Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je pozvao na smenu ukrajinskog rukovodstva, izjavivši da je „vreme da Ukrajina dobije novog predsednika“ umesto Volodimira Zelenskog. Prema izveštaju međunarodnih medija, Tramp je oštro kritikovao ukrajinske napade na ruske naftne rafinerije, tvrdeći da ti napadi stvaraju probleme celom svetu, posebno zbog nestašica i rasta cena dizela koji pogađaju američke farmere i stočare.
Tramp je naveo da je Ukrajinu više puta upozoravao da ne napada rusku energetsku infrastrukturu, ali da Zelenski to nije poslušao. U tom kontekstu objavljen je dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o isporuci velikih količina ruskog dizela na svetsko tržište – više od 300.000 tona odmah, zatim 500.000 tona u novembru i dodatnih milion tona kasnije. Američka administracija je privremeno ublažila sankcije na izvoz ruskog dizela kako bi se ublažio pritisak na cene goriva. Zelenski je oštro osudio ovaj sporazum, upozorivši da će dodatni prihodi Moskvi omogućiti nastavak rata. Na društvenim mrežama je povezao dogovor sa ruskim napadima na Zaporožje, gde je, prema njegovim navodima, stradalo najmanje 20 ljudi, uključujući decu.
Dodatne informacije iz međunarodnih izvora potvrđuju da su u Majamiju u toku bili pregovori američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera sa ukrajinskim i evropskim predstavnicima. Ukrajinska strana tvrdi da nije bila unapred obaveštena o energetskom dogovoru, a jedan zvaničnik je opisao osećaj kao „zamku“. Kremlj je, prema Juriju Ušakovu, Putinovom savetniku, naveo da trenutno nije pristao na nastavak mirovnih pregovora sa Kijevom. Evropske zemlje, uključujući Nemačku i Švedsku, izrazile su zabrinutost zbog ublažavanja sankcija, dok su pojedini zapadni mediji Trampov stav opisali kao „nož u leđa“ savezniku.
Ovaj razvoj događaja ponovo otvara pitanje da li se na pomolu nalazi neka vrsta „nove Jalte“ – reference na konferenciju iz 1945. godine na kojoj su velike sile delile sfere uticaja bez punog učešća pogođenih zemalja. Iako se situacija ne može direktno porediti, dogovor SAD i Rusije o energentima, uz Trampove pozive na promenu ukrajinskog rukovodstva i spore pregovore u kojima Kijev i Evropa nemaju jednak uticaj, podseća na priču o dogovoru velikih sila preko glava manjih država. Moskva je pozdravila Trampov stav, dok kritičari upozoravaju da se pritisak prebacuje na Ukrajinu da prihvati jednostrane ustupke.
Za Srbiju ovakav razvoj može imati višestruki uticaj. Ako se učvrsti model u kojem Vašington i Moskva direktno dogovaraju energetske i geopolitičke aranžmane, to bi moglo da utiče na pozitivno rešenje za NIS.
S druge strane, jačanje multipolarnog sveta i slabija kohezija Zapada mogu Beogradu dati dodatni manevarski prostor u balansiranju između Evropske unije, SAD, Rusije i Kine. Međutim, ako velike sile počnu da dele sfere uticaja na Balkanu ili u vezi sa Kosovom i Metohijom, Srbija bi mogla da se nađe pod pritiskom da donese odluke koje ne odgovaraju njenim interesima. Naročito ako Balkan podpadne pod američku interesnu sferu. Istorijsko iskustvo Jalte i posleratnih podela podseća da manje države često plaćaju cenu dogovora moćnika.
Za sada ostaje nejasno da li će Trampov pritisak na Zelenskog dovesti do stvarnih promena u Kijevu, kraj rata u Ukrajini ili će samo produbiti podele između Vašingtona i evropskih saveznika. Ono što je izvesno jeste da energetski dogovor sa Moskvom i otvoreni pozivi na smenu ukrajinskog predsednika menjaju dinamiku konflikta i otvaraju nova pitanja o budućem uređenju međunarodnih odnosa – uključujući i poziciju zemalja poput Srbije koje se nalaze na razmeđu velikih interesa.
(Srbin info)
