Хашки трибунал у Хагу је данас, у среду 16. септембра, изрекао првостепену пресуду лидеру некадашње ОВК Хашиму Тачију и његовим најближим сарадницима – Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију. Тачи и Краснићи осуђени су на по 25 година затвора, Весељи на 18, Сељими на 13 година. У то им се урачунава време проведено у притвору.

Сва четворица су током рата и прогона Срба били међу политичким и војним лидерима ОВК, а након рата заузели су високе положаје у институцијама.

Оптужница их терети за злочине против човечности и ратне злочине почињене од најмање марта 1998. до септембра 1999. године, на Косову и у деловима северне Албаније.

Конкретно, шест тачака односи се на злочине против човечности над најмање 407 особе (углавном српске националности), од којих је најмање 102 убијено. Конкретно, оптужени су за: прогон, лишавање слободе и друга нехумана дела, за мучење, убиства и отмице. Четири тачке односе се на ратне злочине: противзаконито или произвољно хапшење и притварање, сурово поступање, мучење и убиства.

„Злоупотреба положаја отежавајућа околност за Тачија“

Судско веће у Хагу навело је да је отежавајућа околност за Хашима Тачија то што је злоупотребио свој положај како би остварио заједнички кажњив циљ. Као олакшавајућу околност, веће је узело у обзир то што је Тачи дао допринос настојању да се оснују Хашки трибунал.

Судско веће у Хагу утврдило је да је Хашим Тачи имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља тзв. ОВК и да је значајно допринео његовом спровођењу.

„Лично је учествовао у извршењу кривичних дела, подстицао их и подржавао“, навело је веће Трибунала.

Утврђено је и да је Тачи имао сазнања о кривичним делима извршеним над противницима тзв. ОВК, али није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио.

Судско веће у Хагу утврдило је да иако је одговорност оптужених бивших лидера тзв. ОВК индивидуална и лична, ниједан од њих не би могао сам да оствари постигнуто у заједничком кажњивом циљу.

„Радили су заједно, непоколебљиво и уз помоћ других. Заједно су се договорили о заједничком кажњивом циљу, заједно су одлучили да успоставе систем за остварење тог циља, заједно су образовали затвореничке објекте, основали и уредили војну полицију, обавештајну службу и специјалне јединице и поверили им задатак остварења њиховог заједничког кажњивог циља“, казао је Смит.

Како је додао, себи и другима доделили су улоге, звања и положаје са којих су контролисали спровођење заједничког кажњивог циља, заједно су именовали друга лица на важне положаје, заједно су издавали саопштења у којима су промовисали своје ставове и политике, нападали непријатеље и преузимали одговорност за убиства и лишења слободе и креирали политику потпуне некажњивости за извршиоце тих кривичних дела.

Смит је навео да друга лица, конкретно Фатмир Љимај и Сабин Геци, Рустем Мустафа и Љатиф Гаши, у кажњиве сврхе су здушно спроводила циљане нападе на противнике.

„Колико је план био једноставан, толико је био и погубан. Конкретно се састојао од: успостављања затвореничких објеката на свим подручјима под контролом ОВК-а и откривања појединаца за које се сматрало да су припадници ОВК-а и најзад њиховог хапшења, лишења слободе и, по потреби, убијања. Тај план је систематски и немилосрдно спровођен на читавој територији под контролом ОВК-а и то током читавог сукоба“, казао је Смит.

Додао је да ниједан од оптужених није предузео никакве мере да се спровођење тог плана обустави, спречи, ублажи или умањи.

„Напротив, сваки од оптужених је допринео, подржао и омогућио његово спровођење. То је био њихов план и остали су му доследни све док то више није било могуће нити потребно“, казао је Смит.

Супротно тврдњама одбране, како је навео Смит, дата кривична дела нису извршена због некаквих локалних крвних освета, личних обрачуна, банди силеџија или цивила повратника.

„Она су сва била последица плана, кажњивог плана, који су осмислили оптужени и друга лица, а који су током целог трајања сукоба они спроводили лично и уз помоћ других“, казао је Смит.

„Весељи учествовао у извршењу кривчних дела и подстицао их“

Кадри Весељи учествовао је у извршењу кривичних дела и подстицао на њихово извршење, лично је учествовао у идентификовању и порогону противника ОВК и имао је сазнања о кривичним делима, није учинио ништа да их спречи, саопштено је у Хагу.

„И Краснићи имао кључну улогу у нападима ОВК“

Судско веће у Хагу утврдило је да је Јакуп Краснићи значајно допринео остварењу заједничког циља тзв. ОВК.

„Као члан Главног штаба и портпарол ОВК, Краснићи је имао кључну улогу у формулисању и спровођењу политике циљаних напада на противнике ОВК, као и у подстицању вршења кривичних дела над особама које су сматране противницима“, навело је веће.

Утврђено је и да је Краснићи имао сазнања о великом броју кривичних дела извршених над противницима тзв. ОВК, али није предузео мере како би их спречио или казнио починиоце.

„Сељими имао кључну улогу – учествовао у кривичним делима и подстицао их“
Реџеп Сељими као члан главног штаба и главни инспектор ОВК имао је кључну улогу у формирању оперативних зона и једница ОВК и подстицао је вршење кривичних дела и учествовао у њима, речено је током изрицања пресуде.

„Догађаји након 20. јуна 1999. не могу се окарактерисати као ратни злочини“
Судско веће у Хагу утврдило је да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине против бивших лидера тзв. ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на КиМ, не могу окарактерисати као ратни злочини.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит рекао је да је судско веће закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између тзв. ОВК и СР Југославије, односно српских снага.

„Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је, поред тога, закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности“, рекао је Смит.

Додао је да је веће утврдило да су жртве била лица која уживају заштиту према важећим нормама међународног хуманитарног права, будући да у инкриминисаном периоду нису активно учествовала у непријатељствима.

Осим тога, веће се уверило да су сва четворица оптужених била свесна околности које указују на постојање немеђународног оружаног сукоба, повезаност догађаја са сукобом и заштићени статус жртва.

„На основу тог закључка, панел даље налази да се критични догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине након 20. јуна 1999, дакле по окончању немеђународног оружаног сукоба између ОВК и СРЈ, односно српских снага – када су престала да важе правила међународног хуманитарног права – не могу оквалификовати као ратни злочини“, напоменуо је Смит.

„Тужилаштво доказало ратни злочин убиство 98 лица“
Тужилаштво доказало да су припадници тзв. ОВК умишљено извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 98 лица, односно ратни злочин убиство, саопштено је током изрицања пресуде.

Судско веће: Доказана незаконита хапшења најмање 385 лица од стране тзв. ОВК
Специјализована већа Косова у Хагу саопштила су да је Тужилаштво доказало да је тзв. ОВК починила ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе најмање 385 особа.

Србин.инфо, Медији