Прочитај ми чланак

Улица отвореног срца традиционално у Београду, забава за све генерације (ФОТО)

0

Традиционална Новогодишња манифестација "Улица отвореног срца", свечано је отворена у подне у Светогорској улици под слоганом "Свим срцем за Београд", а Београђане и њихове госте забављају музичари, улични аниматори, мађионичари, жонглери и глумци.

Њих је поздравио градоначелник Београда Зоран Радојичић пожелевши свима пуно успеха, здравља и среће у новој 2020. години, а Београђанима „да се њихов град гради и напредује у складу са њиховим жељама“.

FOTO: SRBIN.INFO

Он је рекао да се манифестацијом, која се традиционално одржава у центру главног града и чија је основа постављена пре 50 година, доказује колико су Београђани хумани, солидарни и отвореног срца, као и колико су породица и традиција важни.

„Као што Беч има Новогодишњи концерт, Њујорк дочек Нове године на Тајмс скверу, Београд има ‘Улицу отвореног срца’ већ 50 година. Дивно је да почнемо нову годину на овај начин и да се подсетимо на бригу о деци, да се сетимо племенитости, хуманости, давања“, казао је Радојичић.

Градоначелник је позвао све присутне да купе „кловновске носеве“, јер ће на тај начин подржати пројекат „Доктори кловнови“ који најмлађима помаже да лакше поднесу боравак у болницама.

FOTO: SRBIN.INFO

Пројекат „Доктори кловнови“ покренула је 2003. године организација „Тхе Бридге оф Лифе“ (Мост живота), а званично га је одобрило и препоручило Министарство здравља Србије.

„Улица отвореног срца“, коју организују Скупштина града Београда, Туристичка организација Београда и општина Стари град, је од 1988. године званично ушла у календар најзначајнијих манифестација Београда, кроз коју прође више од 100.000 људи.

FOTO: SRBIN.INFO

Последњих неколико година, па тако и ове, сличне манифестације одржавају се под истим називом у неколико београдских општина – Чукарици, Земуну, Борчи, Раковици, Сурчину и на Новом Београду.

Манифестацију су 1969. годне покренули глумци позоришта „Атеље 212“, када су на један дан, 1. јануара, мењали улоге са конобарима, куварима и осталим запосленим у „Српској кафани“, у којој су током године проводили време између проба и представа у свом позоришту. Из овог несвакидашењег дружења настао је празник Београда који повезује културу, привреду и хуманост.