Прочитај ми чланак
Сасвим је могуће да у Европи настану и друге суверене земље (тачније, да још неке земље стекну и спољну сувереност у оквирима својих садашњих граница). Ко ће пре?
Тачно је да се границе у Европи не смеју мењати, осим међусобним договором, откако је 1975. усвојена Хелсиншка повеља о европској сигурности и сарадњи – али је исто тако тачно да то не спречава осамостаљење федералних јединица, или чак настанак нових држава, по границама постојећим у доба потписивања Хелсиншке повеље.
Договорне измене граница након Хелсинкија ситне су и готово бизарне. Међу њих припада и хрватско препуштање рта Клека Босни и Херцеговини (треба напоменути како имамо аустро-угарске штапске „земљовиде“ који прецизно и јасно показују да је споменути рт био у границама Краљевине Далмације).
Међутим, након Хелсинкија су се на саставне делове разишли и Југославија, и Совјетски Савез, и Чехословачка, а међународно признање Косова јасно је показало да и покрајинска граница може бити третирана као граница федералне јединице. Такође, разграничење Украјине и Русије по којем је тада Украјини припао Крим јасно показује да се у таквим ситуацијама поштује граница у тренутку потписивања Хелсиншке повеље (иако је Крим, столећима татарски, био затим у границама Русије све до Хрушчова).
Према томе, сасвим је могуће да у Европи настану и друге суверене земље (тачније, да још неке земље стекну и спољну сувереност у оквирима својих садашњих граница). Ко ће пре?
1. Шкотска
Шкотска има највише шанси. Уједињена с Енглеском тек 1701. у Уједињено Краљевство, има своју јасну физиономију, јасну унутрашњу сувереност (нпр. одвојен правосудни састав, образовне и религијске институције), на темељу референдума 1997. враћене су јој многа овлашћења, а за јесен 2014. најављен је референдум о државној неовисности. Засад се чини да би сецесионисти тесно победили.
2. Белгија
Отцепљена од Низоземске 1830. по верском (католичком) кључу, слепљена именом одавно ишчезлог келтског племена Белга, састављена од Фламанаца који говоре низоземски и Валонаца који говоре француски, с једним малим немачким делом, те с кулом евровавилонском у Бриселу, где су се усидрили ЕУ и НАТО, Белгија је већ десетлећима подвојена (или растројена) по језичкој црти која се несретно подудара с економском деобом на некад индустријски моћну Валонију, увозницу радне снаге, а сада осиромашену и фрустрирану, те на Фландрију и Брабант, с посебном повешћу и посебном културом. Белгија је цивилизована, не даје на грађански рат, али је тако дубоко подељена да је потребан велики оптимизам да би се замислило да ће доживети 200-годишњицу.
3. Wales (Cymru)
Културално аутономан, службено двојезичан (с обзиром на келтски велшки језик, чијих 580.000 говорника чине већину на северу и западу земље), Wales не показује неку жустру сецесионистичку ноту, али је изразит аутономизам, који је на референдуму 1997. произвео велшку националну скупштину а на референдуму 2011. дао јој је право на доношење велшких закона о свим темама, без тражења сагласности британског Парламента. У Енглеској, међутим, јачају снаге које сматрају да би њихова земља била сретнија не само без Шкотске, него и без Walesa.
4. Француска Баскија и
5. Француска Каталонија
Евентуално отцепљење Каталоније можда и не би поставило питање повратка Rossellóa/Roussillona и Северне Каталоније, који је Шпанија 1659. уступила Француској у накнаду за помоћ у гушењу каталонског устанка – али Баски тешко да не би поставили питање својих трију котара, који су неформално ушли у Француску 1589. кад је наварски краљ Хенри III. Бурбонски наследио и француску круну као Хенри IV. То су Лапурди, Nafarroa Beherea, те Зубероа.
6. Баскија и Навара
Отцепи ли се Каталонија, тешко је замислити да би Баскијске Земље то гледале равнодушно, јер је њихова тежња за независношћу дужа и жешћа, прожета деценијима крвавог тероризма. Посреди је око 3 милиона становника, с језиком сасвим различитим од свих постојећих у Европи, посебном културом, с дугом повешћу или самосталних земаља (попут Краљевине Наваре до 1521.) или аутономије у склопу Арагона.
7. Валенсија
Отцепљење Каталоније отворило би и питање Валенсије, која је имала властито краљевство, а затим била под Барселоном, те с њом ушла у Шпанију 1492. Валенсиа има аутономију, сецесионизам није битније заступљен – па се не чини као могућа држава, али враг ће га знати шта ће бити.
8. Каталонија
На недељним обласним изборима 57 посто гласова освојиле су странке које се изјашњавају за независност Каталоније и њено отцепљење од Шпаније. Додуше, две најјаче су дуго у непријатељству, тешко их је замислити у владиној коалицији, али је могуће да се договоре о расписивању референдума у следеће четири године. Каталонија је до 1492. била самостална држава, иако се краљевство звало Арагон, те је владала и знатним делом садашње Италије. Има различит језик и аутономну културу.
9. Балеари
Вазали Арагона, па његов део, и Балеари су по језику и култури каталонски. Део арагонских територија раздељен је, па је Минорцу добила В. Британија, задржавши је 90-ак година. Отцепљење Каталоније (и Валенсије) натерало би становништво на преиспитивање статуса.
10. Војводина
Неколико мањих странака ове је године потписало конвенцију којом тражи да Војводина добије исти статус као Србија, односно да Србија и Војводина буду равноправни ентитети унутар Савезне републике Србије.
*Jutarwi list(
