Иако у СПЦ недељом нема парастоса, са изузетком 40. дневног помена, патријарх Порфирије (Перић) служио је у манастиру Раковица помен патријарху Павлу, који се упокојио, 15. новембра 2009. године.
Где је СПЦ данас 17 година после одласка њеног 44. поглавара, чија је сахрана извела на београдске улице више људи него иједан скуп који данас пребројавају разни „архиви“, а што важи и за његово паљење Бадњака на Светосавском платоу побуњеничке и не тако далеке 1997. године. Због чега је после више од деценије и по Црква, која је поново на прекретници не само због најновије промене власти у Србији, нашла дубоко самоизолована и затворена у уски круг оних којих подржавају актуелно управљање СПЦ?
-Молећи се данас сабрани овде за покој његове душе, исто толико или још више се молимо њему да се он, заједно са Светим Савом, заједно са Светим кнезом Лазаром… и свим светима из нашег рода да заиста будемо људи – да будемо човек из кога мисли Христос, из кога говори Христос, из кога осећа Христос и у којем живи Христос, у којем живи Богочовек – поручио је актуелни поглавар СПЦ на парастосу патријарху
Павлу, чијим је „стопама и путем“ најавио да ће ићи пре више од пет година ступајући на престо Светог Саве.
Од тога смо досад видели да се актуелни станар „патријархове виле“ на Дедињу, патријах Павле 1990. изабрао је стан у Патријаршијском двору, у коме нови кувари нису имали плате веће од синодских службеника што је, како се спекулише, сада случај, само на прагу свог патријарашког стажа трудио да пешачи београдским улицама. Очигледно још није разумео чиме је патријах Павле привлачио људе чак и оне изван вере.
Што се тиче саме Цркве, пре свега њеног Сабора ни један од двојице наследника патријарха Павла није успео да одржи какву-такву равнотежу, имајући у виду све духовне, богословске, а на крају и политичке разлике у њему. Епископат се после одласка патријарха Павла још више удаљио од верника, чему су допринеле и чистке у врху СПЦ, последња у мају ове године.
Ако је веровати накнадним сећањима у високим црквеним изворима да је покојни патријарх Иринеј (Гавриловић) више формално – за слику у јавности и под притиском сарађивао са Вучићевим режимом и да су имали и „тешких тренутака“, у случају садашњег патријарха, незванично и блиског рођака по женској линији бившег председника Србије, више је него очигледно да је блискост Цркве и напредњачких власти превазишла чак и „брак из рачуна“.
Вучић, додуше, није жалио новца јер му је „улагање у Цркву“ гарантовало њену подршку, у најгорој варијанти ћутање чак и кад је реч о политици на Косову и Метохији и олако давање аутокефалности Македонској православној цркви после пола века раскола.
Званично, Црква је у Србији одвојена од државе, што током досадашњег „мандата“ патријарха Порфирија углавном није био случај, док се од сутра – од формирања новог, 15. сазива српског парламента у коме Студентска листа има већину, очекује завођење реда у посрнуле институције, шта би требало да значи и здравији однос са СПЦ, иако има страхова да је чека „евромодернизација“.
Власт преузима политичка групација коју су грађани изгласали рефендундумским „не“ Александру Вучићу, а за коју је патријарх Порфирије, „пастир“ једне странке и једног човека са московске даљине тврдио да су „цветнаја револуција“. Постизборно политичко „преумљење“ у СПЦ је већ кренуло из Епархије рашко-призренске, али тешко је претпоставити кад ће стићи до Патријаршијског двора у Београду. Промена власти поклопила се са тешким здравственим стањем епископа бачког Иринеја (Буловића), по многима најутицајнијег епископа СПЦ, чија саборска већина, наводно, „држи“ и самог патријарха Порфирија.
Без вести о владики бачком
Иако из СПЦ нема никаквих конкретних вести о здравственом стању владике бачког Иринеја, члана Синода, портпарола СПЦ и духовног оца патријарха Порфирија, у прошли петак увече објављена је вест о служењу свакодневних молебана у Епархији бачког за његово здравље. Званични сајт СПЦ пренео је вест о вечерњем молену који у петак у Саборној цркви у Новом Саду служио епископ крушевачки Давид (Перовић) у присуству владике мохачког Дамаскина (Грабежа), викара Епархије бачке.
(Јелена Тасић, Данас)



























