Комисија Врховног јавног тужилаштва, коју је формирала Загорка Доловац 27, октобра након пораза Александра Вучића на изборима, објавила је извештај о извршеној контроли ВЈТ у Београду, које је формално подређено Загорки Доловац. Након контроле предмета „Звучни топ“ Комисија предлаже да се против поступајућег тужиоца у овом предмету Миодрага Марковића покрене кривични поступак због злоупотребе службеног положаја.
Иако су и питању тешка кривична дела, која по закону у правно уређеним земљама имају за последицу и отказ, притвор, затвор (ако дође до осуђујуће пресуде), одузимање имовине стечене кривичним делима и брисање радног стажа на месту где је злоупотребљавао службени положај да не стекне незакониту пензију, у Србији чак није ни смењен са тужилачке функције, а камоли суспендован због ових озбиљних оптужби више инстанце која га је формално и поставила.
Комисија је, након увида у предмет оценила да су у поступању ВЈТ у Београду направљени бројни пропусти који се „не могу приписати само грешкама у правничком резоновању“, већ указују на пристрасно тумачење чињеница, селективно вредновање доказа и настојање да се оправда унапред донета одлука да током протеста 15. марта 2025. године није употребљен „звучни топ“.
У извештају се наводи да поступајући тужиоци (подређени Врховном тужилаштву) нису предузимали радње како би утврдили шта се догодило током петнаестоминутне тишине на протесту у Београду, већ како би „формализовали унапред донету одлуку да није било употребе звучног топа“.
Подсетимо, ВЈТ у Београду је 11. септембра 2026. године службеном белешком закључило да нема места покретању кривичног поступка, односно да 15. марта 2025. године није коришћен „звучни топ“ нити друго „сонично оруђе“. Тужилаштво је тада оценило и да су наводи о употреби таквог средства тенденциозни и да их појединци износе са намером да дестабилизују државу.
Комисија: Тужилаштво игнорисало сведочења грађана и медицинску документацију
Комисија Врховног јавног тужилаштва посебно указује на чињеницу да је ВЈТ донело такав закључак упркос изјавама око 150 грађана који су пред тужилаштвом или полицијом сведочили да су осетили дејство акустичног оружја, мишљењу стручног тима „Еарсхот“ и другим доказима.
Како се наводи, тужилаштво није разјаснило противречности између медицинске документације и исказа сведока, са једне стране, и тврдњи државних органа који негирају употребу акустичног средства, са друге.
„Уместо да разјасни ову противречност тужилаштво је прејудицирало закључак, јер је недоказану тврдњу државних органа узело као непобитну чињеницу, занемарујући материјалне доказе који је директно оповргавају“, наводи Комисија.
Комисија Врховног јавног тужилаштва објавила је извештај о извршеној контроли ВЈТ у Београду. Након контроле предмета „Звучни топ“ Комисија предлаже да се протиив поступајућег тужиоца у овом предмету Миодрага Марковића покрене кривични поступак због злоупотребе службеног положаја.
Комисија је, након увида у предмет оценила да су у поступању ВЈТ у Београду направљени бројни пропусти који се „не могу приписати само грешкама у правничком резоновању“, већ указују на пристрасно тумачење чињеница, селективно вредновање доказа и настојање да се оправда унапред донета одлука да током протеста 15. марта 2025. године није употребљен „звучни топ“.
У извештају се наводи да поступајући тужиоци нису предузимали радње како би утврдили шта се догодило током петнаестоминутне тишине на протесту у Београду, већ како би „формализовали унапред донету одлуку да није било употребе звучног топа“.
Подсетимо, ВЈТ у Београду је 11. септембра 2026. године службеном белешком закључило да нема места покретању кривичног поступка, односно да 15. марта 2025. године није коришћен „звучни топ“ нити друго „сонично оруђе“. Тужилаштво је тада оценило и да су наводи о употреби таквог средства тенденциозни и да их појединци износе са намером да дестабилизују државу.
Комисија: Тужилаштво игнорисало сведочења грађана и медицинску документацију
Комисија Врховног јавног тужилаштва посебно указује на чињеницу да је ВЈТ донело такав закључак упркос изјавама око 150 грађана који су пред тужилаштвом или полицијом сведочили да су осетили дејство акустичног оружја, мишљењу стручног тима „Еарсхот“ и другим доказима.
Како се наводи, тужилаштво није разјаснило противречности између медицинске документације и исказа сведока, са једне стране, и тврдњи државних органа који негирају употребу акустичног средства, са друге.
„Уместо да разјасни ову противречност тужилаштво је прејудицирало закључак, јер је недоказану тврдњу државних органа узело као непобитну чињеницу, занемарујући материјалне доказе који је директно оповргавају“, наводи Комисија.
У извештају се критикује и објашњење ВЈТ да је масовно кретање грађана изазвано повлачењем редара и активирањем безбедносног протокола. Комисија оцењује да је такво образложење неуверљиво и засновано на логичкој грешци, јер се узрочно-последична веза изводи само из чињенице да се један догађај одиграо непосредно пре другог.
Такође се указује да тужилаштво није објаснило због чега грађани на другим протестима нису пријављивали сличне тегобе, иако су пиштаљке и друга звучна средства коришћена у истом обиму.
Уместо истраге о звучном топу, провера политичке припадности сведока
Један од најважнијих налаза Комисије односи се на поступање ВЈТ према грађанима који су тврдили да је акустично оружје употребљено.
Према извештају, ВЈТ се 26. јуна 2026. године обратило Безбедносно-информативној агенцији (БИА) са захтевом да провери 154 грађана који су дали изјаве о употреби звучног топа. Србин,инфо подсећа да су тада на разговор привођени и независни новинари, попут уредника Србин.инфо Дејана Златановића, који је током преноса уживо снимио директан удар звучног топа у народ.
У извештају Комисије се даље наводи да је од БИА тражено да утврди да ли се та лица налазе у евиденцијама политичких партија и да ли су повезана са домаћим или страним невладиним организацијама, ради утврђивања елемената кривичног дела позивања на насилну промену уставног уређења.
Комисија оцењује да је ВЈТ, уместо утврђивања евентуалне одговорности за употребу забрањеног средства, усмерило активности против грађана који су јавно говорили о том догађају.
Посебно се указује на доказне радње предузете против једног војног аналитичара, укључујући наредбе за претрес стана и електронске опреме, због сумње на кривична дела против уставног уређења.
„Уместо да истражује наводе о потенцијалном угрожавању грађана звучним топом, тужилаштво читав догађај третира као напад на државу, усмеривши фокус на политичку припадност и грађански активизам самих жртава и сведока“, закључује Комисија.
Марковић јавно претио процесуирањем онима који говоре о звучном топу
У извештају се посебно анализирају јавни наступи тужиоца Миодрага Марковића, једног од потписника службене белешке којом је предмет окончан.
Комисија подсећа да је Марковић 19. јуна 2026. године, гостујући на РТС-у, говорио о наводним доказима да је употреба звучног топа била организовано симулирана, као и о идентификовању група људи које ће бити процесуиране.
Наводи се и да је Марковић 14. септембра, такође на РТС-у, поручио да може да гарантује да ће сви који јавно тврде да је употребљено сонично оруђе бити процесуирани и да се „нико од њих неће извући“.
Комисија такве изјаве оцењује као јавно криминализовање уставом зајемчене слободе изражавања и манифестацију пристрасности у поступању тужилаштва.
Оштећенима ускраћено право на приговор
Комисија указује и на начин на који је предмет вођен у тужилачким евиденцијама.
Предмет је, наиме, остао у КТР уписнику, због чега је одлука о непокретању поступка донета у форми службене белешке, против које оштећени немају право на приговор.
Према оцени Комисије, предмет је, имајући у виду његов значај и обим, требало завести у КТ или КТН уписник, чиме би оштећенима било омогућено да оспоре одлуку пред непосредно вишим тужиоцем.
Комисија сматра да је оваквим поступањем грађанима ускраћено право на делотворно правно средство, гарантовано Европском конвенцијом о људским правима.
Марковић починио „тежак дисциплински поступак“
Поред кривичног гоњења Марковића због сумње на злоупотребу службеног положаја из члана 359. Кривичног законика, Комисија предлаже покретање дисциплинског поступка против њега и јавне тужитељке Александре Стефановић због кршења начела непристрасности и угрожавања поверења грађана у јавно тужилаштво.
Уколико буде правноснажно утврђено да је Марковић учинио тежак дисциплински прекршај, Комисија предлаже покретање поступка за његово разрешење, као и удаљење са јавнотужилачке функције након покретања тог поступка.
Комисија такође предлаже да надлежно тужилаштво током кривичног поступка испита по чијим налозима је Марковић поступао и да ли је на његове одлуке утицао руководилац ВЈТ у Београду.
Према оцени Комисије, Марковић је својим поступањем тешко повредио права грађана који су присуствовали протесту 15. марта, укључујући право на физички и психички интегритет, једнаку правну заштиту и делотворно правно средство.
