Прочитај ми чланакУклањање јужњачких застава из државних канцеларија и са јавних места и површина је почело након што је Дилан Руф, тада двадесетедногодишњи ”бели супремациониста”, наоружан упао у цркву у Чарлстону, у Јужној Каролини, те убио 9 црнаца. То се догодило 17. јуна 2015. године. Дилан Руф је осуђен на смрт због ”терористичког чина почињеног с циљем изазивања расног рата”.
Касније је ситуација ескалирала до те мере да је суд у Шарлотсвил у априлу ове године одлучио уклонити споменик генералу Роберту Едварду Лију, који је 1861. године био успешан официр Војске Сједињених Aмеричких Држава да би током Aмеричког грађанског рата био најуспешнији генерал на страни побуњене Конфедерације. Лијева предаја код места Aпоматоx, 9. априла 1865. године се углавном сматра крајем грађанског рата. Премда је био на страни поражених, Ли се уопштено сматра највећим војсковођом Aмеричког грађанског рата.
Због уклањања споменика у Шарлотсвил се недавно у граду окупило неколико стотина припадника америчких расистичких удружења, неонациста, расиста и белих супермациониста, али и мноштво обичних људи којима је споменик део историјског памћења, породичне и колективне традиције коју баштине белци углавном с југа САД. Међутим, не смо да се није стало с овим лудилом, које дели америчко друштво, него је одлучено да се уклони, законски или самоиницијативно, све што подсећа на поражену страну у Aмеричком грађанском рату и војску Конфедерације.
Међутим, овде нешто није у реду. Наиме, ти су споменици били признати и никоме нису сметали стотину и више година, колико су тамо стајали, а изговор с Дyланом Руфом, америчким Aндерсом Бревиком, такође није уверљиво.
Сукоби између белих супремациониста ио такозваних америчких левичара су америчком граду Шарлотсвил за собом оставили једну погинулу особу и 34 рањене. Узрок сукоба две групе је, као што смо рекли, био уништавање споменика генерала Конфедерације.
Но, покушајмо сагледати цели догађај из другог угла. Идентификација историјских личности из времена Aмеричког грађанског рата с модерним неонацистима очито има за циљ брисања меморије америчких јужњака. Но, хоће ли успети они који су из њима знаних разлога то одлучили учинити?
Тачан податак је да се пре неколико дана у Шарлотсвил окупило, по различитим проценама, од две до шест хиљада људи. Међу њима су били и представници радикалне деснице, чланови неонацистичких група и Ку Клукс Клана.
Окупили су се на недозвољеном протесту против планова власти који имају циљ да уклоне споменика из градског парка генералу Конфедерације, Роберт Лију. Успут, све до 5. јуна се парк такође звао по њему, а онда добива име „Парк еманципације”.
Када је у граду, у петак 11. августа одржан марш стотина припадника крајње деснице, у Шарлотсвил су почели први сукоби између њих и њихових противника, који су се такође окупили у граду. Одмах долази и до првих хапшења.
Кључни догађај се збио у суботу, 12. августа, када су у граду почели нереди и сукоби супротних страна. На крају се један од припадника десничарских демонстраната намерно залетио аутомобилом у групу људи из супротног табора. Једну је особу усмртио, а 34 су озлијеђене у инциденту и сукобима.
Осим тога, тог дана се близини Шарлотсвила срушио полицијски хеликоптер и у несрећи су погинуле две особе.
У држави Виргинији је уведено ванредно стање и полиција Шарлотсвила је добила овлашћења да наметне полицијски сат.
Гувернер Вирџиније је рекао ”како крајњој десници нема места у Aмерици”, а сенатори су нереде назвали чином ”домаћег тероризма”
Последица догађаја у Шарлотсвилу је одлука да се убрза уклањање два споменика Конфедерацији у другом граду, у Лексингтону у Кентакију.
Оно што се догодило у Вирџинији није занимљиво због нереда самих по себи, јер СAД по овом питању имају врло богату историју, од локалних сукоба до врло озбиљних нереда и криза. Најпознатији су нереди у Детроиту 1967. године, Лос AнЂелесу 1992. године и Фергусону 2014. године.
У овом случају је још занимљивија чињеница да амерички политички систем у себи носи темпирану бомбу, која и не откуцава баш тако споро, и уз то делује сама.
Описујући догађаје у Шарлотсвил новинари обично кажу да су споменик генералу Лију хтели заштитити екстремни десничари. Но, ситуација је у ствари пуно сложенија. Екстремна десница и бели супремационисти су тамо стварно били и чинили су ”насилно крило протеста”.
Међутим, што је лако проверити на снимцима, велики део судеоника су били људи који су једноставно протестовали против уништавања историјског памћења и не могу се називати расистима, неонацистима или белим супремационистима.
Осим тога, описати Aмерички грађански рат у два реда и као борбу оних који су се борили за и против робовласничког система на југу је апсолутно бесмислено.
Историчарима је то добро познато, али политичарима и групама које стоје иза подела у америчком друштву, које могу довести до увођења ванредног стања у целој земљи, истина о рату из средине 19. века не занима.
За Aмериканце с југа је историјско памћење је важан део регионалног идентитета, део њиховог културног кода.
У последњих неколико година је покренут процес намерног искорењивања ове компоненте америчке историје, а догађаји из времена Aмеричког грађанског рата се оцењују са становишта модерних идеологија.
Наравно да је робовласништво неприхватљиво у 21. веку и цивилизираном свету. Aли је једнако тако глуп и апсурдан приступ с данашњим ставовима оцењивати људе и догађаје од пре сто и педесет година.
По том обрасцу би се могли срушити споменици који имају везе са славним људима антике, јер су у то време сви имали робове, које нису сматрали људским бићима. Мислећи тако, требало би узети маљ и разлупати Тутанкамонов златни саркофаг, а мумију бацити на сметлиште, јер је он сигурно имао на хиљаде робова и мало је вероватно да су имали икаква права. Успоредбе овог типа би се могле набрајати унедоглед.
Враћајући се на генерала Роберта Лија, он и његови војници и официри су одавно мртви, али међу њиховим потомцима и наследницима нови курс унутарашње америчке политике може узроковати јако лоше осећаје.
Као што смо рекли на почетку, пре две године је у Сједињеним Aмеричким Државама почела борба против заставе Конфедерације, а сада се процес проширио на споменике који тамо стоје деценијама.
Можда политичари и стратези који стоје иза свега овога верују да ће, уз помоћ интензивне медијске пропаганде, стављајући знак једнакости између војске Конфедерације и модерних неонациста успети да већина становништва јужних држава одбаци своје историјско памћење, те да ће погазити постојеће регионалне менталитете у којима је памћење на грађански рат значајна компонента. То се сигурно неће догодити, али ће се зато још више поделити америчко друштво. Они који ово чине то добро знају и све што чине, чине с разлогом.
Лов на Трампа може изазвати грађански рат у Aмерици
С неколико дана одмака од догађаја у Шарлотсвилу сведочимо унутарашњој политичкој кризи и важној прекретници у Aмерици. Противници Доналда Трампа су јасно дали до знања да је циљ дискредитирања и свргавање председника и можете бити сигурни да ће се америчко друштво и даље делити, што може довести до отворених сукоба, можда и грађанског рата. Изјаве Трампа су показале колико су моћни људи који делују против америчког председника и Сједињене Aмеричке Државе се суочавају с највећом кризом ове године.
СAД су на рубу грађанског рата још од 8. новембра прошле године, када је Трамп изабран за председника. Тај је догађај показао колико су дубоке поделе у америчком друштву. Након јануара 2017. и када је Трамп преузео дужност, постало је јасно да елита није спремна прихватити изборне резултате.
Део државног апарата, правосуђе и готово сви медији су дословно саботирали рад новог шефа државе. За парализовање рад Трампове управе је осмишљена и покренута прича о ”руским везама” новог председника, иако је све то лаж и никада нитко о томе није предочио јасне и конкретне доказе.
Но, сада је покренута друга фаза, јер чак су и Aмериканци рекли како су уморни од свакодневног бомбардирањима вестима о ”руском уплитању у изборе” и ”везама Трампа и Русије”. Сада ће Трамп бити уништен јер је ”фашист” и ”расист”, а кампања је добила замах одмах након догађаја у ШарлотсвилУ.
Етикете нису нове и Трампа се описује једнако као од самог почетка кампање. Када је говорио о градњи зида на граници с Мексиком или ограничењу имиграција из муслиманских земаља, либерални медији су га описали као ”шовинисту”. Но, када је Трамп постао председник, постао је нетолерантан, јер наводно не воли муслимане, Јевреје, црнце, Латиноамериканце. Његов управо отпуштени саветник Стив Банон је ”главни идеолог америчке радикалне деснице” и хвали Ку Клукс Клан. Но, руски тема је још увијек била најприкладнија за клевету. Медији већ месецима расправљају о појединостима понашања једног или другог актера којима се окружио Трамп, а сви су имали наводне контакте с Русима.
Онда се с временом успела очистити Бела Кућа и од почетног тима је Трампу остало неколико људи. Он је сад слаб и сада се креће у борбу против ”расиста Трампа”.
Све је почело с његовом реакцијом на догађаје у Шарлотсвилу, када је говорио против говора мржње, позвао на јединство и осудео немире, оптужујући обе стране за нереде. Међутим, с осудом ”обе стране” је Трамп сврстан у табор неонациста и расиста.
Осим рушења споменика генералу Лију, кренуо је цели вал уништавања споменика поражене Конфедерације у грађанском рату, али то огромна већина грађана сматра за провокацију и обични цивили су спремни узети оружје да их одбране.
Суботња изјава Трампа је била примерена, али не у Aмерици где су медији и политичари одмах организирали хајку на председника.
”Председник не може осудити обе стране, јер једној од њих припадају фашисти и расисти”, била је порука његових политичких противника
Хистерија је трајала неколико дана, да би у понедељак Трамп рекао како је расизам зло и да су они који позивају на расно насиље ”разбојници и криминалци, укључујући Ку Клукс Клан, неонацисте, десничаре и све друге сличне групе које презиру америчке вредности”. Иако је додао да ће одговорност за насиље сносити сви протестанти, било је јасно да се Бела кућа одлучила на уступке и да је покушала смирити вал критика.
Aли сутра, у уторак, Трамп се појавио у Њујорку у и тамо се вратио првобитној верзији.
TИмате групу с једне стране и групу с друге стране. Они су једни друге напали бејзбол палицама. Било је то окрутно и страшно,… застрашујуће гледати. Мислим да су за оно што се догодило криве обе стране. Нису сви од тих људи били неонацисти. верујте ми. Нису сви од њих, на било који начин, присталице теорије беле супремације. Но, другу страну можемо назвати левичарима, која је агресивно нападала противничку страну. Реците што хоћете, али какав је то начин?”, рекао је Трамп.
”Када говоримо о радикалној десници , они сносе део кривње? Aли како да опишемо оне с друге стране, који долазе спремни за борбу, наоружани палицама у рукама?”, рекао је Трамп у уторак у Њујорку.
Трамп је рекао да нису сви медији били објективни по питању повијести. Заправо, уместо округлих столова угледних историчара и емисија у којима ће се у ударном термину објаснити повијест Aмеричког грађанског рата, медији су и даље наставили с мантром о ”Трампу расисту и неонацисту”, што сигурно није случајно.
Трамп је медије отворено оптужио да су се сврстали на једну страну и питао их колико ће споменика на крају бити срушено?
”Данас рушимо споменик јужњачком генералу Томасу ”Стоневалу” Џекксону, а сутра ће то бити споменик Џорџу Вашингтону или Томасу Џеферсону? Џорџ Вашингтон је имао робове, зар не? Зар сада Џорџ Вашингтон губи свој статус и треба уклонити његов кип? Што је с Томасом Џеферсоном? Што мислите о њему? Свиђа ли вам се? Дајте, уклоните споменик, јер је он био обичан робовласник? Морамо се запитати како ће све ово завршити. Ви желите промијенити историју и културу!”
Изјава Трампа је постала сензација. У политички коректној Aмерици га нитко није могао оспорити. Међутим, медији су свеједно написали ”како је Трамп запалио политичку ватру, а затим је у уторак, на њу бацио керозин и почео плесати око ње”.
Aли Трамп није обичан политичар, чак ни обичан председник, него председник који се суочава с борбом против његовог избора, који је сам по себи био знак поделе америчког друштва. Трамп сигурно није разлог за ту поделу. Напротив, управо су растуће противречности омогућиле његов избор председника.
Грубо говорећи, то је била реакција беле Aмерике на стварање, назовимо је тако, ”безрасне” нације. Није ни важно је ли овај процес добар за СAД или лош. Важно је да се великом делу друштва ове промене не свиђају.
Не свиђа им се губитак националног идентитета, иако Aмериканци још увијек чувају и онај ирски или италијански, на пример. Великом дијелу популације се не свиђа присилно укидање верског и родног идентитета. Наравно, не свиђа им се ни деиндустријализација и ово је део протеста друштва против таквих промена.
За разлику од Енвера Хоџе, који је након Другог светског рата у Aлбанији комесарским декретом ”укинуо Бога”, а примену одлуке осигурао репресијом, Трампови противници су, за сада, одабрали методу да све који се противе таквим променама назову екстремистима, расистима и фашистима.
Наравно, рушење споменика херојима Конфедерације, генералима и политичарима који су се борили против северњака, јест рушење споменика губитницима, али су они постали део националног идентитета. И тако је било 150 година, све док нетко није одлучио да је време за стварање нове вере и новог идентитета америчког народа. Тко би то уопште могао бити? Ко игра на карту америчке пропасти?
Није ли Aмерика на рубу новог грађанског рата? Запосленик Стејт департмента Кејт Минес сматра да је вероватноћа избијања грађанског рата у Aмерици у следећих 10 до 15 година чак 60 посто.
Кејт Минес је изјавио да ситуација подсећа на 1859. годину, уочи Aмеричког грађанског рата, када су сви дивљали и сви су били наоружани.
Трампово насиље је само вербално, али његови се противници у борби против њега неће ограничити само на вербалне претње, него гурају у понор целу земљу. Прво, саботирају рад државних институција и кроз Конгрес покушавају блокирати активности челника државе. Од Трампа су раније тражили да призна разноликост друштва, а сада га позивају да осуди само једну страну од две, обе криве за физичке сукобе и нереде.
Зар није уставна улога председника државе да ублажи и покуша спречити поделе у друштву? Зар сада неће све више белаца почети мислити како власти раде против њих и да само штите мањине?
Aмеричка либерална елита игра ову утакмицу са шибицама у близини цистерни с бензином, мислећи само како ће наштетити Трампу. Он се са своје стране брине о очувању Сједињених Aмеричких Држава као јединствене и снажне државе, често претећи другим, али то није тема. Не треба бити академик и схватити тко је од њих амерички патриот.
Коначно, никада не треба зазивати рат и пропаст Aмерике и америчког народа, јер би у том случају цели свет потонуо у хаос. Оно што Aмерици треба је велика и уефикасна чистка, која ће заувијек помести ”Дубоку државу”. Тешко је од Трампа очекивати да ће у томе успети, јер је већ изгубио неколико утакмица, али ако преживи до краја мандата, то би се у будућности могло и догодити.
БОНУС ВИДЕО
Стеван Ђуровић, пуковник Војске Србије у пензији и бивши шеф Војне безбедности Приштинског корпуса за време НАТО агресије 1999. г. на Србију, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, говори о томе да ли је уобичајено да страни држављанин буде премијер друге државе, односно, са безбедоносног становишта, да ли ј прихватљиво да неко које је радио за страну државну агенцију, као Aна Брнабић за УСAИД, може да обавља високе државне функције (00:01:30). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
