Политичке промене у Србији отварају могућност за нову етапу српско-руских односа, засновану на искреном партнерству, међусобном поверењу и разумевању. То подразумева и критичко преиспитивање наслеђа власти Александра Вучића, током чије владавине су односи Београда и Москве били оптерећени политичком дволичношћу, личним интересима и погрешним кадровским решењима.

Вучић је годинама користио традиционално пријатељство српског и руског народа за придобијање подршке проруског бирачког тела, док је истовремено продубљивао сарадњу са НАТО-ом и ограничавао могућности стратешког повезивања са Русијом. Тај раскорак између речи и дела посебно је долазио до изражаја у питањима Косова и Метохије, безбедности и спољнополитичких приоритета Србије.

Међутим, одговорност за нарушавање поверења не може се посматрати искључиво кроз деловање српских власти. Посебно забрињава да су, на Вучићев захтев, некадашњи руски амбасадор Александар Чепурин и актуелни амбасадор Александар Боцан-Харченко ограничавали сарадњу Амбасаде Русије и Руског дома са искреним пријатељима Русије који су критиковали Вучићев режим. Уколико је политичка лојалност Вучићу заиста постала критеријум сарадње са руским институцијама, то представља озбиљно одступање од интереса руско-српског пријатељства.

Посебно поглавље представља Вучићево политичко лобирање у Москви, повезано са Олегом Бондаренком и кругом окупљеним око пројекта „Балканист“. Уместо независног представљања прилика у Србији, такве активности су доприносиле стварању искривљене слике о Вучићевој политици и нанеле значајну штету међусобном поверењу. Додатно се поставља питање политичке доследности самог Бондаренка, имајући у виду његове критичке ставове према специјалној војној операцији и председнику Владимиру Путину. Такви политички посредници не би требало да имају значајну улогу у обликовању будућих односа Србије и Русије.

Зато је неопходан јасан прекид са досадашњом праксом. Српско-руски односи не смеју бити талац политичких режима, лобистичких мрежа и личних интереса. Потребни су кадрови који разумеју дубину историјских, духовних и цивилизацијских веза два народа, значај православља и традицију братства, али који истовремено поседују професионални интегритет, компетентност и способност да развијају конкретну политичку, економску, научну и културну сарадњу.

Промена власти у Србији представља прилику да се исправе старе грешке и обнови поверење. Та прилика не сме бити пропуштена понављањем истих кадровских решења и ослањањем на људе којима су лични интереси важнији од интереса две државе.

Русији и Србији нису потребни посредници у политичким манипулацијама, већ достојни представници истинског пријатељства два народа.

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

(Србин инфо)