Пратите нас

Стефано Верноле: Вучић и тужан крај превртљиваца

ДЕЛИТЕ

Убедљива победа Студентске листе на парламентарним изборима у Србији отвара многа питања.

Пре свега, каква ће бити спољна политика победника? Подржани од присталица различитих политичких уверења, али уједињених непријатељством према лидеру земље, Александру Вучићу, студенти и њихови симпатизери пажљиво су избегавали да носе заставе Европске уније, које би изазвале поделе, док су симболи традиционалног српског патриотизма били јасно видљиви.

Иако је изузетно тешко разумети будућност земље након победе која представља изненађење само за оне који нису схватили стварну унутрашњу динамику Србије, свакако је лакше за сада сачинити кратак биланс Вучићеве ере.

После значајне политичке каријере у Српској радикалној странци Војислава Шешеља и Томислава Николића, Вучић је пре око петнаест година постигао договор са британском и америчком амбасадом у Београду, представљајући се као националистички лидер способан да Србију поведе ка Западу. Међутим, очигледне противречности које су се појавиле у његовој политици обележиле су његове све несигурније кораке, да би на крају незадовољство изазвао и код проруског и код проевропског патриотског блока.

Док су корупција и клијентелизам оптужбе које му се најчешће упућују, последњих пет година његове шизофрене спољне политике коначно су поткопале његов друштвени консензус и подршку.

Неспособан да заузме јасну линију, бивши председник Србије покушавао је да балансира односе са арапским земљама и Израелом, Бриселом, Вашингтоном, Москвом и Пекингом, а да никога истински не увери. Подршка коју је добијао захваљујући оазама просперитета које је његова економска политика несумњиво створила за пријатељске интересне групе у појединим деловима земље није могла да надокнади очигледне друштвене неједнакости које је потом произвела у остатку Србије.

Србија није признала независност Косова и Метохије, како би Европска унија желела, али га није ни заштитила од постепене албанизације која напредује и на северу покрајине.

Београд није увео санкције Русији, али није ни спречио извоз приближно 800 милиона евра муниције и наоружања који су посредно били намењени Украјини.

Када је схватио да је заиста „сам“, Вучић је покушао да поново подели карте прикључујући се трамповском и израелском табору, истовремено истичући своје везе са Москвом.

Након што су Албанија, Хрватска и Косово потписали заједничку декларацију о сарадњи у области одбране, Београд је склопио војни пакт са Будимпештом, али га је изборни пораз подједнако „балансирајућег“ Орбана учинио неефикасним.

У Босни и Херцеговини Вучић је подржавао Додика под изговором заштите српских националних интереса. Ипак, добро је знао да амерички план за регион предвиђа његово преуређење кроз успостављање грађанске федерације засноване на неколико кључних стубова: Маршаловом плану за Балкан; заједничком наративу о прошлости и помирењу различитих националних заједница; безбедносној реформи кроз јединствене оружане снаге (супротно жељама Бањалуке); и међународном ослонцу за пут ка чланству у Европској унији. Према овом програму, осмишљеном у Вашингтону, Турска би постала чувар спољних граница Балкана и гарант суверенитета Босне и Херцеговине.

Подржавајући Вучића и Додика, Сједињене Државе желеле би да изграде гасовод у Босни, такозвану Јужну интерконекцију, којом би се транспортовао течни гас са терминала Крк у Хрватској, како би регион био ослобођен зависности од руског гаса. Посао је додељен мало познатој компанији ААФС, коју воде лични Трампов адвокат Џеси Бинал и Џо Флин, брат некадашњег саветника за националну безбедност у америчкој председничкој администрацији.

Вучић тврди да ће студенти прекинути односе са Москвом, али током његове владавине није учињено ништа да се ти односи одрже, осим повременог „удварања“ руском амбасадору у Београду.

Компанија НИС, једина српска нафтна рафинерија, која је под америчким санкцијама због руског власништва, затражила је специјалну дозволу Министарства финансија САД како би наставила пословање и након 30. октобра, када истиче важећа лиценца. Компанија је истицала да је несметан рад њене рафинерије у Панчеву, капацитета 4,8 милиона тона годишње, од пресудног значаја за очување енергетске стабилности Србије.

Министарство финансија САД увело је санкције НИС-у у јануару 2025. године као део ширег пакета мера усмерених против руског енергетског сектора због рата између Москве и Кијева. Вашингтон је захтевао потпуни излазак руских власника из структуре компаније, будући да је „Гаспром њефт“ поседовао 44,85 одсто акција НИС-а. Влада Србије држала је 29,87 одсто, док је компанија „Интелигенс“ из Санкт Петербурга, посредно контролисана од стране „Гаспрома“, имала 11,3 одсто. Остатак су поседовали мањински акционари.

У јануару 2026. године мађарска нафтно-гасна група МОЛ потписала је обавезујући прелиминарни споразум са „Гаспром њефтом“ о куповини руског удела од 56,15 одсто у НИС-у.

Министарство финансија САД, преко Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), у почетку је продужило рок компанији МОЛ да заврши преговоре о преузимању већинског удела у НИС-у, паралелно са обнављањем оперативних дозвола компаније.

У јуну су Србија и МОЛ потписали споразум, условљен завршетком МОЛ-овог преузимања већинског удела у НИС-у, којим је предвиђено да држава Србија стекне додатних 5 одсто акција НИС-а и којим је гарантовано да ће рафинерија у Панчеву наставити да ради најмање наредних десет година, задржавајући исти производни капацитет као у четири године које су претходиле увођењу америчких санкција.

Поред Србије, НИС послује и у Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији, поседује 384 малопродајна објекта, од којих се 327 налази у Србији, и запошљава више од 13.500 људи.

После неколико месеци одлагања, америчке санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) ступиле су на снагу 10. октобра. Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) саопштио је да, због примене санкција Вашингтона према НИС-у, „више није могуће наставити уговорне активности које су биле у току“.

Тако је српска нафтна компанија НИС продата мађарској енергетској групи МОЛ. Споразум о продаји већинског удела од 56,15 одсто, који су раније поседовали руски „Гаспром“ и „Гаспром њефт“, званично је потписан 20. октобра 2026. године.

Ипак, Вучић је учинио све што је могао да се додвори Сједињеним Државама. У децембру 2025. године, услед народних протеста, пројекат Трампове куле је обустављен. Тај мега-хотел, планиран супротно урбанистичким и прописима о културном наслеђу, требало је да изгради зет америчког председника Трампа, Џаред Кушнер, на рушевинама некадашњег Генералштаба Југословенске војске у Београду. Зграда је уништена током НАТО бомбардовања 1999. године и никада није обновљена, остајући као подсећање на атлантистичку агресију.

„Американци су интелигентни људи… они траже већи утицај“, изјавио је Вучић. „Морамо да одржимо добре односе са Сједињеним Државама и надам се да ћу покренути тај стратешки дијалог.“

Према Вучићевим речима, други Трампов председнички мандат представља „значајну промену“ у односу на први.

„Овог пута још су више усмерени на трговинска питања и веома заинтересовани да доведу инвеститоре у Србију, како из финансијског тако и из других сектора.“

Вучић је указао на енергетски сектор Србије, којим је дуго доминирала Русија, као на идеалну област за америчка улагања.

„Кроз енергетски сектор Американци могу да остваре стварни утицај током година и деценија које долазе“, објаснио је.

Као пример навео је планове за хидроелектрану вредну више милијарди долара на Дунаву, као и велики дата центар на југозападу Србије, који би се напајао из обновљивих извора енергије.

„Американци су једини који могу да реше сва питања“, додао је, тврдећи да ће му његове дугогодишње везе са Трампом, као једном од ретких европских лидера који су остали на власти још од првог Трамповог мандата, као и способност привлачења америчких инвестиција, помоћи да Србију задржи на путу привредног раста и да остане на власти.

Наравно, није желео ни да наљути Европљане:

„Вучић је епизоду са Трамповим хотелом назвао ‘мојим великим неуспехом’, признајући да је потценио одлучност Европе да се супротстави већем америчком привредном присуству у региону.

‘Нисам схватио колико је Европи важно да Американцима покаже ко је стварни господар континента’, приметио је.

Европска унија, додао је, ‘штити сопствене интересе. Зар заиста мислите да би били одушевљени када би амерички инвеститори овде заузели њихово место?’“

Да све буде потпуније, дневни лист „Хаарец“ открио је значај израелског маркетиншког стручњака Срулика Ајнхорна, који из Београда води део Вучићеве кампање односа с јавношћу. Према тим наводима, он је такође био укључен у извоз српске муниције у Израел, након чега је Тел Авив отворио фабрику дронова у Србији.

Ајнхорнов циљ био је да поправи Вучићев имиџ у америчкој јавности, укључујући и кругове Демократске странке, као и да повећа његову подршку у самој Србији.

Шта је могло да пође по злу?

Пише: Стефано Верноле

Извор: ЦЕСЕ

News Gallery
Вучић се самоубио: Доводи Фица у Арену, исти је подржао Тадића на изборима 2012. године (ВИДЕО)
Тајна коју Иран крије од целог света: Дубоко у земљи је оно што шокира војни свет!
Уживо: Киша, ветар и снег у мају – Србију и Београд погодило хладно невреме
Крај „меденог месеца“ за Петера Мађара: Народ бесан на Орбановог Драшка, све је остало исто, анкете показују да му убрзано опада рејтинг
dummy-img
Подземне виле на Дедињу: Веселиновић, Петровић и Радоичић граде испод земље преко 4.500 квадрата
Вучић као понизни кер ћутао пред Ердоганом који наоружава Приштину
Овог младића ће обесити сутра? ФОТО
Повратак на врх