загађености ваздуха, али то нису приоритети.
Миленко Јовановић испред Националне еколошке асоцијације каже да се овом инвестицијом не решавају акутни проблеми у земљи, те да је пре било какве реализације неопходно направити списак ствари које треба урадити.
„Потребно је решавати акутне проблеме и нешто за шта се одмах може видети побољшање. Ми можемо да планирамо соларно грејање у Београду, али то може бити спроведено тек за 20 година. Дакле, прво је потребно направити попис акутних проблема у води, ваздуху и земљи. Србија пречишћава можда 10-15 одсто отпадних комуналних вода, што је скандал. То су ствари које не трпе одлагање“, наглашава Јовановић.
Саговорник истиче да је питање земљишта потпуно занемарено, те да је то неопходно решавати.
„То више није питање само Бора или Смедерева, већ су многе црне тачке у у земљи потпуно занемарене. Огроман број је тих црних тачака, а њима се нико не бави. Још једном истичем, прво се треба урадити попис свих проблема и кренути у њихову реализацију. Доста је било говора о Рио Тинту, од њега нико није преминуо“, додаје он.
Јовановић истиче да су према званичним подацима грађани највише изложени проблемима везаним за квалитет ваздуха.
„За две милијарде евра ми можемо драстично да смањимо проблем аерозагађења. Уз таква улагања загађење би било ниже за приближно 15 одсто, што је барем 2.000 спашених живота. Поред тога, можемо инвестирати у нова ложишта, квалитетнији лигнит, сува дрва. Ложишта морају да се замене широм Србије, а најсиромашнији ће добити бесплатно, неко ће добити у пола цене, а неко уз кредит. То су све опције како да се инвестира оволики износ“ објашњава наш саговорник.
Када је реч о конкретним решењима, део улагања може се оријентисати на прелазак на ложење путем пелета и друге „чистије“ материјале.
„Уколико се инвестира само 2,6 милиона евра, Ваљево може постати светски рекордер у смањењу емисије загађујућих материја. За годину дана се може смањити загађење за 20 одсто. То је један од примера како се ефикасније могу расподелити намењена средства. Посебно је питање ко ће контролисати коришћење овог новца, али то кинеску страну и не занима“, закључује наш саговорник.
Стручњак и један од оснивача Националне еколошке организације Дејан Лекић каже да иза оваквих кредита искључиво стоји питање нетранспарентности.
„Проблем пречишћавања отпадних вода јесте наша обавеза због европских интеграција, а наша земља се налази на жачељу у Европи када је реч о пречишћавању. Огромни фондови намењени су кредитирању за побољшавање ситуације око стања животне средине, али ми смо се одлучили за комерцијалне кредите из Кине. Што се мене тиче, једини разлог узимања оваквих кредита је нетранспарентност“, каже Лекић.
Попут Јовановића, саговорник истиче да је неопходно направити листу приоритета у које треба инвестирати.
„У свим већим градовима у Србији прекомерно је загађен ваздух и уместо да нападнемо тај проблем са свих могућих страна, ми остајемо неми на то. Цела популација јужно од Дунава изложена је прекомерном загађењу ваздуха. Уместо да сами створимо приоритете, нама неко са стране одређује шта су акутни проблеми у нашој земљи. Половина становништва удише нездрав ваздух, а тиме се не бавимо. За овај новац могу се решити све топлане или се направити систем субвенција“, објашњава Лекић.
Према његовим речима, цела ствар „смрди“ јер не постоје критеријуми због којих је узет баш овај кинески кредит.
„Чак и уколико направимо поменути систем, он ће бити функционалан неколико месеци јер немате изграђену организациону структуру. Ми заправо глумимо да ћемо то да радимо“, закључује он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 27, 2022
