YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Увод и Лештане: некадашње упориште СНС-а мења страну
10:07 Дијаспора у Италији и институционалне препреке за гласање
21:02 Изборна математика: мањинске листе као резервни план режима
39:19 Фантомски бирачи, медији и Косово и Метохија у изборном систему
46:50 Протести младих у Француској и Белгији и побуна против елита
1:02:20 Богат сељак, домаћа привреда и потпуна реформа образовања
1:17:22 Притисак на „Србин.инфо” и обезбеђење породице Вучић
1:28:18 Лекарски прегледи политичара и казна „Зиђину” због Бора
1:35:03 Здравље, одговорност и уређивачка политика „Србин.инфо”
1:42:18 За кога ће Златановић гласати и како ће се пратити избори
1:47:22 Могућ прекид интернета и одбрана изборног резултата
1:57:22 Листа СНС-а, позив на јединство, лустрација и „Ћациленд”

У новом издању емисије „Прелиставање”, заједничком пројекту медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, Дејан Петар Златановић и проф. др Душко Кузовић највећи део разговора посветили су предстојећим изборима. Њихова заједничка полазна тачка била је да незадовољство влашћу расте, али да само постојање већинског незадовољства не гарантује промену власти. Према њиховом виђењу, одлучиваће излазност, контрола бирачких места, понашање опозиционих и студентских структура, медијска доступност и способност грађана да одбране стварно исказану вољу.

Истовремено, емисија није остала само у оквирима изборне кампање. Отворена су питања сиромашења становништва, положаја домаће привреде и пољопривреде, бесплатног образовања, одговорности универзитетских наставника, загађења у Бору, медијске контроле, могућег прекида интернета, безбедности породице Вучић, састава изборне листе СНС-а и улоге „Ћациленда” у центру Београда.

Лештане као слика промене расположења

Златановић је разговор започео дешавањима у Лештанима, где је екипа „Србин.инфо” пратила окупљање око студентског штанда и спор са присталицама СНС-а. Лештане је представио као типично београдско приградско насеље у којем живе људи пореклом из различитих крајева српских земаља и које је годинама било снажно упориште радикала, а потом напредњака.

Према његовој процени, управо се у таквом месту види дубока промена: присталице власти постале су тише и повученије, док противници режима све слободније јавно износе ставове. Он је то упоредио са атмосфером уочи 5. октобра, када је тадашња опозиција такође успела да победи у Лештанима.

Златановић је нагласио да су његове комшије, без обзира на политичке разлике, у приватном животу углавном пристојни, солидарни и спремни за заједничко решавање проблема. Противречност види у томе што део истих људи, из страха, користи или зависности од државног посла, гласа за политичаре којима не би приписао моралне особине које сам поседује. То је описао као раздвајање приватног, пословног и јавног лица савременог човека.

Као конкретан пример губитка поверења навео је искуство мештана са интернет услугом МТС-а: по његовим речима, многи су прешли због повољних понуда, али су се после кварова и вишедневних прекида вратили претходном оператеру. Његов закључак је да грађани, без обзира на партијску припадност, окрећу леђа власти када осете да систем више не може да обезбеди ни основне услуге.

Поред случајева „Рибникара”, „Рио Тинта”, пада надстрешнице и студентске побуне, Златановић је као разлоге за пад подршке власти навео инфлацију, раст трошкова живота, несигурност запослења, лоше услове рада и губитак послова. Додао је да се слика насеља мења и услед досељавања страних радника, за које је казао да у његовом окружењу нису правили проблеме, али да њихово присуство прати шире промене на тржишту рада.

Кузовић: Дијаспора мора да пређе 260 километара да би гласала

Кузовић је указао на најаву да ће држављани Србије који живе у Италији пешачити око 260 километара, од Вићенце и Валдања до конзулата у Трсту, како би скренули пажњу на проблем остваривања бирачког права. Он је оценио да Министарство спољних послова грађанима у расејању компликује гласање и иронично се осврнуо на кадровску политику у дипломатији.

По његовом мишљењу, такво поступање није само административни пропуст, већ део система који отежава гласање људима за које власт претпоставља да јој нису наклоњени. Европску унију је оптужио за двоструке стандарде: сматра да европски центри моћи занемарују стање људских права у Србији када добију приступ ресурсима и јефтиној радној снази.

Кузовић је рекао да западноевропским земљама одговара исељавање грађана Србије јер им је потребна радна снага која им је културно ближа од миграције из удаљенијих средина. Последицу таквог процеса види у даљем пражњењу Србије и слабљењу преостале домаће производње.

Институције, извршитељи и одговорност за могућу ескалацију

Кузовић је Србију описао као земљу у стању озбиљне окупације и оценио да полиција, тужилаштво, судови и безбедносне структуре не штите грађане на начин на који би морале. Посебно је критиковао јавне извршитеље, назвавши их механизмом репресије, уз оцену да трошкови њихових поступака често вишеструко премашују основни дуг.

Он је навео да, према његовом утиску са путовања по Србији, између 60 и 65 одсто грађана жели смену власти. Зато је упозорио да би резултат који драматично одступа од стварног расположења становништва могао да изведе људе на улице. Одговорност за мирни или насилни расплет, по њему, лежи пре свега на онима који контролишу институције и средства принуде.

Кузовић је одбацио тезу да „народ” сам може да изазове братоубилачки рат, јер, како је рекао, грађани немају пендреке, штитове, сузавац, водене топове, борбена возила и дуге цеви. Његова порука властима била је да не смеју да доведу земљу до ескалације непоштовањем изборне воље.

Златановићев модел изборног инжењеринга преко мањинских листа

Најопширнији део емисије Златановић је посветио изборној математици. Његова основна теза је да власт подстиче већи број листа националних мањина које фактички контролише, јер је за освајање мандата мањинској листи потребно знатно мање гласова него обичној изборној листи.

Као ранији пример навео је Руску странку на републичким и нишким изборима, за коју сматра да је била инструмент изборног инжењеринга. Према сценарију који је изложио, чак и ако студентска листа освоји осетно више гласова и мандата од СНС-а, власт би могла да задржи већину уз помоћ формално мањинских, а фактички режимских листа.

Златановић је више пута нагласио да је реч о моделу и процени коју намерава детаљније да обради у посебној емисији, а не о већ утврђеном исходу. Његов најважнији практични закључак јесте да режиму не одговара велика излазност: што више људи гласа, потребно је више гласова за сваки мањински мандат, а теже је и прелити део гласача СНС-а на сателитске листе.

Елемент Златановићевог модела	Процена из емисије	Политичка последица коју предвиђа
Студентска листа осваја више од СНС-а	Наведен пример 116 према 109 мандата	Победник по броју гласова ипак не мора да формира власт
Листе мањина под контролом режима	Око 15–18 додатних мандата у једном сценарију	СНС са савезницима може достићи већину од 126
Расипање додатих гласова	Десетине гласова на великом броју бирачких места	Неправилност постаје тежа за уочавање на једном месту
Висока излазност	Као преломни праг помиње се више од 75 одсто	Смањује снагу инжењеринга и повећава шансу за смену власти
Сукоби унутар опозиције	Одбијају неодлучне и апстиненте	Повећавају шансу режима да опстане

Златановић је зато позвао студентску листу, „Аутентичну десницу” и „Европску Србију” да прекину међусобне нападе и усмере кампању на корупцију, пропусте и одговорност власти. Сматра да свађа у опозиционом простору смањује излазност и даје Александру Вучићу „руку спаса”.

Вишак бирача, преминули гласачи и Косово и Метохија

Кузовић је изборну расправу допунио питањем несагласности између броја становника и броја уписаних бирача. Иронично је питао да ли истраживачке агенције испитују „предизборно расположење” људи старијих од сто година и преминулих грађана који, према тврдњама изнетим у емисији, и даље остају у евиденцијама и „гласају”.

Посебно је отворио питање Косова и Метохије, саставног дела Србије који се тренутно налази под окупацијом албанских сепаратиста: ако је покрајина у уставном поретку Србије, упитао је, зашто није стварно укључена у изборни систем Србије? По његовом мишљењу, власт сталним лицитирањем датумом избора скреће пажњу са бирачког списка, положаја грађана на Косову и Метохији и одсуства медијских слобода.

Кузовић је критиковао телевизије и новинаре који се представљају као опозициони, а у пресудним тренуцима, како тврди, дају простор контролисаним политичким актерима и усмеравају незадовољство грађана у безопасном правцу. Слободним YоуТубе каналима дао је посебан значај и оценио да би после политичких промена требало преиспитати одговорност медија који су игнорисали страдање и сиромашење становништва.

Цена политичке кризе и куповина подршке јавним новцем

Кузовић је предложио да се политичка криза измери изгубљеним радним сатима и производњом која није остварена док режим опстаје упркос губитку подршке. По његовој оцени, власт сваког дана постаје богатија, док средња и нижа класа сиромаше.

Он је тврдио да власт међународну подршку купује ресурсима и новцем грађана, а домаће савезнике кредитима које ће враћати цело друштво. Ћутање грађана описао је као облик прећутног одобравања, чак и када је изазван страхом од репресије.

Од Србије до Француске и Белгије: побуна младих и сукоб са елитама

Златановић је протесте у Србији ставио у шири међународни контекст. Подсетио је на протесте против ковид мера у Београду и изнео став да је отпор у Србији охрабрио и протесте у другим европским земљама. Савремене протесте ученика и студената у Француској и Белгији видео је као део генерацијског и класног сукоба грађана са политичким, финансијским и бирократским елитама.

Он је Белгију описао као простор преко којег се друштвени процеси из француског света лакше преносе у Холандију, Немачку и друге германске земље. По његовој прогнози, немири ће се ширити западном Европом, док би у централној и источној Европи могли да добију другачији — антиколонијални — карактер, усмерен против великих корпорација и бриселске бирократије.

Златановић је направио разлику између протеста староседелачке европске омладине, која се буни због пада квалитета образовања и животног стандарда, и побуне дела потомака миграната који се нису интегрисали. Његов став је да масовне миграције, нарочито када су једнополне или када заједнице остају културно издвојене, могу да продубе цивилизацијске сукобе. Као супротност томе навео је постепенију интеграцију досељеника из словенских и средњоевропских земаља.

Кузовић: Без богатог сељака, домаће привреде и знања нема слободе

Кузовић је узрок политичке зависности грађана видео у системском уништавању њихове економске самосталности. Сматра да свакој власти која жели потпуну контролу сметају независан предузетник, богат сељак и образован човек способан да самостално закључује.

По његовој оцени, домаћа производња је потискивана како би људи били приморани да оду у иностранство, запосле се у државној служби или воде фирму зависну од буџетских послова. Уништавање базне индустрије повезао је и са слабљењем одбрамбене способности земље, јер држава без сопственог челика, производних капацитета и хране зависи од туђе воље у време кризе.

Кузовић је оптужио власт да више штити интересе увозника и пољопривредних произвођача из Албаније него сељака из Србије. Увоз по дампиншким ценама види као средство за уништавање домаћег села, после чега Србија у ванредним околностима не би могла сама да прехрани становништво.

Област	Кузовићева дијагноза	Предложени правац промене
Привреда	Домаће фирме зависе од политике, буџета или страних власника	Производња у домаћем власништву и рад за домаће становништво
Пољопривреда	Увоз и дампинг уништавају економску самосталност села	Богат и независан сељак као основ прехрамбене сигурности
Основно и средње образовање	Породице плаћају систем који би морао бити доступан свима	Бесплатни уџбеници, прибор и спортска опрема
Универзитет	Политичко агитовање и слаб стручни учинак дела наставника	Кампуси, бесплатно студирање и строга стручна реформа
Наука	Јавни новац се троши без одговарајућих резултата	Мерљиви резултати и одговорност за финансирање

Бесплатно образовање од основне школе до доктората

Кузовић је затражио стварно бесплатно образовање — од основне школе до докторских студија. То, по његовом виђењу, подразумева бесплатне уџбенике, прибор, спортску опрему, смештај и храну за студенте. Тврди да би новац који се губи кроз анексе великих инфраструктурних уговора и субвенције страним компанијама био довољан за дугорочно финансирање таквог система.

Посебно је критиковао модел у којем страни издавачи подижу цене уџбеника, а градска власт их потом плаћа из буџета, што значи да их родитељи ипак финансирају кроз порезе. Универзитете би, према његовом предлогу, требало изместити у кампусе у којима би сваки студент имао пристојан смештај и услове за учење.

Кузовић је изнео веома оштру процену да велики део универзитетског наставног кадра не испуњава стручне и научне критеријуме. Затражио је „деконтаминацију” универзитета од партијске идеологије: факултети, по њему, не треба да производе левичаре или десничаре, већ стручне, моралне људе и родољубе који ће политичко опредељење изабрати самостално.

Притисак на „Србин.инфо” и спор око медијске улоге

Златановић је подсетио да је новинарка Нада Гладовић оптужена за напад на полицајце и најавио посебну емисију о том случају, који сматра новим притиском на редакцију „Србин.инфо”. Њено извештавање из Лештана и са Коњарника навео је као доказ да се око студентских штандова окупљају локални грађани, док власт, према његовим тврдњама, доводи људе са стране и батинаше.

Одговарајући на примедбе гледалаца због избора гостију, Златановић је рекао да „Србин.инфо” није пропагандни штаб ниједне листе. Уређивачку политику дефинисао је православљем, словенофилством, територијалном целовитошћу Србије, породичним вредностима и поштовањем Устава и закона, али је нагласио да новинар мора да разговара и са релевантним људима са којима се лично не слаже.

Објаснио је да саговорницима који подржавају студентску листу поставља питања њених десних критичара, а представницима алтернативне деснице питања из угла присталица студената. Представнике власти углавном не позива јер већ имају огроман простор на РТС-у, „Пинку” и „Информеру”, али је поновио позив Александру Вучићу за интервју уживо, без забрањених питања и без накнадне монтаже.

За кога ће Златановић гласати и како ће медиј пратити изборни дан

Златановић је изричито рекао да ће гласати против Вучића и за смену режима, али да још бира између студентске листе и „Аутентичне деснице”. Одлуку ће, како је објаснио, донети непосредно пред гласање, на основу пројекција излазности и процене где његов глас има најмању вероватноћу да буде изгубљен.

Најавио је да ће екипа „Србин.инфо” изборе пратити непрекидно, по потреби 36 или 48 сати, извештавајући о излазности, могућим неправилностима, насиљу и евентуалним протестима. Од гледалаца је затражио добровољну финансијску подршку за теренске екипе, интернет и опрему, нагласивши да је реч о подршци извештавању, а не о финансирању неке изборне листе.

Он је изразио бојазан да би промене у уређивању Н1 и Нове могле да ограниче њихово извештавање на изборни дан, па би независни интернет канали могли да остану један од ретких извора информација са терена.

Кузовић упозорава на могући прекид интернета

Кузовић је оценио да би, у случају неповољног резултата по власт, могло доћи до „случајног” квара или преоптерећења интернета. Његов аргумент је да режим нема интерес да омогући несметано емитовање независних YоуТубе канала и координацију грађана преко друштвених мрежа.

Позвао је интернет провајдере да не прихвате политички мотивисано гашење или успоравање мреже, подсећајући их да услуге плаћају грађани. Такође је предвидео да би власт могла брзо да прогласи победу и потражи хитно међународно признање резултата.

„Студентска листа се чита као народна листа”

Кузовић је директно позвао грађане да гласају за студентску листу. Истовремено је студентима поручио да подршка није безусловна: ако резултат буде прекројен, по њему имају моралну обавезу да позову грађане да бране изборну вољу.

Нагласио је да данашњи политички капитал није створен само на факултетима, већ дугогодишњим отпором људи који су учествовали у протестима на Косанчићевом венцу, Макишу, Реви, против рударења литијума, „Линглонга”, „Зиђина” и других пројеката. Зато је рекао да студентска листа у суштини представља „народну листу” и да носи одговорност према свима који су годинама трпели отказе, казне и притиске.

Као пример навео је породице из Мионице које су, према његовим речима, добијале високе прекршајне казне због учешћа у блокадама и биле приморане да путују у различите градове на суђења. Кузовић је поручио да сваки контролор мора да фотографише записник са бирачког места, достави га централи и омогући јавно поређење резултата.

Обезбеђење Данила Вучића и захтев за лекарске прегледе политичара

Златановић је отворио питање по ком правном и безбедносном основу пунолетни син Александра Вучића, Данило, има пратњу коју је аутор емисије упоредио са обезбеђењем највиших државних функционера. Нагласио је да Данила лично не оптужује и да га је раније видео на концерту озбиљне музике у Коларцу како се понаша пристојно, ненаметљиво и без видљивог обезбеђења.

Уместо напада на Данила, Златановић је питање усмерио ка Александру Вучићу: шта се у међувремену променило, ко прети њему или члановима његове породице, зашто је потребно војно обезбеђење и да ли су ризици повезани са пословима и политичким обавезама у вези са „Рио Тинтом”, Експом и Косовом и Метохијом.

Из тога је извео још један захтев: председник, премијер, министри, посланици, државни секретари и други високи функционери требало би да пролазе обавезне здравствене и психофизичке прегледе, као што их пролазе многи запослени на далеко мање одговорним местима. Кузовић се сагласио да је здравствена процедура потребна, уз примедбу да је не захтевају ни лекари, ни власт, ни опозиција.

Пресуда „Зиђину”: Кузовић о цени здравља грађана Бора

Кузовић је потом говорио о првостепеној пресуди Основног суда у Бору против компаније „Србија Зиђин” и одговорног лица због загађења животне средине. Позивајући се на информације организације РЕРИ, навео је да је компанија кажњена са милион динара, а одговорно лице условном казном затвора, због испуштања опасних материја и прераде концентрата са повишеним вредностима арсена, никла, кадмијума и олова.

Његова главна оцена била је да је новчана казна понижавајуће мала у односу на број људи чије је здравље могло бити угрожено. Рекао је да би било мање увредљиво да компанија није ни кажњена него да се годину дана загађивања вреднује са милион динара. Тај случај је представио као доказ да институције живот и здравље грађана Србије вреднују далеко мање од интереса великог инвеститора.

Непроверени навод о здрављу Андреја Вучића и порука о пролазности моћи

Златановић је пренео непроверену објаву налога „Без трага” да Андреј Вучић наводно има озбиљне здравствене проблеме. Изричито је рекао да нема сопствену потврду и да информацији даје извесно поверење само зато што су, по његовој оцени, неке раније објаве тог извора биле тачне.

Додао је да Андреју Вучићу не жели болест, већ да пред судом одговара за евентуална дела ако за то постоје докази. Ову тему искористио је за ширу поруку да новац и политичка моћ не могу да замене здравље, част и одговорност пред Богом. Исто је применио на Драгана Ј. Вучићевића и друге јавне актере, тврдећи да се дугорочна морална љага не може лако уклонити медијском пропагандом.

Ко се склања са изборне листе СНС-а

Златановић је упутио гледаоце на сајт „Ко је на листи”, где се могу видети кандидати СНС-а. Посебно је поменуо Горана Ракића, кога је због функција у институцијама у Приштини назвао сарадником сепаратистичких власти на Косову и Метохији.

Затим је указао на ниске позиције Марка Атлагића и Дубравке Филиповски, тумачећи их као могући знак да искусни страначки актери процењују да СНС „тоне” и да желе да остану формално лојални, али без извесног посланичког мандата. За Атлагића је навео дуг пут кроз више политичких организација, а Филиповској је приписао значајну улогу у спољним контактима СНС-а, нарочито са Европском унијом.

Пренео је и тврдњу новинара Предрага Поповића да се директор „Телекома Србија” Владимир Лучић наводно преко посредника нуди као сведок сарадник после промене власти, почевши од информација о куповини „Коперникуса”. И овај навод у емисији је изнет као непотврђена информација и као пример Златановићеве тезе да део режима покушава на време да напусти „брод који тоне”.

Кузовићев позив на јединство и упозорење о лустрацији

У завршници је Кузовић позвао грађане да привремено оставе поделе на четнике и партизане, Карађорђевиће и Обреновиће, монархисте и републиканце, русофиле и еврофиле, „прекодринце” и „Србијанце”, па чак и навијаче Звезде и Партизана. Сматра да су све групе једнако угрожене и да најпре морају да врате државу и институције у руке грађана, а тек потом демократски одлучују о уређењу и спољнополитичком правцу.

Његова порука била је да нема индивидуалног спасења и да се друштво може сачувати само заједнички. Позвао је на опраштање политичких разлика, али не и издаје. Онима који чекају спољну помоћ поручио је да се барем склоне и не ометају, а људе који глуме опозицију док раде за режим упозорио је да ће се суочити са лустрацијом.

„Ћациленд” као незаконита препрека између народа и Председништва

Поводом најаве уклањања нелегалних угоститељских башти у Београду, Златановић је позвао угоститеље да затраже да се најпре уклони „Ћациленд”, који је назвао највећом нелегалном баштом у граду. По њему, угоститељи барем стварају промет и плаћају порез, док тај камп троши јавне ресурсе и ужива институционалну заштиту.

Кузовић се сагласио и „Ћациленд” описао као насилно подигнуто „подграђе” које штити Председништво и Александра Вучића од незадовољних грађана. Сматра да двострука ограда има и практичну улогу: полицији даје повод да заустави и удари грађане који би после спорних избора покушали да приђу седишту председника, иако саме институције не реагују на, како тврди, незаконито заузимање простора.

Закључак: Висока излазност, контрола записника и одбрана изборне воље

Главна порука емисије јесте да промена расположења постоји, али да режим, према проценама двојице аутора, има више резервних механизама за очување власти: неуређен бирачки списак, контролисане мањинске листе, медијску доминацију, могући притисак на интернет и институције које селективно примењују закон.

Златановић је нагласак ставио на високу излазност, прекид сукоба међу противницима власти и рационално усмеравање сваког гласа. Кузовић је уз то тражио пуну контролу записника и спремност студентске листе да позове грађане у одбрану резултата. Обојица су изборе представила не само као страначко надметање већ као тест способности друштва да обнови институције, економску независност, слободне медије и поверење у државу.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић