Пратите нас

ПЉАЧКА: Минус у државној каси три пута већи него прошлог октобра

ДЕЛИТЕ

Због једнократних исплата пре избора, које је СНС ипак изгубио, после првих 10 месеци дефицит је премашио 226 милијарди, а у исто време прошле године био је 77,6 милијарди динара. А док не донесе нови буџет, нова власт у прва три месеца 2027. неће смети да потроши више од 721 милијарду, с тим што јој бивша у аманет оставља и јануарску рату за рафале од 80 милијарди динара и ко зна шта још

Србија ће пре добити новог председника него нови буџет за 2027, иако законски рок за његово усвајање истиче 20. децембра. То је посредно за Радар потврдио и Дејан Шошкић, професор Економског факултета и будући посланик Скупштине Србије са победничке изборне листе Студенти побеђују, наглашавајући да формирање нове владе подразумева одређено време, а оно ће новом министру финансија бити неопходно и да припреми план државних прихода и расхода. Зато ће се, по свему судећи, бар на старту наредне године држава привремено финансирати.

С обзиром на то да је Ана Брнабић, одлазећа председница Скупштине, конститутивну седница новог сазива парламента заказала 17. новембра, мале су шансе да ће нова влада до 20. децембра стићи да припреми, а да нова скупштинска већина усвоји закон о буџету за 2027. У међувремену, од 1. јануара до усвајања плана државних прихода и расхода за наредну годину, нова извршна власт мораће да се уклопи у режим привременог финансирања.

Другим речима, у прва три месеца 2027, односно док не усвоји нови буџет, неће смети да потроши више од 721 милијарду динара или 6,1 милијарду евра, колико је четвртина расхода планираних ребалансом буџета за ову годину, усвојених крајем августа. Притом јој је бивша власт у наслеђе оставила и четврту рату за 12 француских борбених авиона рафала од 686,25 милиона евра или око 80 милијарди динара, која за плаћање доспева 29. јануара 2027.

Било једном у Србији и пре напредњака
У сличној ситуацији држава се последњи, уједно и једини пут нашла пре две деценије, када је тадашњи председник Борис Тадић, након доношења новог Устава и распада државне заједнице Србије и Црне Горе, 9. новембра 2006. расписао ванредне парламентарне изборе за 21. јануар 2007. Привремено финансирање тада је трајало скоро пола године, јер је нова влада Војислава Коштунице, коју су чинили ДСС, ДС и Г17 плус, формирана тек 114 дана после избора, а буџет за ту годину усвојен је тек у ноћи између 21. и 22. јуна 2007.

На питање какав би требало да буде први буџет после 14 и по година владавине СНС-а, Дејан Шошкић, бивши гувернер НБС, за Радар каже да се „покривање неких скривених и нескривених штета, које је претходна политичка структура починила и чије последице излазе у јавност последњих дана, једним делом могу одразити и на буџет за наредну годину“. Али, наглашава он, главне промене требало би да прате програм Студентске листе, за који каже да је јасан у својим опредељењима.

„Реално је очекивати да она нађу своје место и у буџету за 2027. Поправљање статуса просвете, науке, здравства, социјалне заштите и остваривање других програмских опредељења Студентске листе, условиће и неопходна кориговања у структури буџета. Али реформе се не завршавају променама у структури буџета. Потребно је темељно унапредити систем планирања, праћења и контроле ефикасности у трошењу буџета, односно новца грађана. Програм Студентске листе има за циљ елиминацију корупције, боље планирање и ефикасније трошење новца у буџету“, наглашава Шошкић.

Он истиче и да ће се убудуће знатно већа пажња посветити избору пројеката који се финансирају јавним новцем, да ће одлукама нове извршне власти претходити јавне расправе и да је циљ да сви они буду доминантно усмерени на раст економске активности, заштиту животне средине и подизање благостања друштва у целини.

Шошкић најављује другачији приступ јавним инвестицијама
„Последица тога требало би да буде да са мање потрошеног нашег новца у буџету сви ми, као грађани и друштво у целини, добијемо више. У том контексту требало би мало другачије да посматрамо и јавне инвестиције из буџета. Дакле, не само као проценат БДП-а, већ и кроз призму шта смо заиста добили као друштво од тих инвестиција. Колико су те инвестиције реализоване на ефикасан начин и без корупције, као и да ли ће оне допринети трајном подизању производне способности наше земље и подизању благостања друштва у целини. Другим речима, и са мањим јавним инвестицијама, могуће је добити више корисних ефеката за друштво“, категоричан је саговорник Радара.

Он подсећа да су јавне инвестиције, посебно у грађевинарству, последњих година доминирале укупним инвестицијама у Србији. Таква структура инвестиција, међутим, није била добра, констатује Шошкић и прецизира да није било довољно домаћих приватних инвестиција.

„То је оно што би требало да се мења, да инвестициони замах у земљи више долази од раста домаћих приватних инвестиција и посебно од привлачења инвестиција наше дијаспоре. И обе ове врсте инвестиција нарочито би требало да буду у извозно оријентисаним областима и у областима високе технологије. Та транзиција ће бити постепена, али и фундаментална за привредни опоравак и развој наше земље и прве подстицаје за њену реализацију би требало да видимо и у буџету за 2027“, закључује Шошкић.

Хоће ли нова власт успети да обузда пословично расипање новца у новембру и децембру
А шта ће новој власти у сфери јавних финансија оставити одлазећа? Иако ће Министарство финансија, на чијем је челу осам и по година био Синиша Мали, званичне податке о стању у буџету на крају октобра објавити тек почетком децембра, Радар сазнаје да је минус у државној каси после првих 10 месеци ове године премашио 226 милијарди динара и скоро три пута је већи него у истом периоду прошле године, када је дефицит био само 77,6 милијарди динара.

Да се стање у јавним финансијама последњих година погоршава сведочи и то што је сада минус у државној каси чак пет и по пута већи него крајем октобра 2024. и скоро невероватних 40 пута већи него 2023. На страну што после првих 10 месеци 2022. у државној каси није било никаквог мањка, већ су приходи били за 25,4 милијарде динара већи од расхода.

Оно што додатно брине је што је по већ уходаном рецепту бивша власт додавала гас баш у последња два месеца, током којих је успевала да направи већи минус него у првих 10 месеци. Уосталом, у новембру и децембру 2022. направила је рекордан буџетски дефицит од чак 260,5 милијарди динара. У два последња месеца 2023. и 2024. минус је био релативно стабилан – 173,5 и 171,5 милијарди, а лане скоро 194 милијарде динара.

Ако се овог и наредног месеца задржи на нивоу вишегодишњег просека од око 1,7 милијарди евра, укупан дефицит би до краја ове године достигао 3,6 милијарди евра. У том случају би за 20 одсто премашио планирани минус од три милијарде евра, иако је министар финансија у техничкој влади Синиша Мали све донедавно тврдио да је „закључно са августом дефицит буџета био знатно мањи од првобитно планираног“.

Срећа у несрећи је што досадашња власт неће моћи да уради све што је наумила, а остаје да се види када ће контролу над јавним финансијама преузети нова власт и да ли ће и у којој мери успети да обузда растући минус у буџету. А нема сумње да ће то бити један од приоритета наследника Синише Малог, ко год то био.

Буџет као први испит нове власти
Професор јавних финансија на ФЕФА и до јула 2012. државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић за Радар каже да ће буџет бити први испит нове власти, јер је једно од првих питања с којим ће се она суочити – хоће ли буџет бити усвојен на време или ће држава ући у привремено финансирање и хоће ли у случају привременог финансирања бити плата и пензија.

„Нови буџет морати да постави темеље нове економске политике. Зато је много важније какав ће бити него ког датума ће бити усвојен. Привремено финансирање значи да држава, док нови буџет не буде усвојен, наставља да финансира постојеће обавезе и основне функције, ослањајући се на претходни буџет. Закон о буџетском систему то прецизно уређује. Влада доноси одлуку о привременом финансирању за највише прва три месеца године, уз могућност продужења на шест, а потрошња је ограничена на ниво прошле године. Плате, пензије и редовни послови државе не престају, а дуг се отплаћује редовно. Пензије настављају да расту, јер је усклађивање изричито предвиђено законом“, објашњава Радосављевић.

Оно што се зауставља јесу нове гаранције и нови пројектни зајмови. Зато је простор за нове програме и инвестиције сужен, па то није пожељно трајно решење, али није ни аутоматска блокада државе, каже он и подсећа на искуство из 2007.

„Због дугог формирања друге владе Војислава Коштунице, привремено финансирање трајало је готово шест месеци. Као саветник потпредседника Владе за привреду и финансије, имао сам непосредан увид у функционисање државних финансија у том периоду. Слично искуство поновило се 2021. у Црној Гори, где сам као саветник председника Владе за буџет и јавне финансије непосредно помагао Министарству финансија у припреми новог буџета. Нова црногорска влада није желела да преузме буџетски предлог претходне власти. Додатно време искоришћено је за припрему другачијег буџета и увођење транспарентнијег програмског буџетирања. Држава је у међувремену функционисала, а усвојени нови буџет поставио је темеље за промену економске политике. Та два искуства показују да нису сва кашњења иста. Веома је, дакле, важно због чега буџет касни и шта се за то време ради“, истиче Радосављевић.

Да буџет буде почетак промене, а не наставак старе праксе
Припрема новог буџета, поручује, има два задатка. Први је да покаже куда нова влада жели да води економију у наредне три године, који су приоритети, у шта се улаже и како ће се то финансирати. Други је да се преиспита наслеђена фискална политика. Које су обавезе преузете? Колико коштају започети пројекти? Које субвенције дају резултате, а које само троше новац? За такву анализу, каже, потребно је време.

Наш саговорник подсећа и да је Фискални савет у оценама буџета често указивао на недостатак транспарентности, недовољну прегледност појединих расхода, коришћење буџетске резерве и одступања између плана и извршења. Државна ревизорска институција сваке године указује да су милиони потрошени из буџета мимо закона и без адекватних доказа. То није пука рачуноводствена тема, већ питање ко и како одлучује о јавном новцу. Парламент не би смео да усвоји један буџет, а да Влада током године, кроз резерве, прерасподеле и ребалансе, практично спроводи други. Дискрециона овлашћења морају бити јасно ограничена, а сваки важан расход образложен. Грађани имају право да знају не само колико се троши него и шта за тај новац добијају, категоричан је експерт за јавне финансије.

„Зато би усвајање темељно припремљеног буџета у првом кварталу 2027. могло бити одговорније од брзог прихватања лошег плана. Када бих ја одлучивао, не бих журио да усвојим туђи буџет само да бих избегао наслове о привременом финансирању. Јавно бих се обавезао на три ствари. Прво, да буџет буде усвојен у најкраћем могућем року. Друго, да уз предлог буџета буде објављен преглед затечених обавеза, гаранција и започетих пројеката, како би се јасно видело шта је наслеђено, а шта је нова политика. Треће, да коришћење буџетске резерве и прерасподела током године буде ограничено и да Влада о њима редовно извештава Скупштину. Први испит нове владе није брзина усвајања буџета, већ спремност да јавно објасни своје приоритете и да их се придржава. Тек тада кашњење од неколико недеља има смисла. То је цена да буџет буде почетак промене, а не наставак старог“, закључује Радосављевић.

Економиста Драгован Милићевић, до 2014. државни секретар у Министарству трговине, сматра да после 14 и по година владавине СНС-а примопредаја јавних финансија има посебну специфичну тежину. Тим пре што и он сматра да нови буџет неће моћи да буде усвојен у законском року до 20. децембра. Иако је, како каже, одлазећа власт већ требало да је при крају припрема буџета, с обзиром на то да је доскорашњи министар финансија још у јуну издао упутство по ком су сви корисници морали да доставе своје финансијске планове до 15. септембра.

„С обзиром на време потребно да се конституише нова Скупштина, да се одреди мандатар и да он предложи састав свог кабинета, практично је нереално очекивати да се ваљан буџет за 2027. може припремити и усвојити тако брзо. Зато је боље решење да се не жури, него да се детаљно провере сви могући приходи, све обавезе и извори финансирања. Главни ризик је површна припрема. Друга опција је да се на бази онога што је већ припремила одлазећа власт брзо усвоји нови буџет, али је то мало вероватно, јер ако су потребне суштинске промене, а чини ми се да јесу, онда овај сценарио у себи садржи и ризик да нова власт на себе преузме и неке обавезе које она жели да преиспита“, објашњава Милићевић.

Он, такође, подсећа да се током привременог финансирања ограничава обим планираних расхода и издатака, да држава не издаје гаранције и не задужује се за нове пројектне зајмове, а да се издаци за отплату кредита планирају у висини обавеза које доспевају у том периоду. Милићевић истиче и да би нова власт требало да провери стварно стање готовине и доспелих и неизмирених обавеза државе, да утврди колико ће новца бити неопходно за сервисирање јавног дуга током наредне године, колике су уговорене обавезе за Експо и друге капиталне пројекте, укључујући и трошкове евентуалног одлагања неких од тих пројеката.

„Ако се мењају основни приоритети економске политике, кратко привремено финансирање може бити одговорније од убрзаног усвајања буџета који би се одмах суштински мењао. Циљ би требало да буде што брже доношење квалитетног буџета нове владе. Ако је такав буџет могуће усвојити на време, нема економског разлога да се намерно одлаже, али ми се чини да то неће бити могуће“, закључује Милићевић.

Проблем је што у међувремену бивша власт контролише како се троше паре, а рачун ће бити испостављен њиховим наследницима. А они који су за њих гласали свакако не очекују да раде оно што су радили Александар Вучић и Синиша Мали, који су 14 и по година за све што не ваља оптуживали бившу власт. Све док и сами нису постали – бивши. А од 2013. до сада су направили минус у државној каси већи од 20 милијарди евра (2.394 милијарде динара) и повећали јавни дуг земље за 25 милијарди евра.

Радар

News Gallery
Паровић: Хапшења за „државни удар” су Вучићева представа да би се смањила излазност и угушили протести
Отимали из буџета да шире Вучићеву пропаганду, сад отуштено више десетина „новинара“ Републике
Умро СНС градоначелник Суботице који је вређао студенте, а декане звао битангама
Како на бирачко тело СНС утиче масовност студентских протеста?
Вештачка интелигенција мења начин запошљавања широм света
Вучић ће нас сахранити за наше паре: Задужујемо се за 1,44 милијарде евра због изборне помоћи грађанима
Адвокат објашњава зашто је незаконит упад полиције на Медицинском факултету
Саслушана једна особа из Сурчина: Тело мушкарца пронађено са повредама главе
Повратак на врх