По мрежама кружи снимак за који кажу да треба да се емитује на свим београдским видео-бимовима. Наслов је јасан: двоугао. Да ли је у Јасеновцу био геноцид? С једне стране Александар Вучић. С друге Зоран Милановић. Исто питање. Два одговора.

Портал Србин.инфо поделио је тај снимак уз реченицу која сече дубље од било које коментаторске анализе: по одговорима се јасно види коме су преци носили аустроугарске, па НДХ униформе.

Вучићев део је из интервјуа Сенаду Хаџифејзовићу на Фејс ТВ. Новинар га је питао директно: је ли у Јасеновцу био геноцид? Председник Србије је говорио о логору за затирање људи, о политици која је трајала годинама… Затим је стао. Као председник државе, рекао је, нема право да изговори ту реч. Јер кад би као шеф државе донео такав закључак, то би значило наредних сто година лоших односа са Хрватима.

Ту реченицу треба поновити полако. Председник Србије каже да нема право да злочин над својим народом назове геноцидом, јер би то покварило односе са државом у чије име је тај злочин извршен. Односи су важнији од имена. Дипломатија је важнија од костију у Доњој Градини. Сто година мира вредније је од једне речи коју су жртве већ платиле грлом.

Милановић с друге стране, иако је председник Хрватске поручује да је Јасеновац геноцид у којем су највише убијани Срби. Ето каква је срамота била на месту председника Србије у претходна два мандата. Не смемо као народ дозволити да се сада пребаци на место премијера. Једино место где Вучић треба да се пресели је – Забела.

Позив да се снимак пусти на бимовима није естетски хир. То је политичка порука усред кампање. Грађанима се нуди да виде шта њихов председник не сме да каже кад га питају за највеће српско стратиште у двадесетом веку. Ако је за Вучића Јасеновац тема коју треба пазити због Хрватске, онда није чудо што Србин.инфо у одговору не види државника него континуитет. Статистика памти Вучиће, који су у униформи Аустроугарске убијали српске цивиле по централној Србији и затим страдали у сукобима са српском војском, као и Вучиће који су постали усташе током Другог светског рата. Све што нам се сада дешава са Александром Вучићем није нимало случајно, већ континуитет.

(Србин инфо)