YоуТубе поглавља:

00:00:00 Најава укључења и повод за разговор
00:01:34 Социјални захтеви и смисао родољубља
00:02:33 Средњошколци и право на организовање
00:03:30 Телефони, професорске плате и услови у школама
00:04:35 Могућа злоупотреба младих: левица и десница
00:05:40 Побуна као крај једне ере и оцена о Макрону
00:06:25 Полицијска бруталност, де Гол и слушање омладине
00:07:50 Светски талас протеста и улога српских студената
00:09:08 Финансијске кризе и страх од рата у Европи
00:10:50 Мотиви младих, родитељи и синдикати
00:11:22 Генерација која може да каже: „Нећемо у рат“
00:12:52 Блокаде као искуство и идеја светске побуне

Алечковић се у разговор са главним и одговорним уредником „Србин.инфо“, Дејаном Петром Златановићем, укључила из Француске, где повремено живи. Повод су били протести и блокаде средњих школа, полицијске интервенције и вести о стотинама приведених, међу којима су већину чинили малолетници.

У уводном питању Златановић је, позивајући се на „Гардијан“, говорио о више од 400 ухапшене деце и повукао паралелу са незадовољством у Србији: односом власти према јавном новцу, корупцијом и издвајањима за школе и обичне грађане. Ради прецизности, у ажурираном извештају „Гардијана“ наводи се више од 400 приведених, већином деце. Према извештају „Монда“ од среде, 30. септембра 2026, француски министар унутрашњих послова претходне вечери је саопштио да је приведено 440 људи, већином малолетника; ученички захтеви обухватали су недостатак наставника, лоше услове и неједнакости у образовању.

Алечковић је на почетку нагласила да износи оно што у том тренутку може да закључи и да нико не може у потпуности да прозре све што стоји иза догађаја. Њена анализа обухватила је и подршку младима и критичко преиспитивање политичких интереса који могу да се појаве око протеста.

Родољубље подразумева канализацију, пензије и спречавање крађе

Према њеној оцени, француске побуне имају снажну социјалну основу. Истакла је да су друштвени и материјални проблеми традиционално важни покретачи протеста у тој земљи, укључујући и садашње окупљање младих.

Ту је повукла паралелу са Србијом и поновила свој став да родољубље не сме да се сведе на геополитичке и историјске приче. Оно, по њеном мишљењу, подразумева конкретан посао: изградњу канализације, расподелу пензија, спречавање крађе и борбу против корупције.

„Родољубље није само геополитичка или историјска прича“, поручила је, објашњавајући да се однос према сопственој земљи показује и кроз решавање проблема свакодневног живота.

Подршка све млађим генерацијама које препознају неправду

Алечковић је рекла да подржава младе људе и онда када су наивни или када у нечему погреше. Као посебно значајну издвојила је чињеницу да у протестима учествују све млађе генерације — овога пута средњошколци.

Добро је, сматра она, да млади већ у средњој школи схвате да имају право да нешто траже, да се организују и да уочавају неправду. Не треба да остану само у заштићеном породичном кругу, већ да се укључе у питања која се тичу целог друштва.

Подсетила је и на 1968. годину, када је сама била дете. Француске протесте из тог периода описала је као пример покрета који је почео међу тадашњим левичарима, али је привукао и децу веома богатих породица. Када побуна добије такву ширину, оценила је, она постаје социјални феномен који превазилази један уски круг.

Телефони, професорске плате и опремање школа

Говорећи о садашњим генерацијама, Алечковић је оценила да оне представљају „нови код“ и да су у свету мрежа и дигиталне комуникације у много чему интелектуално зреле.

Као један од разлога незадовољства навела је забрану мобилних телефона у средњим школама. Уз шалу да млади више не могу да замисле живот без телефона, нагласила је да прави разлику између разлога за протест и његовог дубљег узрока.

Поред тога, као проблеме је издвојила корупцију, крађу, ниске плате професора и потребу да школе буду боље опремљене. Сматра да су у подстицању ученичког незадовољства учествовали и њихови професори и да би било наивно веровати да су се ученици у сваком погледу организовали потпуно сами.

Навела је да Француска за образовање издваја „пет одсто“, без прецизирања у транскрипту на коју се основицу тај проценат односи. Њена порука била је да се млади буне и у земљи са таквим издвајањима, па је поставила питање како би исто поређење изгледало у Србији.

Млади могу бити злоупотребљени и са левице и са деснице

У критичком делу анализе Алечковић је поставила питање да ли ће политички актери покушати да искористе протесте за сопствене циљеве.

Рекла је да је већ чула два супротна тумачења: да левица наводно организује „показну вежбу“ како би студенте касније подигла против Марин ле Пен, уколико она победи, али и да се припрема супротан сценарио — да десница употреби студенте против левице у случају њене победе.

Ове сценарије навела је као тумачења која је чула. Помињући методе Џина Шарпа у контексту употребе младих у политичким борбама, упозорила је да о могућој манипулацији треба водити рачуна и са психолошког становишта.

„Млади људи увек могу бити злоупотребљени“, рекла је. Ипак, нагласила је да могућност злоупотребе не поништава значај њихове побуне нити њено право да подржи њихово организовање.

Побуна као знак краја једне ере: „Крај Макронове ере“

Као прву од две најважније поруке издвојила је своје уверење да свако подизање младих нешто говори о дубљим променама у друштву. Метафорички се изразила да побуна „космички“ саопштава крај једне ере, циклуса, времена или парадигме.

„Кад се студенти, а овог пута и средњошколци, дигну — то је крај“, поручила је.

У том контексту оценила је да је у Француској реч о крају Макронове ере. Повукла је паралелу и са политичком ситуацијом у Србији, говорећи о крају власти човека кога је у том делу изјаве назвала „несрећником за којим сада плачу“. У том пасусу није изговорила његово име.

За њу су млади, како је објаснила, попут гонга који означава да је некоме „одзвонило“. Та оцена, нагласила је, остаје важна чак и ако неко накнадно покуша да искористи француске средњошколце.

Говорећи о предстојећој политичкој борби у Француској, предвидела је хаотичну изборну утакмицу. Поменула је тридесет председничких кандидата и своје личне контакте са људима и са левице и са деснице.

Полицијска бруталност и порука да власт мора да чује омладину

Алечковић је упозорила да француска полиција уме да буде веома брутална, повезујући то и са сећањем на догађаје из 1968. године. Као позитиван пример политичке мудрости издвојила је генерала Шарла де Гола, за кога је рекла да је разумео омладину. У свом излагању повезала је његово повлачење са студентском побуном и подсетила на изреку коју му приписује, о томе да у седамдесетој години неће започети каријеру диктатора.

Поменула је и каменице које су бацали студенти у париској Латинској четврти, за коју је рекла да је у њој провела пола живота. Њен закључак је да интелигентна власт слуша омладину, чак и када млади греше или су наивни.

Историјско појашњење: де Гол није поднео оставку непосредно после протеста 1968, већ 28. априла 1969, након пораза на референдуму о регионализацији и реформи Сената. То појашњење не мења став Алечковић да власт треба да разуме друштвену поруку побуне младих.

Српски студенти као могући покретач светског таласа

Друга кључна порука њене анализе јесте да побуна младих може да постане међународни образац.

Позивајући се на 1968. годину, Алечковић је говорила о ширењу протеста из Париза у друге земље. Нагласила је да у различитим друштвима нису сви тражили исто: у покрет су улазили људи различитих политичких опредељења, у складу са потребама и етнопсихолошким условима своје средине.

Данас јој се, како је рекла, чини да су српски студенти започели нову парадигму. Исправила је сопствену почетну формулацију да је она дошла из Београда, нагласивши да је потекла „из свих села и градова Србије“.

„Овог пута, у овом веку, окидач су српски студенти“, оценила је, износећи уверење да њихова побуна може постати подстицај студентима и средњошколцима у другим земљама. Пред крај изјаве додала је да су француски ученици можда добили идеју пратећи српске студенте.

Страх од рата: финансијска криза и 2030. година

Алечковић је објаснила да њена нада у младе има и шири, антиратни разлог. Изнела је уверење да се припремају нови ратови и нагласила да Европу воли, да себе доживљава као Европљанку, односно Српкињу у Европи.

Према њеном тумачењу, познавање историјских константи омогућава да се препознају опасни обрасци. Као пример навела је кризу из 1929. године у Сједињеним Државама и њене последице, које је повезала са доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој.

У данашњим проблемима банака, њиховом затварању, судским споровима и уклањању банкомата види разлоге за забринутост. Напоменула је да детаљнију стручну анализу треба да дају економисти и људи који се баве финансијама, док она говори из животног искуства.

Изнела је став да финансијски слом тражи излаз у рату и да зато питање опасности од рата превазилази идеолошко опредељивање за Украјину, Русију, САД или Кину.

Тврди да се у Француској отворено говори о припремама да Европа 2030. године уђе у озбиљан рат, при чему је поменула различите могуће сценарије, а не само сукоб са Русијом. У достављеној изјави није навела документ или именовани извор за ту прогнозу.

Синдикати, родитељи и различити мотиви за протест

Према њеном мишљењу, млади се не покрећу сви из истог разлога. Неко се прикључује јер је протест постао генерацијски тренд, неко због телефона, а неко под утицајем родитеља и синдикалаца.

Француске синдикате описала је као стварне организације, супротстављајући их синдикатима у Србији које је назвала „лажним“. Сматра да је природно што су неки родитељи који су синдикално активни подстакли и сопствену децу да се укључе.

За њу је пресудно то што ће данашњи средњошколци до 2030. године бити зрелији и већ имати искуство организовања, протеста и сусрета са полицијском репресијом. Садашње догађаје назвала је њиховим „ватреним крштењем“.

Генерација која ће моћи да каже: „Стоп, нећемо у рат“

Алечковић је рекла да ће ти млади бити драгоцени Европљанима који не желе ратове. У њима види снагу која ће моћи да одбије учешће у будућем сукобу.

„Стоп, нећемо у рат“, сажела је поруку коју очекује од те генерације. Као илустрацију неспремности људи да ратују навела је тврдњу да је у Енглеској било свега шездесет добровољаца за рат. Није прецизирала на који позив, период или сукоб се тај број односи. Додала је да слично расположење види и у Француској.

Посебно је истакла да одбијање рата није исто што и подршка Русији: по њеној оцени, има људи који не воле Русију, сматрају да није смела да нападне Украјину, али ипак не желе да сами иду у рат. У данашњој генерацији средњошколаца види наду да се спречи светско крвопролиће. У том контексту изнела је и своју оптужбу да банкари и „банкарски картели“ желе ратове.

Блокаде као школа отпора и обнављање идеје светске побуне

У завршници је поновила да протесте гледа са симпатијама, иако остаје могућност да неко покуша да младе инструментализује. Садашње учешће средњошколаца у протестима и блокадама метафорички је упоредила са „војничком обуком“: стицањем искуства које би им сутра могло затребати да се супротставе рату. Изричито је повукла паралелу између блокада у Француској и блокада у Србији.

Оценила је да су српски студенти у овом веку обновили стару идеју да управо од младих може да крене широка друштвена промена, коју је на крају назвала „светском револуцијом“. На почетку укључења поздравила је и Србе у расејању, које је позвала да прате дешавања, уз најаву разговора о такозваним „бирачким фантомцима“. Пред крај је предложила прелазак на ситуацију у Србији. Достављени снимак завршава се на теми светске побуне младих и не садржи наставак разговора о бирачким списковима.

Преглед кључних ставова Миле Алечковић

Тема	Став Алечковић	Порука из изјаве
Социјални захтеви	Побуне покрећу и материјални проблеми	Родољубље подразумева инфраструктуру, пензије и борбу против крађе
Средњошколци	Подржава њихово организовање и када греше	Млади треба рано да препознају неправду и учествују у јавном животу
Услови у школама	Издваја плате, опрему, корупцију и телефоне	Професори и родитељи такође утичу на покрет
Политичка злоупотреба	Могућа је и са левице и са деснице	Опасност од манипулације не поништава значај побуне
Макронова ера	Протест тумачи као знак краја циклуса	Власт треба да чује поруку младих
Српски студенти	Види их као могући међународни окидач	Подстицај долази из свих села и градова Србије
Финансије и рат	Банкарске кризе повезује са опасношћу од рата	Износи страх од ширег сукоба у Европи око 2030.
Антиратни отпор	У данашњим средњошколцима види будућу снагу отпора	Одбијање рата може повезати људе различитих ставова
Блокаде	Види их као стицање искуства за будуће отпоре	Српски студенти обнављају идеју шире светске побуне

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић