Председник Ћацистана Александар Вучић поново је говорио о могућности да његови политички противници победе на изборима. Поруку је формулисао као упозорење, али и као личну гаранцију: ако изгуби власт, нико га неће гонити, јер по његовим речима није украо и није радио против земље. Напротив, тврди да ће га победиоци само молити да се више не појављује на изборима.
„Видећете, ако победе на изборима, само ће да ме моле да се не кандидујем на неким наредним изборима, а видећете одједном да ништа немају нигде, пошто нисам ништа украо, ништа нисам урадио против своје земље. А онда ћете видети колико је тешко управљати земљом и колико ће то са више проблема и лошије да буде, јер и они сами кажу да су врло близу победе“, рекао је Вучић.
Порука бирачима је једноставна: без њега наступа хаос, а противници немају ни програм, ни кадрова, ни храбрости да воде државу. Тај наратив има јасну политичку сврху. Прво, да унапред обесмисли евентуални пораз представљајући га као кратку епизоду после које ће народ тражити његов повратак. Друго, да оптужбе за корупцију и злоупотребу власти сведе на празну причу. Треће, да сваку критику политике према Косову и Метохији унапред прогласи мржњом, а не питањем државног интереса.
Управо ту његове речи наилазе на најтврђи отпор. За део јавности и политичких противника, Вучићева тврдња да се после евентуалног пораза може слободно шетати Србијом не стоји. Они не полазе од тога да ли је лично узео новац из касе. Полазе од тога шта је држава потписала док је он био најмоћнији човек у њој.
Бриселски споразум из 2013. године, Вашингтонски споразум из 2020. и Охридски споразум из 2023. у том тумачењу нису технички документи дипломатије, већ низ аката којима је Београд корак по корак прихватао стварност супротну Уставу. Устав Републике Србије Косово и Метохију одређује као саставни део државе. Сваки документ који фактички јача институције Приштине, мења статус српских општина на северу, обавезује Србију да не блокира косовски пут ка међународним организацијама или ствара правни основ за даље одвајање покрајине није компромис. То је издаја. Због које се робија. Неколико деценија.
Зато реченица „ништа нисам урадио против своје земље“ у овом спору нема тежину коју Вучић жели. Управо је политика према Косову и Метохији најтежи акт против државе, јер се не мери само једном одлуком, него низом потписа, ћутања и кршења уставног поретка. По тој логици, питање није да ли ће га неко после избора молити да се поново кандидује. Питање је да ли ће ико имати снаге да отвори предмет одговорности.
Чим се отвори уставно питање Косова и Метохије, прича о невиности престаје да буде лична одбрана. Постаје спор о томе шта је држава предала, шта је прећутала и шта је дозволила. Неће бити молби за нову кандидатуру Вучићу. Биће захтева да одговара за Косово и Метохију, за Брисел, Охрид и Вашингтон, и за оно што је Устав забрањивао, а политика годинама спроводила.
(Србин инфо)
