Прочитај ми чланакПредставници адвокатских комора Београда, Зајечара, Крагујевца, Шапца најавили су нове протесте испред зграде Министарства правде у Београду. Као разлог за протест наводе наставак јавне расправе о изменама Закона о парничном поступку "без консултације са адвокатима".
Адвокат Јелена Павловић каже да ће се на протесту детаљно образложити свих 137 новопредложених проблематичних одредби закона.
Она је навела и да су се повлачењу нових законских измена јавно противиле једино Адвокатска комора Војводине и Адвокатска комора Ниша, које заједно не чине већину адвокатске професије у Србији.
Павловић оцењује да министарство по сваку цену инсистира да настави започето, као и да је у том послу нашло „сараднике“ у Адвокатској комори Србије.
Наглашава да је адвокатима стало до ефикасног правосуђа, а Министарству правде поручује да предложи законске измене које се не косе са другим законима.
Јелена Павловић тврди да адвокати нису добили информације о томе ко је предложио нове измене, већ само о члановима радне групе и о актуелним темама о којима је она расправљала на својим састанцима.
Подсетила је на усвајање „проблематичних“ Закона о извршењу и обезбеђењу и Закона о јавним бележницима, а Павловић сада тврди да власт на крилима тог успеха сада жели да измени Закон о парничном поступку.
Павловић подсећа и да у Србији већина судских пресуда иде у жалбени поступак, да се у пресудама цитирају само докази, док са друге стране оне не садрже преко потребно образложење пресуде.
Адвокат Стефан Караџић подсетио је да се у Србији највећи број судских поступака води против јавних институција и предузећа, попут Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Националне службе за запошљавање, железнице и осталих.
Караџић подсећа и да постоји велики број тужби грађана против банака, као и против Републичког хидрометеорлошког завода, јер није испаљиво довољно противградних ракета.
Подсећа да постоје и тужбе грађана Србије албанске националности којима нису исплаћене пензије, а да је број тужби против Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру осам пута већи од европског просека.
Адвокат Милица Митровић каже да адвокатура до маја, када се предлог измена закона појавио на сајту Министарства правде, није имала информације да се на њему ради.
„Представници Америчке привреде коморе, НАЛЕД-а, аустријски аташе имали су право да учествују у радној групи која се бавила тим законским изменама. Међутим, тамо је био врло мали број адвоката. Због тога нацрт одише лобирањем врло уских интересних група“, тврди Митровић.
Према њеним речима, у држави правне сигурности неприхватљиво је увођење е-суда, нове институције коју предвиђају нове законске измене као и увођење новог система достављања који адвокатуру претвара у доставну службу. Уводи се и систем награде и казне који функционише по такозваном обрнутом принципу јер одвраћа људе од суда и шаље им поруку да му уопште не приступају.
„Проблематично је и новчано кажњавање адвоката које је предвиђено у случајевима када се тражи изузеће судије. То је застрашивање адвокатуре, мораће пажљиво да се мери када се тражи захтев за изузеће судије, ако се током судског процеса увиди пристрасност судије“, додаје Митровић.
Мирослав Живковић из Адвокатске коморе Београда рекао је да држава корупцију у домаћем судству не успева да сузбије последњих 20 година, од када заправо трају правосудне реформе.
„Не може реформа судства да траје 20 година. Коруптивном судству се не може дозволити да оно води реформе у правосуђу. То судство никако да оде из овог правосуђа“, оценио је Живковић.
