„Ових дана се навршило три године од трагичних догађаја у Бањској који у правом светлу карактеришу националну и државну политику председника Србије Александра Вучића.

            Догађаји у Бањској су катастрофа за државу Србију у сваком смислу. Војном, политичком, националном, државном. Колико год се ондашњи потпредседник Српске листе Милан Радоичић трудио да на себе преузме одговорност за тежак национални дебакл грађане и јавност Србије то не може да превари јер и врапци и странци знају да је непосредни организатор ове сумњиве и проблематичне акције управо Александар Вучић.

            Бројна су мишљења зашто се он одлучио на један овакав корак.

            Генерал Момир Стојановић мисли да се председник Србије као мали Перица играо рата што је разултирало трагичним последицама за српску страну у сваком смислу.

            Други кажу да су Александра Вучића преварили његови западни ментори, да је наводни сценарио требао да буде да дође до мало пушкарања између Радоичићеве групе и РОСУ полиције а да се онда КФОР умеша и да успостави једну ватрену линију иза које би остао север Косова. То би по председнику Србије била наводна подела. Многи претпостављају да је Александар Вучић ово договарао са претходним америчким амбасадором Кристофером Хилом који га је обмануо и преварио јер је о тим плановима обавестио и Приштину. Тако се десило да је дан уочи немилих догађаја РОСУ полиција већ заузела бусије на обронцима Бањске где је дочекала Радоичићеве присталице. Из тог разлога су они били као глинени голубови.

            Трећи пак кажу да колико год војно Александар Вучић био неписмен није толико наиван да уђе у ову војну авантуру него је то његов договор са Аљбином Куртијем. Сходно том договору Срби са севера КиМ требали су бити представљени као насилници, силеџије, диверзанти. Таква политичка карактеристика Срба омогућила би Аљбину Куртију да лакше окупира север КиМ што се касније и десило.

            Историја и време а верујемо и кривично-правне процедуре после силаска Александра Вучића са власти показаће шта је права истина. За српски народ на Косову и Метохији последице догађаја у Бањској су катастрофалне. Тројица Срба су убијени, двојица су у затвору осуђени на доживотну робију а трећи на дведесет година затвора. Са друге стране, то је омогућило Аљбину Куртију да према српском становништву на северу КиМ примељује бруталан терори и насиље над чиме његови пријатељи на Западу ћуте односно искрено говорећи га чак и подстичу на примену силе. Резултат је одлазак на хиљаде Срба са КиМ који су до Александара Вучића били симбол српског отпора албанском сепаратизму и сецесионизму.

            Оно што је најтрагичније да највећи део ових српских младића није служио војску и није имао никакве ни војне, ни полицијске, ни било какве ратне обуке. Тотално неискусни гурнути су да ратују против, по НАТО стандардима обучене, РОСУ полиције из Приштине. Зато се и десило да један од заробљених који је добио доживотну робију из психолошких разлога није могао да се креће јер су му ноге отказале. То је недостатак војног и ратног искуства.

            Председника Србије то много не дотиче. За српским жртвама, за ухапшенима, за унесрећеним народом на КиМ он све мање брине и труди се да о проблемима Срба све мање говори. Сам је свестан сопствене издаје коју је урадио према Србима у јужној српској покрајини.

            Председника савест много не гризе јер њега занимају само две ствари – само новац и власт. Односно власт да би се новца лакше дочепао, закључује се у саопштењу Српског националног већа Косова и Метохије.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић