Док Александар Вучић доминира кампањом СНС, бројних некада препознатљивих лица напредњака готово да нема. Где су истакнути чланови странке који су годинама били неизоставни део изборних кампања?
Друштвено-политичка криза у Србији траје непуне две године. Са падом надстрешнице у Новом Саду која је усмртила 16 људи, отворила су се бројна питања, а најважније – питање одговорности. Студенти су покренили грађане широм Србије. Најпре су испоручили властима захтеве, а неколико месеци након новосадске трагедије, јасно поручили да захтеви нису испуњени.
Протести су били све масовнији, а власт је у први мах тражила да се „снаге одмере“ на изборима, а не на улици.
Убрзо су студенти успоставили и нови захтев – у мају 2025. званично су затражили расписивање ванредних парламентарних избора.
Власт је тај захтев одбијала нешто више од годину дана. За то време, Српска напредна странка била је неформално у кампањи.
Недавно је и званично почела. За разлику од претходних изборних циклуса, у кампањи напредњака овога пута изостала су упечатљива лица те странке.
Кампањом изразито доминира бивши председник земље Александар Вучић, члан СНС.
Откако је Вучић поднео оставку на место председника, само на једном од својих Инстаграм профила, окачио је више од 40 објава у седам дана.
У кампањи учествују и председник Српске напредне странке (СНС) Милош Вучевић, као и неки истакнути чланови странке, попут Ане Брнабић, Синише Малог, Дарка Глишића и Саре Павков.
Где су остали?
Раније су у кампањама напредњака активно учествовали чланови те странке попут Александра Мартиновића, Зорана Бабића, Горана Весића, Томислава Момировића, Јелене Танасковић, Небојше Стефановића…
Иако су званично, према подацима са сајта СНС, чланови Председништва странке, на терену нису видљиви. Барем о томе нема саопштења, нити их камере бележе.
Александар Мартиновић већ неко време није присутан ни у медијима.
Последње званичне изјаве забележене су у првим месецима 2026. године.
Зоран Бабић после трагедије на наплатној рампи код Дољевца и погибије Станике Глигоријевић, невољно је отишао са функције директора Коридора Србије и посветио се приватном бизнису. На сајту СНС и даље се наводи као члан Председништва те странке.
Радар је писао да Бабић већ дуго издаје апартмане у Врњачкој Бањи и шири списак своје имовине, као и да је у међувремену постао власник и сувласник фирми ДБ систем и Солар тим ГЗ које граде две соларне електране, укупне вредности веће од милион и по евра. За Радар је навео да до новца долази „као 90 одсто привредника у Србији“ и истиче да његова „многочлана породица од нечег мора да живи“.
Овога пута у кампањи нема ни некадашњег министра Горана Весића – суди му се у вези са падом надстрешнице.
Према потврђеној оптужници, Весић се као тадашњи министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре терети за тешко дело против опште сигурности, у вези са кривичним делом изазивање опште опасности.
Поступак против њега је крајем 2025. првобитно био обустављен јер је Виши суд у Новом Саду сматрао да нема довољно доказа за оправдану сумњу. Међутим, Апелациони суд у Новом Саду је у јуну 2026. преиначио ту одлуку и потврдио оптужницу, чиме су створени услови да му се суди.
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) такође води истрагу против Весића због сумњи у финансијске малверзације у пројекту модернизације железнице Нови Сад–Суботица–Келебија.
У истом поступку води се истрага и против напредњака Томислава Момировића.
Весић и Момировић се, између осталог, сумњиче за злоупотребу службеног положаја, а истрага обухвата токове новца и уговоре повезане с пројектом.
Чланица Председништва СНС Јелена Танасковић оптужена је у новосадском предмету „Надстрешница“, заједно са Весићем и другима. Као бивша в. д. директорка „Инфраструктуре железнице Србије“, терети се за тешко дело против опште сигурности у вези са изазивањем опште опасности. Оптужница против ње правоснажно је потврђена у јуну 2026.
Страначке дужности изгледа да и даље обавља некадашњи министар унутрашњих послова и одбране Небојша Стефановић. У јулу ове године снимљен је на седници Главног одбора СНС.
Стефановић је био један од главних људи Александра Вучића и СНС откако је Томислав Николић победио на председничким изборима 2012. године.
Небојша Стефановић је од 2014. до 2022. године обављао функције министра унутрашњих послова и министра одбране, а из јавности се повукао након наводне афере прислушкивања председника Србије, од када се у ретким ситуацијама оглашавао саопштењима.
За разлику од већине поменутих функционера, Никола Селаковић и даље је присутан у јавности, али се истовремено налази на оптуженичкој клупи у случају ‘Генералштаб’.
ТОК је подигао оптужни предлог против министра Селаковића и још троје у овом случају.
Њима се на терет ставља да су извршили два кривична дела – злоупотреба службеног положаја и фалсификовање службене исправе. У току је суђење пред Вишим судом у Београду.
За разлику од функционера који су готово нестали из јавности, градоначелник Београда Александар Шапић последњих дана доспео је у њен центар пажње, након што га је одборница Крени-Промени Татјана Мићић оптужила да ју је физички напао, што је Шапић негирао.
Док су нека од раније препознатљивих лица СНС готово потпуно нестала из јавности, друга се суочавају са судским поступцима и истрагама, а поједини се тек повремено појављују на страначким догађајима.
Заједничко им је, међутим, да их за сада готово нема у првим редовима кампање, у којима су током ранијих изборних циклуса били редовни.
Овога пута кампањом изразито доминира Александар Вучић. Уз њега се на терену појављују Милош Вучевић и неколицина актуелних функционера СНС, док је велики део некада препознатљиве страначке поставе остао ван главног плана.
Н1
