Садашња власница фирме за рачунарско програмирање је 2009. угасила предузетничку радњу за чишћење објеката Бест клинерс. Испоставило се да Софт 4 смарт, ко год да стоји иза њега, много боље чисти рачуне НБС. Као и „сестринска“ Софт инвестмент група, која је са институцијом на чијем је челу Јоргованка Табаковић уговорила послове из буџета вредне чак 60,5 милиона евра.

Пре него што је постала гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић је у јеку предизборне кампање за опште изборе 2012. обећала да ће СНС, ако освоји власт, новим законом о јавним набавкама спречити да се сваке године из државне касе у приватне џепове прелије између 600 милиона и милијарду евра. Испоставило се, међутим, да је институција на чијем је челу већ дуже од 14 година са фирмом за рачунарско програмирање Софт 4 смарт или бар са добро уиграном екипом чији је она била део, до сада уговорила девет јавних набавки вредних више од 4,34 милијарде динара или 37 милиона евра.

Можда то и не би било толико чудно да није једне „ситнице“ – та фирма већ скоро три године, од краја 2023, нема ниједног запосленог. А по закљученим уговорима је требало да Централној банци испоручи програмске пакете и информационе системе, да јој пружа саветодавне услуге, израђује апликације, обезбеди интернет подршку, као и услуге одржавања и поправки ИТ система.

То што нема запослених очито није била сметња за Софт 4 смарт да у 2025. приходе повећа за чак 1.484 посто, са 650.000 на 10,2 милиона евра. У складу са својим именом, фирма са седиштем у Љутице Богдана 1а, вероватно у изнајмљеним просторијама стадиона Фудбалског клуба Црвене звезде, „меко“ и „паметно“ углавном је на тендерским утакмицама наступала као део ширег тима, у којем је, по правилу, била и њена „сестра“, Смарт инвестмент група, којој је НБС поверила чак 23 јавне набавке вредне више од 7,1 милијарду динара или око 60,5 милиона евра, открива Радар.

Да ли је Софт 4 смарт једини пословни партнер НБС

Другим речима, само су уговорене ИТ „услуге“ ове две приватне фирме, које су једно време имале истог власника, за непуних седам година, између октобра 2019, када је закључен први и марта ове године, када је закључен (за сада) последњи уговор, касу централне банке олакшале за скоро 100 милиона евра, с тим што су на неколико тендера биле део истог конзорцијуму.

Све постаје још чудније ако се пажљивије анализирају финансијски извештаји Софт 4 смарт-а. Из њих се може закључити да му је НБС била практично једини пословни партнер. Уосталом, вредност девет уговорених тендера са централном банком за око четири милиона евра је већа од укупних пословних прихода од децембра 2018, када је основана, до краја прошле године.

Софт 4 смарт је пре непуних осам година основао у то време 69-годишњи Стеван Обрадовић. До 10. августа 2022. био је и директор, а само десет дана раније свих 100 посто удела пренео је на две године старију Дубравку Обрадовић, која је у фебруару напунила 79 година и сада је формално једина власница те, бар на папиру, успешне ИТ фирме.

Од неуспешне радње за чишћење до ИТ милионера из буџета

Претрагом јавно доступних података Радар је установио да је пре него што је постала власница, Дубравка Обрадовић имала релативно кратку и не баш тако успешну пословну каријеру. Својевремено је, пре скоро две деценије, 13. марта 2008, регистровала предузетничку радњу за чишћење објеката у Београду, симболичног имена Бест клинерс – најбољи чистачи. А да није била баш најбоља сведочи и то што ју је газдарица из регистра избрисала већ после непуних 10 месеци, 26. јануара 2009.

Испоставило се да њен Софт 4 смарт , ко год заиста стоји иза њега, сада много боље „чисти“ не само рачуне НБС, већ и сопствене фирме. На то указују и подаци да је упркос рекордном пословном приходу од чак 10,2 милиона евра у 2025, капитал фирме и даље нула и да је на крају прошле године располагала готовином од само 520 евра.

Највећим приходима до сада очито су кумовала два уговора са НБС. Први на скоро пет милиона евра за „унапређење апликативних решења у СПП, ДРФ-у и дигиталном потписивању“ закључен је 2. јуна 2025, а други у марту 2024. на непуних 5,1 милион евра за „унапређење и одржавање постојећих апликативних решења“ и то за период од 2023. до 2026. А баш у том периоду фирма је отпустила свих 14 до тада формално запослених и остала без иједног ИТ стручњака.

Осим на ова два, фирма Софт 4 смарт је „победила“ на још седам тендера НБС. У 2023. централна банка јој је поверила једну, а 2022. чак три јавне набавке вредне укупно скоро 7,8 милиона евра, с тим што је тада бар имала између 10 и 17 пријављених радника. Пре тога, неким чудом НБС је у децембру 2020. за „трансформацију инфраструктурних система, сервиса и платформи за обраду и похрањивање података“ ангажовала баш фирму без иједног ИТ стручњака и за тако одговоран посао јој платила 8,1 милион евра.

Истине ради, Софт 4 смарт у то време и није био непознат институцији на чијем је челу већ дуже од 14 година, од августа 2012, гувернерка Јоргованка Табаковић. Само пет недеља раније, у новембру исте године са истом фирмом, као чланом конзорцијума, централна банка уговорила је и 6,1 милион евра вредну јавну набавку „решења за оптимизацију и дигитализацију административно-техничких и кључних пословних процеса НБС“.

Проточни бојлер или део добро уигране екипе
У земљи познатој по ИТ стручњацима НБС је у октобру 2019. успела да нађе новог играча на тржишту и Софт 4 смарт је пре него што је прославио први рођендан „частила“ уговором од 4,85 милиона евра. Заузврат је та фирма са својим партнерима, међу којима је била и Смарт инвестмент група, централној банци требало да испоручи „решење за унапређење у оперативним, контролним и извештајним активностима са пратећим информационо-комуникационим добрима“.

Из финансијских извештаја могло би се закључити да та фирма функционише као проточни бојлер и да само преусмерава новац који добија од НБС. На то указује и чињеница да је упркос приходима од 26 милиона евра у претходних седам година њен укупан нето профит био тек нешто већи од пола милиона евра, уз нето профитну маржу од само 2,1 одсто, далеко нижу од просека ИТ сектора.

Ако се за Софт 4 смарт могло рећи да је уходани партнер НБС, шта тек рећи за Смарт инвестмент групу, која је победила на два и по пута више тендера, с тим што је у неким случајевима наступала у конзорцијуму са још три фирме – Софт 4 смарт, ЕИМ и Цомтраде сyстем интегратион. Први од 23 уговора са институцијом на чијем је челу Табаковић Смарт инвестмент је потписао пре осам година, средином октобра 2018, а последњу у марту ове године, када је ангажован за скоро 2,9 милиона плус пола милиона евра вредне набавке „опреме са пратећим системским и апликативним софтверима“. Претходно је у фебруару ове године НБС са истом фирмом уговорила и две одвојене јавне набавке за „одржавање ЕМЦ-ДЕЛЛсервера сториџа и пратеће опреме“, вредне 511.000 плус 340.000 евра.

Појединачно највреднији посао – „надоградња апликативног решења за надзор, контрола и обрада дигитално успостављених међусобних економских односа“ – од НБС, вредан чак 8,2 милиона евра, Смарт инвестмент је добио у децембру 2025. Исте године у јуну НБС га је ангажовала за две јавне набавке, за „надоградњу апликативног решења за писарницу и ДЦ модула“ и „унапређење апликативних решења у СПП-у, ДРФ-у и дигиталном потписивању“, за шта је морала да плати 4,4 плус 4,9 милиона евра, а само месец дана раније са истом фирмом уговорена је и „надоградњу апликативних решења интегралног информационог система НБС“ за 4,2 милиона евра.

Све у свему, за мање од годину дана, између маја 2025. и марта 2026, НБС је са Смарт инвестмент групом уговорила јавне набавке вредне непуних 26 милиона евра. Отуда и не чуди што су приходи те фирме само у прошлој години увећани скоро два и по пута, са непуних 7,9 на више од 19 милиона евра. А колико су послови са НБС деловали на вртоглави раст те ИТ фирме најбоље сведочи податак да су јој 2017, пре него што је победила на првом тендеру централне банке, приходи били тек нешто већи од 0,4 милиона евра. За претходних осам година су, дакле, увећани чак 43 пута или 4.200 посто.

Од ИТ фирми НБС куповала и опрему за „угоститељске послове“
У јануару прошле године НБС је са Смарт инвестментом уговорила и 2,3 милиона евра вредно „занављање дата центар опреме“, а током 2024. је уговорила неколико јавних набавки – „одржавање ЕМЦ-ДЕЛЛ сервера сториџа и пратеће опреме“ за 0,4 милиона, за „лиценцирање Мајкрософт производа и техничке подршке за ИКТ инфраструктурне системске сервисе“ за 3,1 милион, за „унапређење и одржавање постојећих апликативних решења за период од 2023. до 2026.“ за 5,1 милион евра.

Тиме се списак великих послова са НБС ове мале фирме не завршава. Напротив. У 2023. највише је, скоро седам милиона евра, Централну банку коштало „унапређење постојећих апликативних решења“, док је „решења за унапређење у оперативним, контролним и извештајним активностима са пратећим информационим добрима“ 2021. платила скоро 4,8 милиона, а још 1,2 милиона за набавку „компоненти за одржање ИКТ система“. То је, ипак, била ситница у односу на „трансформацију инфраструктурних система, сервиса и платформи за обраду и похрањивање података“, за шта је НБС у децембру 2020. морала да изброји скоро 8,2 милиона евра.

У односу на набројане, уговоре вредне неколико стотина хиљада евра не вреди ни помињати. Осим једног, од 25. децембра 2018, док је Смарт инвестмент још био у власништву Стевана Обрадовића. Од његове фирме НБС је, наиме, за око 110.000 евра наручила „опрему за потребе обављања делатности одељења за угоститељске послове“, а само два месеца раније ју је ангажовала и за шест пута вреднију набавку „компоненти за одржање ИКТ система“.

Захваљујући пословима са НБС Смарт инвестмент је приходе у 2018. у односу на претходну годину увећао 6,6 пута, а у односу на 2016. чак 11 пута. И таман кад је увелико одшкринуо врата Централне банке, само пет дана након уговорене друге јавне набавке, Стеван Обрадовић је 31. децембра 2018, док су се сви спремали за дочек Нове године, свој удео од 100 одсто у Смарт инвестменту пренео Маји Јаковљевић и истог дана, у 72. години, поново кренуо из почетка, као власник Софт 4 смарта, о чему је Радар раније писао.

Где ја стадох, ти продужи
Остаје нејасно зашто је фирму која је годинама таворила предао у руке другом газди, таман кад су јој кренули послови са НБС, али је Маја Јаковљевић наставила тамо где је он стао или боље речено кренуо испочетка са Софт 4 смартом.

Била је то, очито, добитна комбинација, јер је већ у 2019. његова нова фирма, захваљујући новим уговорима са НБС, приходовала више од три милиона, а лане рекордних 10 милиона евра. Још више је од тада напредовала његова бивша Смарт инвестмент група, јер је нова власница наставила уходану сарадњу са НБС и захваљујући пре свега тим уносним пословима успела да приходе од 2018. до 2025. увећа шест и по пута, са 2,9 на 19 милиона евра. Притом је у последњих пет година остварила нето добит од 2,3 милиона евра, с тим што је само у 2025. била скоро дупло већа него у претходне четири године заједно.

Ова „предузетничка“ прича не би била комплетна без подсећања да је Стеван Обрадовић у мају 2013. Смарт инвестмент преузео од Бранка Кузмановића, који га је основао три године раније и то – за изнајмљивање и лизинг аутомобила и лаких моторних возила. Са ове временске дистанце пажњу привлачи и податак да је пре промене власника, та фирма 20. јуна 2012, само месец дана након другог круга председничких избора у Србији, на којима је Томислав Николић победио Бориса Тадића, променила делатност и регистровала се за остале ИТ услуге.

А тај захтев, као што је Радар већ писао, у име власника АПР-у поднео је адвокат Игор Исаиловић, за кога ће се касније испоставити да је веома близак доскорашњем министру финансија Синиши Малом и људима из врха СНС-а. Уз то, Исаиловић је три године био пословни партнер сада в. д. председника Србије, доскорашње председнице парламента и бивше премијерке Ане Брнабић. Њих двоје су у јулу 2015. основали Енергy анд иноватион, у којој је Брнабић, пре него што је постала премијерка, имала 70, а Исаиловић 30 одсто. Фирма је из АПР-а избрисана у јулу 2018.

Власничке и друге везе Софт 4 смарта и Смарт инвестмента
Четири године касније, после Смарт инвестмента Обрадовић је, само 17 месеци након што је основао Софт 4 смарт, свој удео препустио Дубравки Обрадовић, некада власници радње за чишћење зграда. Од маја ове године директор фирме је Миодраг Живановић, уместо Страхиње Спасића. Интересантно је да је, према јавно доступним подацима, Спасић био законски заступник бројних фирми које су нестале са привредне сцене јер су – принудно ликвидиране. На том списку, између осталих, налазе се  Југ петрол, Куповина на клик, Стралестра, Кидс корнер, Конинг шпед, Ју констракшн, ФПП ИТПС, ИТП софт гард, Меџик плеј тојс…

Фирме Софт 4 смарт и Смарт инвестент, поред исте речи у називима и чињенице да им је једно време власник био Стеван Обрадовић, повезује и то што је законски заступник Смарт инвестмента Никола Гарић био директор фирме Ми-Ла, која је у јулу 2022. припојена Софт 4 смарту.

За разлику од Обрадовића, који формално више нема власнички удео ни у једној фирми, Маја Јаковљевић је у последњих неколико година значајно проширила свој бизнис. Пре три године, у јулу 2023. основала је Лаго маре, предузеће за „остале“ ИТ услуге и већ до краја године приходи су му премашили милион евра. Наредне године порасли су на више од шест милиона, а лане на 11,4 милиона евра. Још бржим темпом расла је нето добит, која је у првој години била 150.000 евра, у другој око 430.000, а лане већа од 2,8 милиона евра.

Уз то, од фебруара 2024. Јаковљевић је једина је власница фирме за трговину на велико Ливро и за само годину дана је приходе повећала астрономских 266.339 посто, са око 3.200 на 8,75 милиона евра, а нето добит за више од 605 пута, са мање од 1.000 на 605.000 евра.

Преко фирми Лаго маре и Ливро Јаковљевић је сувласница са уделом од 50 по одсто у још два предузећа – Блок 51 за разраду грађевинских пројеката и Софт 51 за остале ИТ услуге. Коначно, пре непуне две године, у октобру 2024. основала је и Хефест реал естате за изградњу стамбених и нестамбених зграда. До априла 2022. била је и једина власница Марина тека, који је у јулу, заједно са Ми-Ла, припојен Софт 4 смарту. Случајно или не, пре припајања и Марина тек је успела да склопи један, додуше „само“ 38.000 евра вредан посао са НБС, о чему је Радар раније детаљније писао. Мада је тешко поверовати да је сасвим случајно НБС веома сложене послове одржавања и сервисирања ИТ система поверила баш фирми која нема ни једног ИТ стручњака.

Пре ће бити да је то већ део добро разрађеног система, који свакако неће допринети најављеним уштедама на јавним набавкама од 600 милиона до милијарду евра, као што је Јоргованка Табаковић обећавала док није преузела кормило НБС. Или, како је то својевремено за Радар рекао Драган Добрашиновић, који је први, још пре шест година указао на сумњиве тендере НБС: „И раније су уговори НБС са две фирме без икакве репутације деловали превише чак и за већ добро уходану пљачкашку СНС машинерију. Сада, након нових података јасно је да је пословање ове две фирме са НБС само делић општег коруптивног мозаика Србије.“

Радар