Мирослав Паровић објаснио је јутрошње објаве на режимским медијима о хапшењима одређених особа због наводног планирања изазивања нереда 25. октобра. Према његовим речима, ради се о очајничком покушају Александра Вучића да руши изборни процес кроз фабриковане приче о терористичким актима и нередима.

Паровић је још 9. октобра 2026. године код нотара оверио јавну изјаву о томе шта ће радити до и на сам дан избора. Изјаву је послао на већи број домаћих и међународних адреса, а сада је објавио имајући у виду да је Вучић кренуо у ову акцију. У изјави наводи да никада није кривично осуђиван, да се кроз каријеру водио принципом заштите националног и државног интереса и строгог поштовања Устава. Декларисао се као неко ко искрено подржава Студентску листу и позива грађане да за њу гласају на законит и уставом дозвољен начин.

У изјави Паровић упозорава да Вучић незаконитим и противуставним утицајем на државне органе, тужилаштва, БИА и полицију покреће акцију опсервације већег броја грађана, међу којима и њега самог. Циљ је, према његовим сазнањима, да се непосредно пред изборе одређени број грађана оптужи за кривична дела из чланова 308. и 309. Кривичног законика, како би се постигао ефекат сличан афери „Државни удар“ коју је режим Мила Ђукановића произвео на дан парламентарних избора у Црној Гори 16. октобра 2016. године.

Тада су у Црној Гори, на дан избора, ухапшене групе грађана Србије под оптужбама за планирање терористичких аката, заузимање Скупштине и хапшење премијера Ђукановића. Специјално тужилаштво је говорило о плановима за изазивање хаоса и промену власти, а медији су то представљали као спречен државни удар. Касније је део оптужби за тероризам повучен, а случај је остао контроверзан и политички искоришћен за мобилизацију и застрашивање.

Сличан сценарио, према Паровићу, примењивао је и Виктор Орбан у Мађарској. Орбан је током предизборних кампања користио застрашивање спољним претњама, фабриковане или надуване безбедносне ризике и наративе о опасностима по државу како би мобилисао бираче око власти и дискредитовао опозицију. У једном периоду су се појављивале и приче о експлозивима и безбедносним претњама непосредно пред изборе, што су критичари тумачили као покушај да се створи атмосфера страха и оправда евентуално одлагање или контрола изборног процеса.

Паровић поручује да нема разлога за страх и позива на конкретне кораке: сви на завршни скуп Студентске листе на Славији 22. октобра у 18 часова, масовни излазак на биралишта 25. октобра пре 7 сати ујутро, а од 20 часова истог дана на улице у активну контролу изборног процеса, на шта грађани имају уставно и законско право према члановима 150. и 151. Закона о избору народних посланика. Коначно, 1. новембра 2026. највећи скуп икад у Београду у знак сећања на 17 жртава пада надстрешнице и нови народни договор.

Оваква хапшења и наративи о планираним нередима, према Паровићевом тумачењу, део су покушаја да се изборни процес криминализује и компромитује у последњим данима кампање, по угледу на проверене методе из региона. Док режимски медији извештавају о хапшењима због наводног планирања нереда, Паровић тврди да се ради о фабрикованим причама чији је циљ застрашивање и рушење легитимитета избора.

(Србин инфо)