Бивши председник Државне заједнице Србије и Црне Горе Светозар Маровић (71) од данас је слободан јер је наступила апсолутна застарелост извршења затворске казне на коју је био осуђен због организованог криминала.
Он је био шеф државе и командант војске и када су 2004. године убијени српски гардисти на одслужењу војног рока у војном објекту на Топчидеру, а тај случај ни до данас није разјашњен нити је добио судски епилог упркос налогу суда из Стразбура који обавезује тужилаштво.
Његов адвокат Здравко Беговић казао је за агенцију Бета да је од доношења пресуде Вишег суда у Подгорици прошло 10 година и да би Светозар Маровић, по том правном основу, већ следеће седмице могао да се врати у Црну Гору без страха од хапшења.
Формално решење којим се утврђује застарелост требало би да донесе Основни суд у Котору.
Маровић, некадашњи високи функционер Демократске партије социјалиста, ухапшен је у Будви у децембру 2015. године под оптужбама за вишемилионску корупцију и финансијске малверзације.
Након неколико месеци проведених у притвору, 2016. године је са Специјалним државним тужилаштвом потписао два споразума о признању кривице – да је био вођа организоване криминалне групе која је оштетила буџет Општине Будва за милионске износе.
Осуђен је на затворску казну од три и по године и обавезан да држави плати милион евра, као и додатних 100.000 евра у хуманитарне сврхе.
Потом је отишао у Србију под изговором да му је потребно психијатријско и кардиолошко лечење, а Црна Гора је тражила његово изручење да би издржавао казну.
Министар правде Црне Горе Бојан Божовић недавно је рекао да су црногорске власти од 2019. године осам пута контактирале надлежне органе Србије у вези са екстрадицијом Маровића, али да нису добиле одговор. По његовим ријечима, упућене су три замолнице и пет ургенција.
Божовић је рекао да је Министарство правде предузело све што је могло како би Маровић био доступан црногорском правосуђу.
Министар Божовић је рекао да по међународном праву Србија нема аутоматску обавезу да изручи тражену особу, али да случај Маровић одступа од иначе добре правосудне сарадње двије државе.
„Треба да размислимо још једном да ли је споразум о признању кривице у том конкретном случају стварно био делотворан институт. Очигледно није“, рекао је Божовић за РТЦГ.
Беговић је подсетио да је раније застарело и извршење једногодишње затворске казне која је Маровићу била одређена јер није платио новчану казну од 100.000 евра.
Основни суд у Котору је 2021. године утврдио да је наступила апсолутна застарелост извршења те казне.
Може опет да буде ухапшен и процесуиран да Тужилаштво (режим у ЦГ) то жели
Иако обесправљени народ на Балкану верује да је застара предмета нормална појава и да то ослобађа криминалце трајно, то наравно није тачно. Тужиоци и судије који поступају у предметима су по закону обавезни да воде рачуна да им ниједан предмет не застари јер се то у правно уређеним земљама третира као тешка злоупотреба службеног положаја и ометање правде, за такве ствари у Швајцарској се деле откази и хапсе судије и тужиоци, брише им се комплетан стаж на буџету да не би отишли и незаслужену пензију. Имамо исте законе, само се то на Балкану никада не ради.
Када дође до застаре у предмету, ни то не значи да је неправда победила и да су буџеташи у правосуђу „немоћни“. Сваки случај може да се врати на поновно суђење и процес тада креће испочетка. Разлози за поновно суђење су бројни, од тога да је било мањкавости током процеса до извођења доказа, вештачења, појављивања нових доказа и сведока или битних околности који нису постојали у тренутку доношења пресуде.
Србин.инфо, Бета
